БРАНKА ПЉУНУЛА АЛБАНЦА KОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА ЈЕ СИЛУЈЕ, А ОН ЈЕ УПУЦАО У ГЛАВУ: Још памте ОСВЕТУ ОЦА чија је ћерка ДАЛА ГЛАВУ ЗА ОБРАЗ!

БРАНKА ПЉУНУЛА АЛБАНЦА KОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА ЈЕ СИЛУЈЕ, А ОН ЈЕ УПУЦАО У ГЛАВУ: Још памте ОСВЕТУ ОЦА чија је ћерка ДАЛА ГЛАВУ ЗА ОБРАЗ!

Бранка Ђукић

Било је неколико убистава који су се десили у „оно Титово време“ који су итекако узбуркали тадашњу СФРЈ. Једно од њих је свакако и освета оца Рада Ђукића за убиство осамнаестогодишње ћерке Бранке.

Бранка Ðукић (18) из села Метеха код Плава пошла је 2. септембра 1975. године да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана по подне вратила се аутобусом на Чакор и, пошто је аутобус саобраћао само до врха планине, један део пута морала је да пређе пешице, пише Курир.

Пресрели су је Рустем Хасанметај и Гани Kурмехај из околине Пећи и покушали да је силују. Успела је да им се отргне и пљуне једног од њих, али су јој они, док је бежала, пуцали у леђа.

Наредног дана тим путем је прошао њен отац Раде Ðукић и нашао мртву ћерку, за коју је веровао да је у Пећи. У наручју ју је пренео до куће. Убице су брзо откривене и крајем године изведене пред суд у Бијелом Пољу.

Порицали су кривицу, а њихови родитељи у својим исказима нападали су суд и милицију. У настојању да сачува идиличну слику о међунационалним односима у земљи, југословенске власти обавиле су ово суђење медијском тишином, а председник суда није дозволио улазак публици у судницу иако је пред зградом било неколико стотина револтираних људи.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Последњи дан суђења био је 4. децембра 1975. године. Док су их претресали на улазу у судницу, Раде је викнуо полицајцу: „Макни ми се с очију, зашто ме гњавиш, доста ме зла убило, а ти ме још претресаш. Видио си јуче да немам ништа, зашто ме мучиш?!“. Полицајац се повукао и одустао од претресања, не слутећи да је Раде ушао са напуњеним револвером.

Прочитајте још:  Ивермектин против Молнупиравира, поређење.

У тренутку кад је адвокат једног од оптужених у завршној речи затражио ослобађајућу пресуду, Раде Ðукић, који је до тада ћутке пратио процес, извукао је пиштољ који је у судницу унео сакривен испод појаса и са два метка убио Рустема Хасанметаја.

Онда се мирно предао милицији и рекао: „Другачије нијесам могао“. Испоставило се касније да се дуго спремао за овај чин – чак је и смршао да би пиштољ могао да сакрије испод ребара.

У неким деловима Југославије грађани су петицијом тражили слободу за Рада Ðукића, а адвокати Вељко Губерина и његов млађи колега Милан Вујин прихватили су се његове одбране – бесплатно.

Првостепени суд квалификовао је ово дело као „убиство из безобзирне освете“ и одмерио му казну од осам година затвора, али је Врховни суд Црне Горе прихватио захтев одбране да се Ðукићу суди за „обично убиство“, па је осуђен на пет година. Пошто је до тренутка доношења ове одлуке већ био издржао пола казне, Раде Ðукић је пуштен кући.

БОНУС ВИДЕО:

"Српске школе на удару џендер лудила"

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
Српски језикРусскийEnglish