ДА ЛИ ЈЕ ПРОЈЕКАТ “ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ” ДЕО РЕВИЗИЈЕ XРВАТСКОГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У НДХ?

Све што можда нисте знали о Диани Обексер Будисављевић а нисте смели ни да питате:

Интересантно је да је она једва избегла стрељање у партизанској Југославији јер је уствари радила за УСТАШКО (НДХ) министарство где је добијала редовну плату, а не за Црвени крст!

Радила је на спровођењу хрватске усташке политике покатоличавања српске деце што је био део испланираног геноцида ( правило 1/3 побити, 1/3 отерати, 1/3 покатоличити). Ни њој, нити иједном њеном савременику није пало на памет да је она некакав херој, нити да је икога спашавала, нити се помињао икакав дневник, картотека и сл. Искористила је прву прилику да се са својим супругом, иначе Србином колабирационистом (са хрватским нацистима), исели у Инсбрук, познато легло најгорих нациста, где је она и рођена.

Тек после њене смрти, СКЈ је лансирао ЛАЖНУ вест у “Вјесник”-у да је била део партизанског покрета и да је радила по наредбама СКОЈ-а, а када се наратив тзв. Хрватске променио, изашао је превод некаквог дневника који је тобоже њена унука волшебно поверила једном римокатоличком историчару (професору на католичком универзитету и управнику државне архиве) који га је и објавио.

У то време је веома популаран био холивудски филм “Шиндлерова листа”, натегнута фикција која је требало да представи некакве добре нацисте, који нису, ето, баш све убијали, већ су неке терали да робују и раде док не крепају од напора и неухрањености.

На том таласу је настала и прича о Диани Будисављевић, једној од неколико службеница усташке владе које су по логорима бирале погодну српску децу за усвајање у усташке породице – ни сувише црну, ни сувише стару (за усташки укус), без незгодних младежа исл.

На постхумној додели ордена СПЦ за заслуге Диани Будисављевић, поред тадашњег Патријарха и тадашњег председника Србије Бориса Тадића присуствовало је и неколико људи који су преживели сатирање деце по логорима усташке сатанистичке страховладе, јер су их одвојили од браће и сестара и доделили их усташким породицама, а ипак су после рата, упркос важећој политици новог превратничког, партизанског режима, некако постајали свесни свог српског порекла. НИКО од присутних није рекао да се уопште сећа некакве Диане Будисављевић а камоли да јој захваљује.

Лудило “добрих нациста”, је заплахнуло планету почетком XXI века, као последица Спилберговог идиотског филма. Не би ваљда Јеврејин претеривао у томе, ваљда не би, као што ваљда не би ни финансирао посредством америчких банкарских концерна СА одреде и националсоцијалистичку владу нацистичке Немачке? Не би ваљда Ватикан измишљао бајке и фалсификовао историју, вршио насилно и присилно конвертовање људи из православног хришћанства у јеретичко католичанство, наговарао своје свештенике да учествују у клању и зверствима, спасавао нацисте пребацивањем у Аргентину? Не би ваљда….

Теза да је Диана Будисављевић “анђео”, базира се на некаквом дневнику, који је некако водила и који је, одједном, постао релевантан тек 2000-те године. У том дневнику се види да је дотична била бесна на свог послодавца – усташку владу, као и касније на комунисте, који као да су заједно са усташама (и Ватиканом) радили на истом пројекту – истребљењу Срба. Оно што Дианица не каже у свом дневнику јесте да је план да некадашња аустријска провинција звана Хрватска добије свој измишљени народ, са измишљеним обичајима, измишљеним језиком, измишљеном историјом….

Па добро, да ли је толико тешко да се дневник негде види, погледа, анализира, утврди шта тачно у њему пише или је сасвим довољно да се верује на “мајке ми” пензионисаном професору са језуитског универзитета у Загребу, касније управитељу хрватског архива?

Иначе, лик се звао Јосип Колановић. Не знам шта је био по чину у католичкој постројби, али сигурно је био негде високорангиран чим је од 1991. године управитељ архива. Стога не могу да верујем да није умешао своје шапе и у спаљивање српских књига и документације, што увек следи изласком оваквих сподоба из мрака. Његово име волшебно нестаје из свих претрага и докумената, иако је раније био навођен као главни лик у кампањи: “Диана Будисављевић је херој”! Проверите нпр. старије варијанте Википедије, па ћете видети како нестаје, нагло али сигурно.

Друга битна особа у кампањи је Силвија Сабо, унука Диане Будисављевић која је наводно дневник нашла и (пазите сад, вежите се, зарањамо) превела га са немачког на ХРВАТСКИ! Не знам како унука српско-немачког пара са мађарским презименом и латинским именом може да преводи на ХРВАТСКИ (!!!) али тако пише у свим документима. Нешто ми је ту сумњиво.

Кажу ми људи да би фалсификовање дневника из 1941. године било прилично тешко и скупо, а највероватније и немогуће, ако би прави стручњак дошао у посед фалсификата. Али, у случају дневника Диане Будисављевић то тренутно није могуће јер – не зна се ни где је. Изгледа да су језуити решили да не морају да троше новац на фалсификовање дневника. Довољно је што су Патријарх Павле и Тадић, тј. СПЦ и остатак СФРЈ под именом Србија доделили пар ордења, пар улица и паркова по Диани, пар филмова се снимило…

Ко сад може да оспори ту “истину”?

Ја не знам да ли стварно постоји дневник, шта стварно у њему пише, да ли то што пише има икакве везе са оним што знамо и како би требало да подесимо своје ставове историјским чињеницама.

Милош Драгичевић/Ускок

Бонус видео