ВЕЋИНА МАСОНА БИЛИ ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ: У Краљевској шестојануарској влади углавном били масони

Српски и југословенски слободни зидари размишљали о спољном окружењу и о унутрашњој политичкој сцени, и о тим питањима су међусобно расправљали.

Утолико пре што су и сами у тзв. профаном животу били заступници различитих политичких и идеолошких оријентација, мада су већински подржавали интегрално југословенство.

Истовремено су већином били противници фашизма и комунизма, уверени да се друштвене напетости решавају еволутивним путем, због чега су против преврата било које врсте, поготово против револуција које ступањем на сцену историје “обрћу свет”.

Као интерграли Југословени, противници сепаратистичких тенденција у круговима хрватске политике, углавном су пристали на проглашење шестојануарске диктатуре, коју је краљ Александар Карађорђевић увео 9. јануара 1929. године. Упркос јасном знаку да је то нека врста смрти за демократски поредак у држави, ближе срцу им је била идеја да краљ тако покушава да спасе Краљевину Југославију. Отуда су у шестојануарској влади углавном били масони, што је слободним зидарима, као нестраначкој и општејугословенској организацији отворило простор да наставе свој рад.

О УНУТРАШЊИМ несагласјима међу члановима Велике Ложе СХС

“Југославија”, када је реч о њиховим појединачним политичким и идеолошким опредељењима, сведоче масонски извори првог реда који се чувају у Архиву Југославије. На основу те грађе Зоран Д. Ненезић наводи како је Милан Улмански помињао постојање централистичке и федералистичке струје у погледу државног уређења. Дамјан Бранковић је говорио о монархистичкој и републиканској струји, а професор Милан Бартош је помињао поделу на три струје: левом крилу које су чинили противници диктатуре и републиканци, припадали су др Иван Рибар, Љубомир Дуканац, Ђуро Бајаловић и др Сима Милошевић; десном крилу које подржава диктатуру припадали су углавном масони виших степена: Владимир Ћоровић, Виктор Новак, Јурај Деметровић, Дамјан Бранковић и други; некој врсти центра припадали су Ђорђе Вајферти и Душан Миличевић.

Упркос тим разликама, масони су настојали да оне не ремете унутрашњу хармонију организације, поготво због тога што је, како се наводи у једном слободнозидарском спису, “наша држава нова творевина”, због чега југословенска масонерија “има големе задатке и велику одговорност пред властитим народом и масонеријом у свету”.

НА ПОЛИТИЧКОМ унутрашњем плану горуће питање тицало се сепаратистичког притиска из Хрватске, а онда је 10. новембра 1927. додатну напетост изазвало формирање Сељачко-демократске колације (СДК). Успостављање коалиције између Хрватске сељачке странке и Самосталне демократске странке, било је велико изнанађење, пошто су договор о формирању тог опозиционог блока склопили дојучерашњи љути противници Стјепан Радић и Светозар Прибићевић. Радић је био носилац идеје федерализма и пуне националне самосталности, а Прибићевић одлучан, несумњиво један од најупорнијих идеолога југословенства и централистичког уређења државе.

Страначке нетрпељивости, међусобне оптужбе и непомирљивости, дуго таложене, буквално су експлодирале 20. јуна 1928. године када је на седници Народне скупштине разуларени радикалски посланик Пуниша Рачић хицима из пиштоља убио хрватске посланике Павла Радића и Ђуру Басаричека. Ранио је и политичког вођу Хрвата Стејепана Радића, прву личност Хрватске сељачке странке, који је преминуо 8. августа, због здравствених компликација изазваних рањавањем.

ПОВОДОМ немилог догађаја Велика ложа “Југославија” реаговала је 2. јула окружницом коју су потписали Душан Милићевић и Антоније Ж. Шокорац: “У одсуству нашег моћног Великог Мајстора, а у договору и са братском сагласношћу са старешинама овдашњих ложа и једним већим бројем Браће, налазимо се побуђени да, у име Управног већа наше Велике Ложе, осуђујући најоштрије крвави и срамни злочин, извршен од стране једног безумника у Народној скупштини, апелујемо најтоплије на сву браћу: да у овим тешким тренуцима што их преживљава наша Отаџбина, а имајући свагда на уму узвишене принципе слоб. зидарства, дејствују сваки у своме кругу на умиривању и стишавању духова, као и на томе, да се уклони и нивелише раскопани јаз између братских племена нашег троименог народа.

Извршени страховити чин задире у опште, велике и крупне државе интересе, који нам свим морају бити изнад свега, те стога и ми Масони, као појединци, морамо сада више него икада радити у смислу наших принципа на стишавању тих и гнусних страсти.”

У ОКРУЖНИЦИ даље се наводи: “Због свега тога – ми управљамо свој апел на сву нашу Браћу, пре свега и нарочито на ону Браћу, која имају удела у јавном животу, а специјално на Браћу новинаре, шаљући свима њима, као и свој осталој Браћи, нашу братску топлу молбу, да у показаном смислу и правцу раде. Браћи новинарима особено шаљемо на срце: да у својим чланцима непрекидно дејствују умирујући, стишавајући и ублажавајући; да пажљиво проверавају вести, пре но што их публикују и да сваку ствар, у овим тешким и озбиљним данима процењују са гледишта општих народних и државних интереса. Гледајући право у очи, са свом озбиљношћу, данашњој тешкој и мучној стварности, ми се уздамо у доказано родољубље, широкогрудост, увиђавност и велику пожртвованост свеукупне Браће, и с ове и с оне стране Саве и Дунава. И то наше снажно поуздање испуњава нас чврстом вером: да ће сви они, са своје стране, несумњиво свим срцем и свим својим силама помоћи, да се што пре уклони и сасвим ишчезне онај злокобни јаз, створен партијским страстима и неувиђавношћу.”