Иран на тапети: Да ли САД отварају нови фронт на Блиском истоку

„Иран је постао незаменљива копча у евроазијским интеграцијама што је смрт за англоамерички једнополарни поредак. Као кључна деоница евроазијског повезивања не само релације Исток-Запад већ и дела коридора Север-Југ који иде од Санкт Петербурга преко Каспијског језера па све до Индије, Иран постаје реална сметња плановима САД.“

У таквим околностима, упозорава Павић, довољно је да Израел осети да је егзистенцијално угрожен, па да чак и измишљена прича о стварању нуклеарне бомбе послужи као повод за ограничену војну акцију и улазак Американаца у рат.
„Годинама у ваздуху виси америчка претња Ирану. Сада је довољно да Израелци у неком тренутку процене да им је неопходно да нападну Иран зато што губе позиције, рецимо у Либану где је Хезболах или у Сирији где су позиције пољуљане још од 2011. када су учествовали у покушају свргавања Асада, па да алармира САД.“.

„Легитимне“ интервенције САД

Уколико пропадну њихови планови у Украјини, борбу против наступајућег мултиполарног света креатори спољне политике САД, амерички неоконзервативци могли би, сматра Павић, да отворе нови фронт на Блиском истоку.
То присвајање ексклузивног права на „легитимне“ интервенције није, каже Павић, новост, али у контексту осуде руске војне операције у Украјине, упадљиво пада у очи.

„Пошто они одређују ко је у складу са њиховим цвилизацијским и правним нормама, из њихове вредносне визуре, руски безбедносни интереси у Донбасу нису легитимни зато што Русија не игра по њиховим правилима, по поретку заснованом на њиховим правилима. Такође уколико се Кина појави на Соломонским острвима која су преко 10 хиљада километара далеко од америчких обала или 2000 километара од аустралијске обале – то је црвена линија и третира се такође као неподношљива претња за њихову безбедност.“

Гаранције, али и контрола Израела

Бајденово таргетирање Ирана током посете Изреалу, по оцени Борислава Коркоделовића, дугогодишњег уредника Танјуга, помало je свечарски моменат, и изречене претње у функцији су уверавања јеврејске државе да САД чврсто стоје уз своје савезнике. После прошлогодишњег повлачења из Авганистана, као и одустајања од подршке Курдима у Сирији, појавиле су се, каже, сумње код многих савезника у вези са тзв. неодређеном политиком САД. Оно што је интригирало савезнички блок око САД јесте да ли би Вашингтон истински стао на њихову страну, уколико би био суочен са директном војном конфронтацијом са Русијом или Народном Републиком Кином.

„ Бајденову изјаву доживљавам као понављање гаранције Израелу, а с друге стране настојање да Израел буде контролисан од стране САД јер оне нису у потпуности рашчистиле, а верујем и да не мисле, да би било мудро да ударе на Иран неким барем једнократним бомбардовањем. Сједињеним Државама не би одговарало ни да Израел то на своју руку уради као што је то знао у ранијој историји ада је рецимо бомбардовао ирачка нуклеарна постројења или касније хемијска постројења у Сирији.“

Ситуацију додатно усложњава чињеница да Бајден поред Израела треба такође да посети и Саудијску Арабију.
„Зна се какви су односи између Израела и Плаестинаца, јеврејске државе према окупираним палестинским државама. Бајден је инсистирао да Израел није никаква држава апартхејда и да јесте демократска држава.Са тим се многи на Блиском истоку, нарочито арапски свет па и Иранци који стоје чврсто на страни палестинске ствари никада не би сложили.“

Једно важи са Украјину, друго за Иран

Када је реч о двоструким стандардима, Коркоделовић подсећа да САД али и њихови европски савезници инсистирају на томе да међународно признатим државама мора бити признато право на суверенитет и територијални интегритет. То важи и за Иран који јесте суверена држава са целокупним територијалним интегритетом.

„Вашингтон каже да државе имају слободу да бирају своју спољнополитичку орјентацију и то са киме ће у међународној заједници успостављати сарадњу. Они су нарочито то понављали у контексту Украјине и специјалне војне операције Руске Федерације где је Вашингтон инсистирао да суседи немају право вета на одлуке суверене државе. Принципи који важе за Украјину треба да важе и за Иран“ , каже наш саговорник. Посебно, додаје он, стога што се Украјина налази буквално на руској граници те је удаљеност нула километара док је удаљеност између Њујорка и Лавова 7.194 километара.

Наташа Јовановић / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: