Финска верска настава базирана на личној религиозности

Током последњих десет година, у Финској су се водиле живе дискусије о природи веронауке и улози религије у школи уопште.

Овај чланак је део наше серије о улози религије у образовању широм Европе.

У Финској, веронаука (религиозна едукација) је обавезна од 7. године у основној школи (од 1. до 9. разреда) и у средњем образовању. Ученици добијају религиозно образовање своје вероисповести, ако је деноминација регистрована у Финској и када у тој општини има најмање три ученика исте вероисповести.У Финској, 67,6% становништва су чланови Евангеличко-лутеранске цркве. У 2018. години 86,1% ученика у основној школи (од 1-6 разреда) учествовало имало је веронауку евангелистичко-лутеранску, 1,6% имало је православну веронауку, 2,5% је учило о исламу, 0,5% о другим религијама, 8,5% и секуларној етици и 0,8% у 2018. није учествовало у религиозном образовању.

Национални наставни планови и програми за религиозну едукацију (у даљем тексту РЕ) тренутно су писани за 13 верских група у сарадњи са националним одбором за образовање и верском групом. Евангеличко-лутеранска РЕ, као већинско образовање, отворена је за све ученике и студенте, а многи не-лутерански ученици учествују у евангелистичко-лутеранској РЕ. Стога се понекад назива „општа религиозна еедукација“.

Неконфесионална настава за све регистроване верске групе

Религиозна едукација у Финској је неконфесионална.То значи да се садржај РЕ у свакој религији заснива на тој одређеној религији, али се проучавају и друге религије и погледи на свет. Циљ је да се ученицима дају информације, вештине и искуства за изградњу сопственог погледа на свет. Наставници не морају да буду припадници религије коју предају, али морају да прате званичну обуку наставника на универзитетском нивоу о религији. Ученици без верске припадности учествују у Етици (која се назива и образовање о животном ставу), која истражује етику, културу, филозофију и критичко мишљење.Родитељи такође могу изабрати да њихова деца не учествују у РЕ у школи, ако примају РЕ у својој верској заједници. Јеховини сведоци су највећа група која не учествује у РЕ у школи.

Приватно школовање је реткост у Финској, јер већина деце иде у државну школу. Међутим, постоји мали број приватних верских школа које деци нуде наставу одређене вероисповести. Приватне школе немају школарину и финансирају их општине. Већина ових школа су протестантско-хришћанске, али постоји и јеврејска школа која ради од 1918. године. Врло мало родитеља школује своју децу код куће, често из верских разлога.

У вртићу и предшколској установи РЕ је другачије организована. Образовање о погледу на свет (светоназору) има за циљ да помогне деци да разумеју и поштују културну и верску позадину сваког детета у групи у вртићу. То се може постићи размишљањем, дискусијама, излетима и прослављањем празника различитих култура и финске културе. Међутим, неки васпитачи у вртићима и предшколским установама нису сигурни како да спроведу образовање о светоназору и сматрају да немају потребну обуку да то спроведу у пракси. Дакле, светоназорско образовање у различитим вртићима веома варира и неки вртићи га уопште не практикују.

Историја верске наставе у Финској

Историјски гледано, прве мреже школа је изградила и одржавала Евангелистичка лутеранска црква од 17. века па надаље. Лутеранизам је дуго времена играо снажну улогу у државним школама, иако је њихово одржавање дато општинама 1865. Закон о слободи вероисповести је установљен 1922. године, неколико година након што је Финска стекла независност. Ово је довело до новог закона који је предвиђао верску наставу за друге вероисповести осим лутеранске ако је било двадесет ученика који припадају одређеној верској заједници. То је било посебно важно за православну мањину. Исти закон предвиђао је наставу световне етике ученицима који нису припадали ниједној верској заједници. То је био почетак система одвојене верске наставе који је још увек на снази у Финској, уз извесне измене. Систем подразумева идеју демократског грађанског друштва где различите вере, уверења и погледи на свет могу коегзистирати.

Упркос наизглед плуралистичком моделу, огромна већина ученика је прихватила евангеличко-лутерански верску наставу, пошто је лутеранизам до недавно остао већинска верска припадност у културно хомогеној Финској. Крајем двадесетог века, финско друштво је почело да постаје плуралистичкије, што је извршило притисак на трансформацију природе верске наставе. Након новог Закона о слободи вероисповести из 2003. године, религиозно образовање је трансформисано и има неконфесионални карактер.

Улога религиозне едукације у савременом финском друштву

Како је Евангелистичка лутеранска црква у Финској имала снажну улогу у школама и друштву у целини, постојало је много начина на које су локалне скупштине сарађивале са школама, као што је организовање догађаја и обезбеђивање простора за школске прославе. Недавно су се подигли гласови који имају за циљ потпуно раздвајање јавних институција и цркве, и на нивоу власти. На пример, било је неколико случајева у којима су државни службеници ограничили сарадњу локалних школа са лутеранским скупштинама.

Током последњих десет година, у Финској су се водиле живе дискусије о природи РЕ и улози религије у школи уопште. Сепаративни модел РЕ је критикован због раздвајања ученика и на тај начин одржавања јаза између религија. Делимично, критика може бити последица високих трошкова потребних за школовање и плаћање учитеља различитих вероисповести. Поред тога, нема довољно квалификованих наставника мањинских вероисповести. На пример, у Финској има само 20 квалификованих наставника ислама, иако би било потребно 100 наставника.

Неке општинске школе су донеле сопствене одлуке да започну нови предмет где ученици различитих вероисповести заједно предају.Јавно мњење подржава такав развој ка комбинованом предмету ‘знања религија’. Међутим, многи наставници РЕ и етике се противе општем РЕ предмету. Једна забринутост је да би то довело до тога да више ученика напусти РЕ у школи, пошто би конзервативни родитељи више волели да њихова деца учествују у РЕ у организацији њихове верске групе. Други аргумент се заснива на студијама психолошког развоја у детињству и наводи да деца имају користи од тога да науче да разумеју и одражавају прво свој сопствени, наслеђени културни и верски језик пре него што буду у стању да разумеју различите. Такође, наставници етике и мањинских религија страхују да би се општи РЕ предмет превише фокусирао на лутеранску традицију, пошто је то још увек већинска религија у Финској. Како тема религије буди снажне емоције, расправе о будућности РЕ су континуиране, а често и идеолошки мотивисане.

Финска је дуго времена била културно хомогено друштво. Лутеранизам је одиграо значајну улогу која се временом смањивала, заједно са порастом секуларизације друштва. Данас је фински школски систем углавном секуларни и кључни циљ РЕ је разумевање и толеранција међу религијама.

Написали: Мери Ханикаинен и Пиетари Ханикаинен

За Васељенску превео са енглеског језика: Горан Игић

БОНУС ВИДЕО: