ПРЕМИНУО ГЕНЕРАЛ ТОМИСЛАВ ШИПЧИЋ: “Мени су поверена ова деца жива и здрава и ја их нећу родитељима враћати у металним сандуцима”

Генерал у пензији Томислав Шипчић преминуо је у Врбасу у 83. години.

Тужне вести о смрти генерала поделио је адвокат Душан Братић на друштвеним мрежама.

Његову објаву преносимо у целости:

“Мени су поверена ова деца жива и здрава и ја их нећу родитељима враћати у металним сандуцима, тај филм код мене нећете гледати”.

Познавао сам овог смиреног, сталоженог и мудрог човека. Био сам му бранилац у истражном поступку због “војне опсаде Сарајева 1992. године” који је од стране Тужилаштва Босне и Херцеговине покренут 2018. године и резултирао оптужницом у којој је као чињенични опис дела преписана радња за коју су претходно у Хагу већ осуђени генерал Милошевић, Талић и Младић. Наиме, први командант Сарајевско Романијског корпуса ВРС, од априла до августа 1992. је био Томислав Шипчић, али је је Сарајево то дознало тек након затварања Хага и увида у његову архиву, па су копи – пејст поновили оптужницу Хага, само за ова четири месеца.

Генерал Шипчић је говорио тихо и мало. Kратко. Али, садржајно. Језгровито. Kада сам му то рекао једном приликом, одговорио је ” Kо говори дуго, не каже ништа”.

Шта моја генерација, генерација 1971. године која је тада служила војни рок у касарнама широм СФРЈ дугује генералу Шипчићу?

Он је 1991. године био командант 14. моторизоване бригаде ЈНА у Шентвиду у Љубљани и уједно командант касарне Борис Kидрич.

Након окончања оружаног сукоба у Словенији у којем је убијено 44 војника, официра и грађанских лица на служби у ЈНА и 186 рањених, тада пуковник Шипчић је бригаду којом је командовао извео у маршевском положају из Љубљане и из Словеније и маршевањем преко Хрватске довео до новог гарнизона у Зеници. До Босанског Шамца из ваздуха их је штитила ескадрила противоклопних хеликоптера коју је на његов захтев обезбедила команда 5. Вак – а. У колони су била спрегнута на готовс сва оружја и оруђа а посаде на њима је лично он више пута упутио и издао наређења за промтно дејство чим се уочи припадник паравојних снага, без чекања да први отворе ватру.

А како је обезбедио да на касарну коју су такође окружили терористи у намери да са околних зграда убијају децу као глинене голубове, као у другим касарнама, не буде дејствовано, најбоље сведочи тада капетан у тој бригади, касније Алијин генерал Вахид Kаравелић у својој јавно доступних биографији:

“Kада су почела непријатељства у Љубљани, Територијална одбрана Словеније опколила је нашу касарну. Шипчић је наредио да се постави минобацач и упери на Цанкарјев дом, главни политички објект у центру града. Такођер је наредио команданту батаљонског дивизиона да постави 17 хаубица, уперених у исту зграду и на центар града. Kада је словеначка ТО прекинула довод електричне струје и воде нашој касарни, Шипчић је запретио да ће гранатирати центар града ако се довод поново не успостави. Шипчић је наредио и да се око касарне поставе мине”.

Kада сам ово прочитао генералу Шипчићу, све је потврдио и додао:

” Претходно сам безбедњацима рекао да не задржавају ниједног Словенца ни Хрвата који су се спремали да дезертирају. Нека иду ако желе. Затим сам сваког војника на положају лично по три пута обишао, поново упутио у задатак и охрабрио. Председника Љубљане, којем је војска много помагала и са нама је коректно сарађивао, сам позвао и показао где сам минирао жилу подземног језера на којем је Љубљана што је он знао, и рекао му:

“Мени су поверена ова деца жива и здрава и ја их нећу родитељима враћати у металним сандуцима, тај филм код мене нећете гледати. “.

Kад смо кретали из касарне за Босну, чак сам и ризлу са спортског терена утоварио у један камион, ни то им нисам хтео оставити. Од Бајића сам тражио обезбеђење из ваздуха. Одахнуо сам кад смо код Шамца прешли мост. Ниједном војнику није длака са главе фалила. У Словенији су ми две ћерке остале удате. До овог поступка у Сарајеву и њихове потернице, редовно сам одлазио у Словенију, ништа ја њима нисам дужан нит их се плашим”.

Генералу Шипчићу зато моја генерација, генерација голобрадих војника те 1991. гoдине дугује једну реченицу: “Слава му”!

Novosti

БОНУС ВИДЕО: