Да ли је 2022. најсушнија година у Србији: Водостаји близу биолошког минимума, укључени аларми

На већини речних токова водостај је на веома ниском нивоу, близу биолошког минимума због чега се већ издају хидролошка упозорења и аларми. Најкритичнија ситуација је на реци Сави, на мерним станицама код Шапца и Сремске Митровице, и ту су већ пет дана ниски пловидбени нивои о чему су послата и упозорења.

У наредних неколико дана упозорења ће бити уведена и на Дунаву, јер је у горњем току реке ситуација веома лоша. Постоје индиције да би ово могла да буде најсушнија година са највећим последицама, каже хидролог Дејан Владиковић.

Владиковић истиче да мерне станице показују ниске протицаје и на Јадру, Колубари са притокама и Млави, а да је нешто боља ситуација на сливу Топлице, Јабланице и Ветернице и на Старом Бегеју у Банату.

Што се тиче водотокова, наглашава хидролог, постоји неколико локација где се стигло до такозваног биолошког минимума.
“То су средњи месечни протицаји који су јако ниски и они су у пар категорија. То су 80, 90, 95 и 99-проценти што значи да код ниског протицаја од 99 посто постоји само шанса од једног процента да они буду још нижи. Када имамо те биолошке минимуме то утиче на квалитет воде и на проблеме у водоснабдевању”, поручује Владиковић у изјави за РТС.

Он додаје да је то опасна ситуација, јер је у рекама мањак кисеоника и доћи ће до помора животињског света.
Хидролог очекује да ће за недељу дана и почетком августа бити падавина, али да је то недовољно да се поправи хидролошка ситуација.
“Јако је битно напоменути да су те ниске воде ове године пораниле, јер обично крећу од августа до септембра. Ове године су прве назнаке малих вода биле већ у јуну”, каже Владиковић.

Према његовим речима, рано је за сумирање ове епизоде, али у последњих двадесет година ово је осма епизода. Најизраженије је било 2003, 2011, 2012. године, али постоје индиције да би ово могла да буде најсушнија година са највећим последицама.
“Још ћемо причекати, јер се анализе праве почетком јесени када се ове епизоде заврше”, додаје он.

Он наглашава да нам такође не иде наруку то што је од децембра, јануара дефицит воде у свим нашим акумулацијама константан.
“После топљења снегова није било тих неколико циклона који су карактеристични и који те залихе попуне. Овог пролећа је то изостало”, закључује Владиковић.

Спутњик

БОНУС ВИДЕО: