ЗБРИСАЛИ ОСТАТКЕ СРПСКЕ БОГОМОЉЕ И ГРОБЉА ИЗ 14. ВЕКА

Грађевинске машине јуче су уништиле и последње остатке великог српског средњовековног храма и гробља на новопазарском локалитету Латинска црква у Постењу, недалеко од Петрове цркве, сазнају “Новости” од очевидаца овог недела.

Руинирање споменика српске баштине с почетка 14. века започело је, према њиховом сведочењу, прошле среде, када су кашике багера са простора западно од цркве ископале и у камионе натовариле гробове неистражене средњовековне некрополе, споменике, остатке покојника и гробне прилоге који су ту лежали вековима. Веест је стигла до Републичког завода за заштиту споменика културе и регионалног завода у Краљеву, који су од надлежних у Новом Пазару одмах затражили да се грађевински радови на локалитету зауставе. Машине су утихнуле, али само до недеље ујутро, када су ископавања настављена на простору остатака храма, док се није појавила полиција са грађевинском инспекцијом. Прекид радова, по речима очевидаца, трајао је само до јуче ујутро, када су кашике багера ископале последње остатке зидова цркве и гробова у њој и утовариле их у камионе који су их одвезли у непознатом правцу. Тако су уклоњени последњи докази о постојању храма с почетка 14. века на локалитету Латинска црква у Постењу. У шуту се налазе предмети из тог времена с којима су сахрањивани покојници, али се не зна где је он завршио.

Девастирање храма започело је још 1955. изградњом старе трасе пута Нови Пазар – Рашка, потом и изградњом пута Нови Пазар – Дежева. Археолози уопште нису позвани на градилиште када су уништени олтар и наос импозантног храма, а разарање је потом наставио власник суседног имања, који је проширио своју њиву преоравајући простор где се по предању налазила црква, а надгробни споменици су били видљиви до Другог светског рата. У јуну 2002. неколико старих српских споменика оштетила је механизација која је нивелисала терен власника суседне парцеле.

Од храма је за истраживање преостала само велика припрата димензија 7,3 са 4,3 метра, зидова дебљине 0,85 метара, са мноштвом гробова уWнутар ње. На основу аналогија, археолози су претпоставили да је главни црквени брод био бар два пута већи и да је реч о важном храму свога доба. Прва сондажна ископавања извела је покојна Драгица Премовић Алексић, легендарни археолог и директор Музеја “Рас” у Новом Пазару, која је каријеру посветила истраживању колевке српске државности.

– Црква је била живописана и највећи део фрагмената фресака нађен је у откопаном делу остатака наоса. Карактеристике живописа указују да је црква подигнута у првој половини 14. века над старијом некрополом. Црква је страдала при првим турским продорима у ову област већ крајем 14. века, када је страдала и црква у оближњој Дежеви. Иако локалитет носи назив Латинска, реч је о српској средњовековној цркви која своје аналогије има са црквама у Дежеви и Напрељу – забележила је Драгица Премовић Алексић.

У припрати је откривена зидана гробница, као и неколико гробова под плочама, а на основу остатака одеће покојника, проткане златним и сребним нитима, сребрне дугмади са позлатом и накита претпостављено је да је реч о члановима српске племићке породице, највероватније ктитора храма.

На простору храма пронађено је неколико римских споменика, па је претпостављано да је црква подигнута изнад старијег објекта, али то више није могуће утврдити јер је локалитет у потпуности уништен.

РАШКИ НАКИТ – ДВА ДЕЧЈА ПРСТЕНА

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ налази у уништеном храму била су два дечја прстена.

– Рађени су од сребра, а један је позлаћен. По свом облику то су прстенови за натезање лука, али по димензијама, само имитације. Прстен са позлатом на проширеном делу има урезан цвет са стилизованом лозицом, а други прстен има урезан цвет који држе у кљуновима две стилизоване птице. Блиску аналогију овом прстењу представља налаз са некрополе код Петрове цркве – забележила је Драгица Премовић Алексић.

Борис Субашић / Новости

БОНУС ВИДЕО: