Приближава ли се криза какву свет није видео: Кина смањује удео у државним обвезницама САД

Кина већ седми месец смањује свој удео у америчким државним обвезницима чији је други највећи власник на свету. То је, међутим, тек трећина кинеске имовине у САД и зато питање обвезница није кључно за њихове односе, нити је од кључног утицаја на глобална кретања, сматра економиста Горан Николић.

Кина, други највећи светски власник америчког државног дуга, константно се ослобађа државних обвезница САД. Америчко министарство финансија је саопштило да је кинески удео у америчком државном дугу у мају пао на 980,8 милијарди долара, што је најниже од маја 2010. Друга највећа светска економија шест месеци узастопно је смањивала власништво над америчким државним обвезницама.

Шта Кини значе америчке државне обвезнице

На питање, шта то може да значи за привредне односе Пекинга и Вашингтона, који су већ неколико година затегнути и оптерећени санкцијама, а шта за глобалну привреду, с обзиром на то да је реч од две најјаче економске светске силе, Николић за Спутњик каже да је то немогуће читати само на основу тог податка, јер је прича много комплекснија.

Он указује на податак који је важнији да би се имала права слика ствари, оценивши да би било погрешно ако бисмо посматрали само вредност америчких државних обвезница у кинеским рукама. Kако истиче, тих 980 милијарди долара тек је трећина потраживања Кине од Америке. Више од 3000 милијарди долара је вредност онога што је у кинеском власништву у САД, било да је реч о активи, хартијама од вредности, акцијама на њујоршкој берзи, или у некретнинама, напомиње он за Спутњик.

Проблем и Кине

„Иако људи мисле да је то већи проблем Америке, ја чак мислим да је то хипотетички и већи проблем Кине. Прво што могу да јој замрзну средства, као што се сада показало са Русијом и њеним средствима на Западу. То је ризик за Кину, не само за девизне резерве него и за девизна потраживања њених компанија, физичких лица. Све то може да се замрзне. С друге стране, Америка има око 2000 милијарди долара својих актива у Кини, а Кина скоро 5000 милијарди у Америци, тако да би то неко раздвајање које би било нагло, довело до кризе какву свет није видео“, уверен је Николић.

Он сматра да је на овакав потез не само Кину, него и Јапан који је највећи власник америчких обвезница у свету, који их се такође ослобађа, утицала висока инфлација у Америци.

Најрепрезентативније америчке обвезнице које у највећем броју имају принос од 2,8 одсто, с обзиром на инфлацију од осам процената, реално имају негативну каматну стопу.

Могуће је, каже, да их се Кина није ослобађала продајући их, него да су старе доспеле на наплату , а нове није куповала. Када би Кина покушала нагло да их прода толико би снизила цену тих папира да би и сама трпела штету, мишљења је овај економиста.

Где пласирати средства

„С друге стране не би имала где да пласира средства од продатих обвезница јер ниједно тржиште није тако дубоко да може да купи за толике паре. И онда су то заиста велики проблеми са којима би се Кина суочавала. Она је у последњих 20-так година драматично повећала своја потраживања од Америке, своја улагања, а она су у суштини настала због тога што је Кина стално имала трговински суфицит са Америком“, напомиње наш саговорник.

Он, притом, сматра да Кина нема ни избора, јер ако хоће да води политику која је фокусирана на раст као што она ради, то подразумева високу стопу инвестиција за шта је једини начин је да стандард не расте брже од БДП-а. А то, како објашњава, подразумева остваривање трговинског суфицита и када имате вишкове њих морате негде да уложите. Ако то не радите, а Америка стално притиска Кину да повећа потрошњу, онда би то довело до нижих стопа раста у Кини.

Паметна политика раста

Он сматра да је кинеска политика генерално паметна, јер желе да имају високе стопе раста по цену некада и превеликих инвестиција. Али, како каже, и то је боље него се препустити неком великом увозу који би нагло подигао стандард становништва, али и снизио стопу привредног раста, јер би гушио домаћу производњу. То се, подсећа он, десило Јапану крајем осамдесетих година прошлог века када су имали стопу раста од један одсто.

Зато Кина, објашњава он, инвестира у обвезнице западних земаља.

Николић подсећа да је, поред успоравања привредног раста у једном кварталу због локдауна у Шангају и још неким градовима, кинески извоз и ове године врло висок, а суфицит са Америком је повећам упркос свим трговинским баријерама.

Јуан као евро

Зато он сматра да питање америчких државних обвезница које су у власништву Кине за њу није најважније, иако је по среди велика цифра, као што, како каже, није ни за Русију најважније то што су јој замрзли девизна средства на Западу. За Русију је кључно да је само у једној години извоз њених енергената вреднији од тих замрзнутих средстава.

„Кључно питање за Кину је интернационализација валуте, а најважније је питање свакако у којој ће мери Кина успети да настави раст у напредним технологијама, у чиповима, а сматра се да ће за три до пет година успети да сустигне Америку. То је питање свих питања“, сматра Николић.

Он напомиње да се већина аналитичара слаже да ће кинески јуан у једном моменту постати трећа валута чији ће се удео у државним обвезницама других земаља сасвим примаћи другопласираном евру који вуче петину обвезница у свету. Према неким пројекцијама то би могло да се догоди за двадесетак година, каже за Спутњик овај економиста.

Мира Канкараш Тркља / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: