ЦИА и ФБИ желели да „пегаз” пређе у њихове руке

И поред тога што је Бајденова влада ставила произвођача шпијунског софтвера на црну листу, америчка компанија је уз подршку обавештајне заједнице преговарала о куповини израелске фирме.

Бајденова влада је израелску фирму која прави озлоглашени шпијунски софтвер „пегаз” ставила на црну листу, али то није спречило компанију са Флориде да месецима покушава да постане власник поменуте фирме у близини Тел Авива, и то уз подршку америчке обавештајне заједнице.

Реч је о компанији „Л3 Харис”, која и сама производи технологију за надзор и сарађује с америчким савезним и државним властима, посебно с Пентагоном. Како сазнаје „Њујорк тајмс”, позивајући се на изворе у овој компанији, руководство је током преговора с Израелцима имало подршку америчких служби, па се менаџмент надао да би могао да склопи посао и поред противљења Беле куће. Од уговора се одустало прошлог месеца, кад су у Западном крилу упозорили на последице ако се наставе преговори с израелском „НСО групом”, произвођачем „пегаза”.

Администрација Џозефа Бајдена је прошлог новембра ставила „НСО групу” на црну листу после открића да је „пегаз” продаван и аутократским владама које су шпијунирале новинаре, политичке активисте и опозиционаре, као и демократским владама које су такође злоупотребљавале овај софтвер. Програм приступа свим информацијама с мобилних телефона, укључујући поруке, мејлове, фотографије и видео-записе, а да жртва и не мора да кликне на сумњиве линкове. Уз помоћ алгоритма који претвара мобилне телефоне у средство за праћење и снимање, ухођене су и супруга и вереница убијеног саудијског дисидента Џамала Хашогија. Након што се замерио двору у Ријаду, Хашоги је 2018. масакриран у саудијском конзулату у Истанбулу.

Објаснивши да „НСО група” крши људска права и ради против америчких интереса, Авенија Пенсилванија је прошле јесени забранила америчким компанијама да послују с овом израелском фирмом, којој је тада онемогућено да било шта набавља из Сједињених Држава.

Руководство „Л3 Хариса” ипак је веровало да може да прескочи Бајденове баријере јер су америчке службе попут Централне обавештајне агенције (ЦИА) и Федералног истражног бироа (ФБИ) и саме желеле поменути софтвер, па су охрабривале куповину. После упозорења из Западног крила, компанија са Флориде је одустала од посла с Израелцима да не би ставила на коцку уговоре с америчком владом, вредне више милијарди долара годишње.

У власништву „Л3 Хариса” су и дигиталне алатке које су 2016. послужиле америчкој влади после терористичког напада у Сан Бернардину у Калифорнији. Захваљујући том програму, ФБИ је ушао у телефон нападача, мада је „Епл”, произвођач мобилног, одбио да сарађује у истрази позивајући се на приватност власника уређаја.

И поред садашњих критика на рачун „пегаза”, и америчка влада је раније поручивала израелски шпијунски програм. ФБИ је потврдио да је 2019. набавио овај софтвер, али је одбацивао наводе да га је и користио. ЦИА је годину дана раније обавила исту куповину за владу Џибутија, која се доводи у везу с мучењем опозиционара и затварањем новинара.

И НСО група и владе које од ње наручују софтвер тврде да „пегаз” служи у борби против тероризма и криминала, али је истраживачка мрежа, у којој су били „Вашингтон пост”, „Гардијан”, „Монд” и 14 других медија, открила бројне злоупотребе. Наводило се да је мађарска влада прислушкивала истраживачке новинаре, док је индијска влада надзирала опозиционог лидера, активисту за права сиромашних и члана изборне комисије. Мексико је међу првима наручио „пегаз” да би уходио нарко-дилере, али се испоставило да су дигитално праћени и новинари, активисти и владини званичници. Француски председник Емануел Макрон променио је број телефона и мобилни после навода да су 14 његових министара и он били жртве „пегаза” и то по наређењу мароканске владе, што су тамошње власти демантовале. На мети су се нашли и бројни заговорници каталонске независности од Шпаније, међу њима и садашњи регионални премијер и тројица његових претходника.

Иако је „НСО група” у приватним рукама, не може да продаје свој производ без одобрења израелске владе. „Алати” ове компаније играју улогу у државним односима с иностранством. Тамошња влада је одобрила продају софтвера Саудијској Арабији, с којом нема дипломатске односе. Истовремено је забранила продају Украјини да не би покварила односе између Израела и Русије због претпоставке да би Кијев пробао да искористи „пегаз” за прислушкивање Кремља.

Јелена Стевановић/Политика

Бонус видео