Тајна документа хрватске војске из Хага – намерно предали варошицу на истоку БиХ да би преломили ток рата

НАЧИН на који су се НАТО снаге понашале током напада Војске Републике Српске на Сребреницу показује да није постојала политичка одлука да се спречи заузимање енклаве под заштитом Уједињених нација.

Авиони Алијансе, њих 77, стигли су тек после подне 7. јула када је ВРС била на улазу, а дејствовало их је само шест и то по снагама Армије БиХ. Нешто касније стигла је наредба да се нападну српске снаге, али је убрзо стављена ван снаге. Авијација се потпуно повукла предвече уз објашњење да је сувише ризично.

Овај развој догађаја, који баца ново светло на злочин у Сребреници који се догодио пре 27 година, за “Новости” преноси адвокат Душан Братић, позивајући се на документа из Трибунала у Хагу у која је имао увид, а у којим хрватски контраадмирал Давор Домазет Лошо даје опис ситуације и закључке о Сребреници начелнику Главног стожера Хрватске војске генералу Звонимир Червенку и врховном команданту Фрањи Туђману.

Лошово виђење ствари, примећује наш саговорник, указује на то да су “стране службе преко појединаца у редовима Војске Републике Српске реализовале идеју да се стрељањем већег броја војно способних муслимана након ослобађања Сребренице, територије која је била под заштитом снага УН, створе пропагандна дејства која би српској страни узроковала вишеструке негативне политичке последице и утицала на исход рата, што се и десило”.

ПОКОПАЛИ ВОЈНИКЕ, А НЕ ЦИВИЛЕ

ОД посмртних остатака 50 жртава босанских муслимана из рата у БиХ, који су јуче укопани у Поточарима, бар 38 припадају борцима тзв. Армије БиХ. Наиме, увидом у Регистар бораца тзв. Армије БиХ може се видети да је огромна већина од 50 погинулих босанских муслимана била у тој злогласној војсци, чији су припадници починили стравичне злочине над Србима у Подрињу за време грађанског рата у БиХ.

На наведеном списку који су објавили медији из ФБиХ (који наводе да се ради о “жртвама геноцида”) се може видети да су сви погинули били војно способни мушкарци. Ниједна жена и ниједно дете се не налази на списку од 50 погинулих. Један од њих, који се не налази на списку бораца је Елвир (Хасана) Муминовић, али је он према казивању његовог брата Алмира (који је остао у Поточарима и преживео) кренуо у пробој кроз шуму.

– Контраадмирал Лошо говори да није постојала одлука о стварној блиској ваздушној подршци снагама УН на земљи са циљем одвраћања снага ВРС од даљих нападних дејстава, будући да су авиони упућивани на задатак па враћани и опет упућивани, циљеви одређивани, али се на њих није дејствовало. Такође примећује да је врло индикативно да је забрану дејства авијације, што је био кључан тренутак у операцији, издала команда НАТО у Напуљу. Извршење задатка је прекинуто одмах када је то директно затражио холандски командант УН у Сребреници, што указује да снаге УН на земљи имају одобрење да самостално прекину дејство авијације и да их упућују ван зоне своје одговорности. Навео је и да српска страна правда ослобађање заштићене зоне УН у Сребреници чињеницом да су муслимани искористили територију енклаве за организовање и извођење диверзантско-терористичких напада на српско становништво и да је тада у околним селима убијено стотину, а рањено више од две стотине српских цивила – објашњава Братић.

Он наводи да је пре ових закључака Лошо изнео низ чињеница са терена. Детаљно описује да је након одобрења ваздухоповне подршке НАТО у 14.40 7. јула почела акција ваздухопловства Алијансе са задатком да помогне снагама УН на земљи и одврати Србе од наставка деловања.

– Полетело је 66 борбених авиона НАТО, од чега 12 са носача авиона “Рузвелт”, а 54 из базе у Авијану. Поред тога учествовало је и 11 авиона за електронска дејства и подршку укључујући и командни “авакс”. Иако су послате овакве јаке снаге, дејствовала су само четири америчка и два холандска авиона ф-16, али по снагама Армије БиХ, а не по српским снагама. Командовање за дејство НАТО ваздухопловства било је са оклевањем. Пилоти су у 16.18 из Оперативног центра у Напуљу добили наредбу да дејствују по артиљеријским снагама ВРС и тенковима на земљи, али потом у 16.32 следи наредба којом се забрањује дејство по циљевима на земљи и наређује повратак са задатка – препричава Братић.

Иначе, напад на Сребреницу трајао је до 11. јула, али се наведени налази Хрватске војне обавештајне службе уклапају у основане сумње да је енклава жртвована зарад медијског масакрирања Срба, која ће ток медијског и правог рата апсолутно окренути на страну муслимана.

Подсетимо, и начелник полиције у Сребреници Хакија Мехољић говорио је у документарном филму “Издани град Сребреница”, а затим и у разговору за “Новости” о сусрету сребреничке делегације у Сарајеву са Алијом Изетбеговићем:

– Код Алије смо били у септембру 1993. године, о томе зна и српска војска, а нисмо отишли тек тако, већ у организацији Унпрофора, хеликоптером. Због те наше посете била су заустављена и борбена дејства око Сарајева. То је све сува истина, па сведочанства која сам дао, тада и у другим приликама, док је Алија још био жив, а никад их није оспорио, поуздана су да поузданија не могу бити. Никада нећу заборавити Изетбеговиће речи – имам понуду од Клинтона да се Сребреница жртвује. Затим је рекао како ће бити поклано 5.000 муслимана и да ће уследити интервенција НАТО на српске снаге свуда по Босни и Херцеговини.

ВУЛИН У КЛИНЧУ СА АМЕРИКАНЦИМА

ВЕОМА сам охрабрен изнетим ставом Амбасаде САД у Србији да је Дејтонски споразум услов за постојање Босне и Херцеговине. То без сваке сумње значи да ће се уважена Амбасада активно заложити да СДА Бакира Изетбеговића избрише из својих програмских опредељења укидање Републике Српске, као и да ће поштована Амбасада учинити све да се сва овлашћења одузета РС врате и да се убудуће спроводе у складу са Дејтонским споразумом.

Овако је министар унутрашњих послова Александар Вулин реаговао јуче поводом критике коју је на његов рачун упутила америчка амбасада, а у којој се истиче да његови “коментари о уједињењу свих Срба у једну државу” нису у складу са Дејтонским споразумом и противрече интеграцији Србије у европске структуре”.

Вулин је истакао да не зна зашто Срби могу да буду уједињени у ЕУ, а не могу у заједничкој држави:

– Али знам да ја сањам сан о уједињењу Срба, баш као што су га сањали сви моји преци, и баш као што знам да природни процес уједињења Срба траје вековима и као што знам да ће једном бити и окончан, мирним путем, без насиља и сукоба. Америка се поноси “америчким сном”. Пустите да и ми Срби имамо свој сан. Америка је постала велика на сну, зашто би Србима било ускраћено право да сањају и буду велики. n

Друга Алијина понуда, како је тврдио Мехољић, била је замена Сребренице за Вогошћу.

– Рекли смо му да ми немамо право да одлучујемо у име народа ни о каквој замени територија.

Новости

БОНУС ВИДЕО: