Апелациони преиначио одлуке судија који неће да суде за ратне злочине над Србима: Тунићу ће ипак бити суђено
Бранку Тунићу Албанцу, српском држављанину који има и хрватско држављанство, оптуженом за ратне злочине у загребачком логору Ракитје септембра 1991. године, ипак ће се судити у одсуству у Посебном одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду.
Иако је раније Судско веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду одбило да суди у одсуству хрватском држављанину Бранку Тунићу Албанцу, оптуженом за ратни злочин над српским заробљеницима у загребачком логору Ракитје септембра 1992. године, Апелациони суд је преиначио одлуку.
Наиме, Апелациони суд је преиначио одлуку судија Мирјане Илић, Дејана Терзића и Зоране Трајковић и одреди да се оптуженом Бранку Тунићу за убиство и злостављање 14 голобрадих војника ЈНА 1991. године у логору Ракитје у Загребу суди у одсуству.
Тим поводом огласио се и адвокат Душан Братић, заступник породице Марка Утржана (20) заробљеног војника ЈНА који је након мучења у логору у подруму зграде упуцан у главу.
Братић је навео да иако је друштво пропало још увек није све пропало и то доказује одлука Апелационог суда, а његову изјаву преносимо у потпуности:
“Није све пропало, иако је пропало све” – у овом друштву.
Изгледа још има људи међу судијама. Изгледа да психологија поданичке душе и опортунизам нису покосили све. Има судија које поседују унутрашње морално законодавство. Које у својој сопственој особи поштују моралног човека. Које се нису одрекле сопственог достојанства и самопоштовања.
Њихови закључци у овој одлуци су сагласни с достојанством човечности у њиховој личности. Њихова имена треба народу јавно објавити, јер, ту пребива нада, и то ћемо и учинити.
Нада да ће “Правда одржати земљу и градове”. Правда која служи да колико толико ” превије мелем на рану”, да пружи ” утеху”, да буде цивилизована противтежа извршеном злочину јер ће се само тако избећи “узимање правде у своје руке”. Само тако ће се духови жртава и душе преживелих умирити и међу људима и народима опстати мир.
Нема Правде док обе стране не буду стављене у исто “зло”. Иначе, командир чете која је обезбеђивала објекат и ратне заробљенике у Центру за обуку МУП – а Хрватске “Ракитје” у Загребу у време извршења ових злочина, уједно и претпостављени старешина овом окривљеном, био је Томислав Медвед, садашњи министар у Влади Хрватске. У “Ракитје” се у ЗНГ јавио 1990. године као добровољац и спирално напредовао до команданта 1. Гардијске бригаде – тзв. Тигрови.”
Подсећамо да је Васељенска више пута писала о судији Мирјани Илић која већ годинама опструише случајеве у којима се суди за ратне злочине почињене над Србима, о чему можете читати ОВДЕ<
Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.