У Грчкој откривена фреска породице цара Душана

Дело које осликава српску царску фамилију на зиду манастира Светог Јована Продрома у Серу изгребано је и прекречено после посете Бранислава Нушића тој светињи и откривено поново након рестаурације здања страдалог у пожару 2010, установио је Димитрије Марковић, православни публициста.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je наш саговорник, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, царица Јелена и краљ Урош. После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика” је први национални медиј којем је уступио за објаву фотографију фреске. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море”, Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир на Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после ког фреска бива скривена тајним велом. О овом догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена. Али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. када је и започео своје истраживање, које је целокупно претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net”. Такође, тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

– У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер”, на коме је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује овај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, коме се овом приликом и захваљујем на информацији. Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први патријарх проглашен после турског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса – сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Марковић напомиње да оно због чега је манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе је то што су његови заштитници и дародавци били наш краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. А у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже: – Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.

– И натпис изнад Јелениног гроба је, као и фреска цара Душана са породицом, у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Као и што је познато да су Срби у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године и по освајању присуствовао литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – подвлачи Марковић.

Драгана Јокић Стаменковић/Политика

Бонус видео