Михајловићка и Вучић хоће да руски јефтин гас уступе Албанији!?

Ако идеја о енергетској солидарности међу земљама Отвореног Балкана значи и то да Србија гас који је по повољној цени купила од Русије даје Северној Македонији и Албанији, све и да је то технички изводљиво, била би то једна економски погрешна и бесмислена политичка одлука, сматра стручњак за гас Војислав Вулетић.

„Поготово што су Албанија и Северна Македонија забранили руском шефу дипломатије Лаврову прелет до наше територије. Значи, понашају се као непријатељске земље. Не само то, него су их Руси и прогласили за непријатељске земље. Мислим да наша спољна политика не би била добра ако бисмо нешто тако толерисали да нешто што смо добили од Руса по врло повољној цени, сада дамо Македонцима и Албанцима. Мислим да су то само политичке приче и да за то неке основе нема“, уверен је председник Скупштине Удружења за гас Србије.

Министри енергетике Србије, Северне Македоније и Албаније, држава које су покренуле иницијативу Отворени Балкан, договорили су у Тирани да формирају заједничку радну групу за сарадњу у енергетској кризи и на стратешким пројектима.

Како је приметила министарка енергетике Зорана Михајловић, за енергетску безбедност региона у условима кризе потребна је солидарност, повезивање и заједнички рад на стратешким пројектима.

Руским гасом до солидарности са непријатељима Русије

Како би изгледала та солидраност на делу није прецизирано. Ништа конкретније није наведено, мада је било за очекивање, јер је предлог Европске комисије о гасној солидарности доживео критике готово половине чланица ЕУ.

Шта би у нашем случају то значило – да ли то да бисмо руски гас, јер други ни немамо, који смо по дугорочном уговору добили по једној од најповољнијих цена у Европи, позајмљивали комшијама? Тако уговорене количине гаса покривају наших 65 одсто потреба. Да ли би онда то значило да бисмо, зарад солидарности, на слободном тржишту по знатно вишим ценама куповали више од 35 одсто гаса, колико сада набављамо.

Да ли би таквим потезом себи прилично отежали посао приликом будуће куповине руског гаса и по којој цени.

Политичка прича

Вулетић на ова питања Спутњика каже да би гасна солидарност била бесмислена политичка одлука и да лично сматра да појачане активности наших министара у ситуацији када се налазимо пред формирање Владе Србије треба гледати и кроз ту призму.

Прича о енергетској солидарности међу земљама Отвореног Балкана, поготово када је у питању гас, чисто је политичка и без основа је. Не само зато што та прича не пије воду ни у ЕУ, него зато што је технички неизводљива, сматра он. Објашњава и зашто:

„Ми немамо никакву гасну конекцију са Северном Македонијом и Албанијом. Како можемо да се солидаришемо. Албанија нема никакву корист од руског гаса, нигде није повезана. Македонија јесте, али преко Бугарске, а не преко нас. Према томе, ја мислим да је солидарност када је гас у питању апсолутна бесмислица, јер немамо никакву везу да бисмо могли да преносимо гас из једне земље у другу земљу“, истиче наш саговорник.

На напомену да би предмет солидарности можда могао да буде азербејџански гас који би једног дана требало да нам стиже посредством гасне интерконекције са Бугарском која треба да се изгради, Вулетић је изричит и без длаке на језику:

„Нема конекције, којом конекцијом, то су приче за малу децу. Тај гас је продат Грцима и Италијанима и нема ни једног кубика за неког трећег. Нема. Ево, све што добијемо тим путем из Азербејџана једнога дана слободно можемо да поделимо комшилуку, приметио је наш саговорник.

То је празна прича каква је, каже он, и окренутост обновљивим изворима енергије на које се нико не може ослонити, а да нема базну енергију.

Михајловићева је на скупу у Тирани приметила да је Албанија доста зависна од тих обновљивих видова енергије и оног тренутка кад постоји проблем са њима потребно је да постоји базна енергија. Зелена енергија тражи баланс, када има сунца, воде, ветра, имате струју, када нема – немате и онда ту енергију ви морате да балансирате, односно да струју или купујете на тржишту , или да у мрежу убацујете ону из базичних извора енергије.

„Сви ми у региону смо под великим притиском да обезбедимо да свега буде довољно за зиму, али је важно да поред решавања актуелних проблема у снабдевању разговарамо и о стратешким пројектима и потенцијалним заједничким инвестицијама, које ће цео регион учинити енергетски стабилнијим.

Кад ни ЕУ не може да се солидарише

Дакле, у међувремену, у условима кризе, потребна је солидарност. Вероватно министарка није мислила на ону каква „краси“ Европску унију. Предлогу Европске комисије да све земље у наредних осам месеци смање потрошњу гаса за 15 одсто, успротивило се или исказало резерву најмање 12 држава. Готово половина.

Шпанска министарка за еколошку транзицију Тереза Рибера не види могућност за солидарност те земље која гас не купује у Русији са чланицама ЕУ које могу бити погођене несташицом. Она је више него јасно поручила да шта год да се догоди, шпанске породице неће патити од редукција гаса или струје у њиховим домовима.

Спутњик

Бонус видео