Шта је Македонија прихватила?

Македонија је пристала на француски предлог због којег су данима трајале масовне демонстрације у Скопљу. Заправо реч је о попуштању пред бугарским захтевима зарад уласка Македоније у ЕУ. Шта је Македонија прихватила?

Медији преносе да је режим у Скопљу прихватио на то да је македонски народ проистекао из бугарског народа, а да се исти појавио као посебан народ захваљујући комунистичком инжињерингу. Сходно томе, прихваћено је и то да је македонски језик заправо дијалект бугарског језика. Даље, Бугари постају уставна категорија у Македонији без обзира што се број званично изјашњених Бугара на територији Македоније може сматрати за статистичку грешку. Надаље, пре сваке школске године македонски уџбеници ће морати ићи у Софију на проверу. На крају, било какав критички коментар обичног македонског грађанина који је усмерен ка Бугарима ће се тумачити као говор мржње и самим тим као повод за кривично гоњење. Због чега сам ја ово споменуо? Због нас.

Оставимо по страни питање да ли ће Бугарска имати велике користи од овога (из разлога што се бугарска државна и друштвена структура дословно распадају тако да би ово испало да пожар у својој кући гасе кашиком) и да ли српски приступ према Македонији треба да буде као бугарски, али се мора признати једно. Бугари за разлику од нас имају УПОРНОСТ! Код нас влада немарност, ноншалантност према горућим националним питањима. Сетите се аргуменатције бранитеља одлуке о аутокефалији црквене структуре у Скопљу. Говорили су да није било избора јер Срба у Македонији готово да нема. Па ако је тако, како онда Бугарска упреже све снаге да бугаризам рашири по Македонији, а декларисних Бугара у Македонији је бар десет пута мање од Срба? Јесмо ми то паметнији од њих? Неће бити….

Због чега тако олако препуштамо наш исконски простор? Одакле та немарност која је примећена још у 19. веку? Доста њих тврди да је реч о потцењивању српских јужних крајева од стране Срба са динарских простора. Има тога, то није спорно (потрудићу се да ускоро напишем текст на тему наношења неправде према јужним српским крајевима), али не може се до краја прихватити тај аргумент. Не може се прихватити из разлога што се онда не може објаснити како онда препустимо икавицу Хрватима (колико данас Срба зна да су икавицом причали Срби са Ливањском, Дувањског и са јужне половине Купрешког поља?)… Како Хрватима направисмо језик? Фрањо Рачки је чак дотле ишао да је ијекавица хрватска, а екавица српска. Тек пасивно посматрање афирмације ,,босанског” и ,,црногорског” језика, пасивно посматрање присвајања Котроманића од стране босанских муслимана итд. Дакле, динарски простори и српска културна баштина на том простору је такође предмет туђег присвајања и наше немарности….Неки кажу да та наша немарност произлази из тзв. синдрома вишка историје. Дакле, имамо богату историју, па ако неко помало откине нешто од нас није штета….Како год, тема за размишљање…

(извор текста фб-профил Александра Мандића)

БОНУС ВИДЕО: