ДИМИТРИЈЕВИЋ: Тиранска, слаба и вероломна рука не сме управљати Србијом

Стално се бавимо издајом Александра Вучића кад су Косово и Метохија у питању, а он се правда да није издао, него је наставио путем Борка Стефановића, то јест Бориса Тадића. И то је, наравно, лаж:“После постигнутог договора Борка Стефановића и Едите Тахири чланови Народног покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ обратили су се Уставном суду Србије ради утврђивања легалности оваквих споразума. После годину дана Уставни суд се огласио у лето 2012. године и договоре је ставио ван снаге јер су супротни важећем Уставу Републике Србије. Уставни суд је наложио већ новоформираној влади на челу са Ивицом Дачићем и првим потпредседником Александром Вучићем да у року од месец дана поништи ове договоре. Влада Србије не да није укинула постигнуте споразуме већ их је имплементирала у дело. Први пример је споразум о функционисању тзв. интегрисаних царина када је 6. децембра 2012. године Ивица Дачић потписао одлуку Владе о успостављању класичне границе између централне Србије и Косова и Метохије. Касније, 2016. године Борков договор о слободи кретања Александар Вучић је потврдио јер је као председник Владе потписао са председником владе самопроглашене републике Косово Исом Мустафом исти такав договор односно само га је потврдио.“(1)

Од 2012. до данас Вучић је починио све издаје које је могао да почини, глумећи патриоту и „Ацу Србина“. А од почетка се знало да је кључна издаја Косова и Метохије „Бриселски споразум“, који је подметнуо на потпис Ивици Дачићу.(1)

Не треба се правити луд – то што је урадио Вучић, маскиран у Дачића, Борис Тадић није урадио, јер је био прави другосрбијанац који то није смео плашећи се народа, док је Вучић сва недела починио као лажни родољуб, чија „Српска листа“ и даље сарађује са НАТО Арбанасима на нашој Светој Земљи, окупираној од стране НАТО пакта.

Нисам спреман да то заборавим, а камоли да опростим.

МИЛОШЕВИЋ И ЂИНЂИЋ: ШТА НЕ ЗАБОРАВЉАМ?
Неко је, због смрти у Хагу, спреман да рехабилитује, у потпуности, Слободана Милошевића као националног хероја. Ја нисам.(3) Никад нећу заборавити издају и предају Книнске Крајине, Славоније и Западног Срема, као ни долине Неретве, после које су Туђманове усташе уништиле мошти Светих Мученика Пребиловачких и побиле толико наших људи. Никад нећу заборавити трошење идеје српског родољубља која је немилице карикирана тако да су се, са маргине квазипатриотског циклуса, појавили ЈУЛ и Мирјана Марковић, при чему су праве родољубиве иницијативе гашене под пепелом митоманије, мегаломаније и турбо – гуслања. Милошевићевом режиму су били корисни сви, од самозваних радикала и Аркана до Миље Вујановић и Деда Милоја. Тајкуни који су урнисали Србију после 5. октобра настали су у време Милошевића. „Пинк“ је Милошевићева епоха која траје до бесконачности. Турбо – фолк његовог доба постао је ријалити за време Тадића, да би за време Вучића добио канцерогене форме. Вучић је син Милошевића и његове епохе. И тако даље, и томе слично. Нико не спори његову одбрану у Хагу, и чињеницу да нису рушили Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије, али ми не пада на памет да га ослобађам одговорности за „Што јес` – јес`, најбољи је СПС“, за „Јул је кул“, а тек за хиперинфлацију, Језду и Дафину!

Зоран Ђинђић је убијен, по свему судећи у часу кад је решио да брани Косово и Метохију и Српску. Увео је веронауку у школе, и није дозволио тријумф грађанистичког екстремизма. Али, зар да му заборавимо сарадњу са хашком инквизицијом, Динкића и предају српске економије силама разарања? Зар да му заборавимо урушавање парламентаризма и обрачун са Демократском странком Србије? Зар да му заборавимо дил са Пинком и остацима Милошевићевог режима, који су, опставши, довели Србију до Вучића и садашњег стања државе? Зар да заборавимо човека који је својим волунтаризмом, што му химне поје Латинка Перовић, дошао до тврдње да морал постоји у Цркви, али не и у политици? (4)

ОПРОСТИТИ ВУЧИЋУ?
Ако не заборављам све ово Милошевићу и Ђинђићу, зар да заборавим, било шта, Врховном Кловну Србије, који, док глумата патриоту, разваљује ову земљу на сваки могући начин? Између осталог, и ДЕМОГРАФСКИ. Никад више Срба није умрло у мирнодопском периоду него за време владавине Александра Вучића. Он је ГОСПОДАР СМРТИ Србије.(5) Зато сам потписао драгоцени апел, везан за одржавање једног од кључних догађаја тзв. „културе смрти“(6) у нас, то јест НАТО прајда у Београду 17. септембра 2022. године, а за који је најодговорнији Александар Вучић, коловођа плеса познатог као „данс макабр“.
Како Александра Вучић, питаће се квазинаивни Србин, од СНС бота до интелектуалца који, из овог или оног разлога, јесте патриота, али не би баш до краја да развија своју патриотску мисао, јер доследна мисао може да кошта? Тако лепо, наивни боте и још наивнији интелектуалче, крив је по дифолту, што би се рекло на новославјаносербском. Када су Борислава Пекића питали о томе ко је крив за стање у коме се друштво нашло, он је одговорио: “Чак и кад део кривице несумњиво и неко други сноси, актуелно криви могу бити само они који поседују моћ да ствари измене или поправе. (Моја мајка је слушала знаменитог експерта за нашу несрећу, који је експертом искључиво постао зато што је ту несрећу успешно и на свим пољима усавршавао. Експерт је казао: “Сви смо ми криви». Мајка је рекла: “Богами, ја нисам»). Страх који се у све нас увукао последица је стања у овој земљи, а за то стање крива је власт. (Није моја мајка).»(7)

За НАТО прајд у Београду није крива покојна Пекићева мајка. Крив је Александар Вучић. По дифолту.

ВУЧИЋ ПРАЈДОЉУБИВИ
Али, Вучић је крив и лично, јер је баш он предводио тријумф НАТО елџибитничког покрета, о чему је потписник ових редова писао још далеке 2016. године (8)

Још 2019. објавио је НАТО прајдерски БиБиСи:“Премијерка Ана Брнабић дала је “пуну подршку” кандидатури Београд Прајда у званичном писму Европској асоцијацији организатора Прајдова, уз обећање да ће Влада Србије помоћи организационом тиму да осигура безбедан и успешан догађај.„Еуро Прајд у Београду помоћи ће да се у широј јавности истакну специфични проблеми са којима се ЛГБТ заједница суочава, а биће важан фактор у промоцији ширег прихватања и поштовања различитости и слободе”, написала је Брнабић.“(9)

То Брнабић прајд писмо је објављивано и ове године, а потиче из јула 2019:„Влада коју предводим је посвећена да обезбеди потпуно поштовање људских права за све грађане и обецћавамо да ћемо помоцћи организационом тиму Београдског прајда како би успешно организовао Европрајд. Овај догађај ће бити од суштинског значаја када је у питању промоција поштовања људских права ЛГБТ заједнице и свих грађана Србије. Штавише, верујем да ће Београд као домаћин Европрајда бити од користи за ЛГБТ заједницу у Србији и на Западном Балкану“.(10)

Тако Брнабић Ана, којој је Вучић гуарана. Даје јој снагу и силу да корача ЕУ путем.

ПРАЈД ЈЕ ДОБИЈЕН: ВУЧИЋЕВ ТРИЈУМФ 2019. ГОДИНЕ
Крајем септембра 2019, главна и одговорна уредница „Печата“, Љиљана Богдановић, писала је:“Подстицај Србији није ни налик поменутим могућностима, већ је у питању изненађење с неочекиване стране, од Европске асоцијације организатора прајдова! Ова асоцијација упитних родних идентитета потврдила је наиме своју чврсту веру да је српско друштво еманциповано, дакле кадро да организује тандербал за 200.000 ЛГБТ припадника са свих страна света (статистика бележи примере окупљања и по пола милиона, као што је било ове године у Бечу, или чак 2,5 милиона, колико их се окупило у Мадриду 2007). У случају Београда, ишло је муњевито – кандидатура, агитација, прихватање кандидата. Догодило се то на годишњој конференцији поменуте асоцијације (ЕПОА) на којој је Београд прајд освојио титулу града домаћина и организатора европске манифестације Еуро прајд 2022. године, тријумфујући над кандидатима попут Барселоне, Лисабона, Даблина. Еуро прајд, савремени Вудсток ЛГБТ племена, додељује се иначе градовима као домаћинима догађаја још од 1992. године, али срећа која је стрефила Београд увећана је чињеницом да је српска престоница центар у којем ће се овај догађај први пут организовати изван Европског економског простора (ЕЕА). Напомена „први пут“ без сумње је важна и знаковита. Не само да потврђује да је српска престоница изузетак од правила већ упућује на извесност да је Србија у фокусу интересовања и озбиљног програмског рада вероватно најмање поменутог ЕПОА, а далеко више (и по последицама значајније) интересовања неких моћнијих, но мање видљивих удружења. Када је реч о згодицима који се Србији обећавају са Запада, подсетимо да су протеклих месеци овдашња надања била усмерена ка другачијем хоризонту, углавном везаном за привредне, спортске, банкарске, културно-уметничке аспекте живота. Поменимо неке од бројних „замало-шанси“: најављивано је да нам долази фабрика „Мерцедес“, фабрике авио-делова, локомотива и бродова, захтевна високотехнолошка производња, потом и светско дворанско такмичење у атлетици, Европско првенство у фудбалу, могуће организовање наредног Мундијала… Уместо јата ових и овде непоменутих рајских птица које су отперјале другима, Србија у овом тренутку има само једног сигурног врапца у руци – Еуро прајд!

Медији су пренели прве сузе радоснице. Горан Милетић, директор за Европу организације „Civil Rights Defenders“, каже да је „поносан и захвалан свим организацијама за људска права са Западног Балкана на подршци, као и Туристичкој организацији Србије, те да очекује да се Београд докаже као добар домаћин“. Колико је прајдовски бинго, премда понегде дочекан раширених руку и захвалног срца, обрадовао Србе? Није тајна да за велики, несразмерно велики број грађана наше земље најављени мегакарневал представља бачену рукавицу и изазов. Егзибиционизам и неодмереност у исказивању воље за моћ део су менталитетског и психолошког профила (бројем скромне) трансродне популације, а комуникацију овдашње већинске популације с том групацијом не олакшава чињеница да су у уобичајеном вокабулару који ЛГБТ-овци користе, речи понос, слобода, права и угроженост неодговарајућом употребом обесмишљене до неразумљивости. Негодовање већине за овдашњи службени дискурс „није тема“, па се у јавном простору сада чују само речи задовољства због „великог међународног успеха земље“.“(11)

Тако је веровао Вучић – то је, на ЕУ путу, био успех.

ЧАК И ИДИОТИ ТО ЗНАЈУ
Сви, чак и највећи идиоти ( у античком смислу те речи, самољубиви особењаци који не брину за заједницу), знају да овом земљом не влада Влада Србије, него Александар Вучић, и да без његовог бефела не би могао да буде упућен позив било каквом НАТО прајду. Он је 2019, у оквиру своје кловновске политике „Помоз` Бог, чаршијо, на све четр`ри стране“ одушевљено позвао НАТО прајдере у Београд, али је онда, у страху од литијског народа на улицама ( који је у рукама мирно носио крстове и иконе, али је, касније, у љутњи, могао понети и извесне дугачке предмете умочене у екскременталну супстанцу) и измењене „светско –историјске ситуације“, почео да врда, и рекао да параде неће бити, све док му НАТО поглавица Кристофер ( у име НАТО Луцифера) Хил није наредио шта да чини и куда да се дене, па је параде ипак било, док су Вучић и Вулин тврдили да није, и да су НАТО парадери само „спровођени“ кроз Ташмајдански парк.

Или, како је објаснио Миодраг Прековић:“Иако је ( Ана Брнабић, нап. В.Д. ) дала гарантно писмо за одржавање истог, председник Републике Александар Вучић је, нешто више од две седмице пре одржавања Европрајда, рекао како он неће бити одржан, па макар га звао и Бајден. И то све под притиском јавности у Србији која се пробудила и побунила, организујући литије у којима је учествовало на десетине хиљада људи, са благословом Српске православне цркве. Након тога, МУП је забранио одржавање шетње у оквиру Европрајда, а ту одлуку је потврдио и Управни суд. Међутим, на сам дан одржавања Европрајда, Вучића није позвао председник САД-а Џозеф Бајден, али јесте амерички амбасадор Кристофер Хил и још 19 амбасадора ЕУ и НАТО земаља и то је био довољан разлог да се шетња одржи. То је саопштила Ана Брнабић, председник Владе у техничком мандату, и на тај начин прекршила одлуку Управног суда, због чега су Двери против ње поднеле кривичну пријаву. Са друге стране, како би покушао да смањи штету у јавности због оваквих несувислих потеза власти, министар полиције у техничком мандату Александар Вулин је дао још једну у низу својих трагикомичних изјава, рекавши да није било шетње, већ да су учесници само спроведени до Ташмајдана, где се одржао концерт.“(12)

Тако то беше.

ИМАТИ ПРАВИ СТАВ
Пошто су НАТО прајд Арбанаси клицали својој квазинезависности, а било је и других, јавно снимљених неподопштина и ругања свему нормалном, геј френдли Вучић и Вулин су „тренирали строгоћу“, па је некима од прајдера, накнадно, забрањен улазак у Србију.(13) Што каже народ, ставили су им соли под реп.

Зато сам, са другим интелектуалцима који имају ону праву ствар, а то је храброст да се, јасно и гласно, каже истина, потписао апел да Вучић није достојан да буде председник чак ни месне заједнице, а камоли Србије чији су Косово и Метохија срце:“Грађани Србије се увелико питају како ће неко ко није у стању да заштити њихову државу од самовоље амбасадора једне земље поводом само једног случаја, у Београду, бити у стању да заштити сувереност Србије тамо где је та земља и њени сателити системски газе – на Косову и Метохији. У седмици у којој се он више пута јавно заклињао да неће дати „ни педља“ наше јужне покрајине, његов alter vox Вулин поново оживљава управо његову велеиздајничку идеју о „разграничењу“ Србије од КиМ. Онај ко једном пристане да се „разграничи“ од себе, тога увек могу поново принудити на неовлашћено повлачење нових демаркационих линија посред своје земље. Тако су и 17. септембра полиција и приватна обезбеђења срце српске престонице отела од грађана Србије и предала га једном бестидном покрету за ритуално демонстрирање сатанистичке дрскости. У тешким временима у којима живимо – а, по свој прилици, још су тежа пред нама – Србијом не сме управљати рука тиранска, уједно слаба и вероломна.“(14)

То је пуна истина.

КОГА ЈЕ ГУРАО У ПРВЕ РЕДОВЕ?
Вучић је, иначе, себе, по ко зна који пут, показао као слабог вероломника и импотентног ( а, суштински, квазиомнипотентног ) силеџију: на литију на Усековање 2022. ишао је његов отац (15), а своју супругу је слао на изложбу НАТО прајдера (16) као што ју је, пре тога, гурнуо у разговор са женом Зеленског, да не би био асоциран са НАТО ускликом „Слава Украјини!“(17)

То је, колико се сећам, својеврсна „арбанашка стратегија“, из доба када су „синови орла“ у прве редове на антисрпске демонстрације слали младеж, па су сопствену децу злоупотребљавали наговарајући их, између осталог, да пред камерама причају да су их Срби потровали. (18)

А Србијом, наравно, не влада Вучић, него Хил Кристофер ( у име НАТО Луцифера ). Зато сам потписао апел у коме је то јасно речено, и који служи исправној оријентацији у наше дане.

Владимир Димитријевић / Правда

БОНУС ВИДЕО: