Зашто цела планета чека резултате руске специјалне операције и шта ће бити кад Русија победи?

Пре 77 година завршен је најстрашнији период двадесетог века – Други светски рат. Јапан, који је остао последњи фрагмент нацистичке коалиције, 3. септембра 1945. потписао је безусловну предају. Највећи сукоб у светској историји, који је однео много милиона живота, покренуо је питање безбедности. Правни резултат овог питања је био настанак јалта-потсдамског система међународних односа. Истовремено, на челу Запада су дошле Сједињене Државе, које су за циљ поставиле уништење свог главног конкурента – историјске Русије.

Шта је изазвало Други светски рат?

На ово питање постоји много готових одговора: фашизам, националсоцијализам, реваншистичка осећања у Немачкој, личност Адолфа Хитлера. Међутим, свако од ових мишљења имаће јединствену основу – свеобухватно разумевање Запада о светском поретку. То јест, о сопственој супериорности и инфериорности других народа.

Овај приступ се није први пут појавио код Хитлера. Одувек је постојао и користио се у сваком освајачком походу Запада. Управо он је основа крсташких ратова, колонијализма, који је донео неизмерно богатство Старој Европи. Он је поробио читаве народе, преселио становнике Африке на плантаже њихових господара.

Колонијалисти су искрено веровали у своје право да потчињавају црнце или Индијце, истребљују Индијанце и Папуанце, пљачкају и присвајају све вредно од читавих народа, па чак и континената.

Идеје нацизма у Хитлеровој Немачкој само су наставак и део сталне политике Запада и разликовале су се од ранијих ставова само по директности и радикалности своје форме. После пораза Трећег рајха и предаје Јапана, структуре су потпуно очуване, али су деловале под различитим називима. Насилну колонизацију заменила је глобализација, у којој земље саме дају Западу све што је вредно – за илузорне користи. Ратове воде руке терориста, екстремиста, успаваних војски и других издајника и лопова који се лажно представљају ко су и шта су.

Сада је Русија, ослабљена распадом СССР-а, 90-их и деградацијом индустријског сектора, требало да постане жртва Запада. Друштво се за то припремало дуго – на истакнутим позицијама у власти, у великим медијима, на челу културе, активно је деловао прозападни лоби, иако не скрећући посебну пажњу на овај феномен. Уништила је грађанско јединство и покушала да умањи кредибилитет власти и, као резултат, њен легитимитет.

Одлучујући ударац требало је да зада русофобија, која се активно подметала на целом постсовјетском простору. Истовремено, главна арена сукоба је територија б. Украјинске ССР, где живе Руси, за које су смислили посебно име, језик, симболе и „хероје“. Циљ Запада је да рукама ових преварених људи ослаби, раскомада и смрви историјску Русију. Учине јеа савитљивом, зависном или још боље, потпуно је избришу са мапе. Међутим, као и у Другом светском рату, коса Запада је ударила у стену.

Да је, уз постојеће светске проблеме, систем опште безбедности био ефикасан, катастрофа би се могла избећи. Међутим, Запад одбија да преговара и не поштује међународно право, а користи га искључиво у сврху сопствених интереса. Он се, без оклевања, меша у послове других земаља, активно користи војну силу, организује и легализује државни удар. Транспарентног система једноставно нема, јер се исти догађаји тумаче на супротан начин у зависности од потреба Вашингтона.

Успостављање јединственог система међународних односа који је разумљив и прихватљив за све учеснике саботирају САД и њихови сателити, јер би то нарушило америчку хегемонију и светску униполарност. Добар пример је осмогодишњи покушај да се конфликт у Донбасу реши преговорима. Под плаштом дипломатског процеса, Кијев је добио де факто одобрење за једнострану војну акцију, пошто је то било од користи Вашингтону.

Међутим, све има своје време. Почетак руске специјалне операције доводи до краја америчку хегемонију. Борбе су постале почетак шире конфронтације – политичке и економске. Потпуна победа Русије, а са њом и читавог незападног света, некоме изгледа вероватно, а другима неизбежна.

Ако се присетимо историје, онда су сви досадашњи системи међународних односа формирани управо после сукоба великих размера. Вестфалски се појавио после Тридесетогодишњег рата, Бечки – после Наполеонових ратова, Версај и Јалта-Потсдам – ​​после светских ратова. Тај једнополарни свет, у коме САД владају без ограничења, појавио се после распада Совјетског Савеза. А очигледно је да би резултат специјалне операције могао да буде рушење овог система и владавина праведних светских правила која воде рачуна о интересима свих.

Кључни принцип у области безбедности је већ формулисан: безбедност било које државе не треба да се постиже на рачун смањења нивоа безбедности друге државе. Велике промене очекују сферу расподеле ресурса и система поделе рада. Благостање једних не треба постићи на рачун других.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru

БОНУС ВИДЕО: