Сале Коларевић: B@КЦИНЕ – ОРУЖЈЕ МАСОВНОГ УНИШТЕЊА

„Искрено се надам да људска Душа неће бити уклоњена уз помоћ медицинских средстава.“ – Rudolf J. L. Steiner (1861.-1925.)

Направити савршено оружје за уништење само живе силе без разарања инфраструктуре, одувек је био сан сваког хегемона. Елиминисати што више народа без испаљеног метка, то је већ „савршенство“. Нано-цепивима „против“ К-19 виpyса достигнут је столетни сан о драстичном смањењу светске популације. Пуна реализација тога тек треба да наступи ускоро, што подразумева „савршенство“ израде оружја са одложеним убојним дејством.

Вишеструко нано-ваксовани још нису почели масовно да напуштају овај свет, мада га у све већем броју напуштају, што је резултат „заштите“ од виpyса који нико никада није изоловао електронском микроскопијом, те никада није научном методом доказана његова инфективност. С обзиром да је по среди једна иста геноцидална матрица светске хемио-фарма-медицинске Хоботнице, Светска 3лочиначка Организација (С3О) се постарала да „на време“ осмисли конвенционални термин за „изненадне смрти код старих и хронично болесних особа“ – особе а не људи, за њих су Goyimi стока обучена у људско обличје – који су претходно уредно заштићени од непостојећег виpyса.

По истом принципу је ранијих година осмишљена конвенционална терминологија за назови „изненадно“ преминуле међу најмлађом популацијом након „уредне“ а законом обавезујуће „имyнизације“.

Да подсетимо. Од пре 12-15 година када је уведено обавезно пелцање предшколске деце (у Србији, али и др. земљама) у циљу тзв. имyнизације од тзв. заразних болести, узрочно-последично почеле су бебе/деца умирати и за такве случајеве службена медицина је накачила службену одредницу (не дијагнозу) као „разлог“ смрти – синдром изненадне дечје смрти. Или – СИДС .

Пре ових најмодернијих в@ццина такође су у људе убризгавани хемијско биолошки коктели, деценијама развијани и тестирани на свакој „епидемији“. Такође оружје масовног уништења, само мање убојне моћи. Ништа друго до оружје, јер в@ццине служе као уметна заштита од патогених виpyса, дакле од заразних болести, а обзиром да ни један патогени виpyс никада није изолован онда и препарати за „заштиту“ од тога не могу бити никакав лек. Ствари треба назвати правим именом и оно је ОРУЖЈЕ .

Примарне жртве су увек деца, као најмање заштићена и највише осетљива категорија становништва. Цепивима „против дечјих заразних болести“ послато је на онај свет или осакаћено небројено хиљада и милиона деце. Научне студије о високој штетности цепива се склањају од јавности а лекари аутори студија бивају изложени јавном подсмеху, одузимању лиценце за рад и разним видовима прогона.

Као доказ у прилог негативне учинковитости „антивиpyс“ цепива, односно да су цепива хемијско биолошко оружје, изнећемо, за сада, два примера.

Мали Андрија из Новог Сада убијен је како најчешће бива путем њихових отровних цепива. До тада здрава и права беба, пар дана по убризгавању отровног коктела издахнуо је у сну, у локви крви истеклој кроз нос. Упркос мајчином инсистирању никаква токсиколошка анализа није рађена, да се не би доказао отров у крви и тиме прави састав цепива. Налепљено је само да је беба умрла од СИДС-а.

Други пример који износимо долази нам исто из Новог Сада.
Ана је самохрана мајка два тешко аутистична дечака. И породица је разорена тим вишеструким цепивима, није само разорено здравље и животи њене мушке деце. Ово је донекле и разумљив след околности, јер пројектанти биохемијског оружја званог цепиво увек настоје да једним ударцем убију више мува. На несрећу, огроман број породица је растурено зато што се суочавају са непланираним подизањем тешко болесне и трајно неспособне деце, а ту се пуца по свим шавовима и само најчвршће личности успевају да издрже под таквим животним неусловима. Не може то свако. И није то за сваког.

Ана из НС је родила два потпуно здрава мушка детета, у породилишту оцењени највишом оценом, да би се после в@ццинације код обојице стварност изокренула тотално наопачке. Ана је код оба накнадно оштећена детета радила подробне анализе из крви, а то ретко која мајка ради. Стога се ограђујемо, ово што износимо важи само за Анину децу. Она је дуготрајном упорношћу и стицањем познанстава са неким врхунским медицинским ауторитетима успела вишеструко доказати да су јој и како обадва синчића уништени „антивиpyc“ цепивима!

Код обојице до тада потпуно здрава и права сина од годину или две старости, први знаци тровања након примања пелца беху сви могући пропратни симптоми нападнутог имуно система: бронхитис, ларингитис, дијареја, јак кашаљ, хипертермија, упала плућа… и друге бројне мучне реакције све док се није утонуло у вечни мрак аутизма. Према анализама, неутрофилни леукоцити, који су прва линија одбране – преполовљени. Антитела на одређене тзв. виpycе – многоструко повећана. На рубеолу, коју дете никад није имало – и до 30 пута. Такозвани виpyc рубеоле је једна од компоненти тривалентног МMR цепива. Једна професорка са Медицинског факултета је Ани написала да је енормно увећање антитела на рубеолу необорив индикатор да је заиста цепиво узрок ! Тај извештај јој је написала у функцији ординирајућег лекара једне приватне клинике. Док на ЦТ скенеру код млађег сина утврђена су велика закречења крвних судова у инхибиторском сектору великог мозга, што непосредно указује на тешке метале у ЦНС-у. Одакле одједном толико тешких метала у мозгу после „уредне имyнизације“ малог детета!? По савету једног руског неурохирурга да се дететова крв пошаље за Немачку ради анализе антитела на Polio „виpyc“ (а заправо фрагменте ћелија које се, зарад израде цепива за децу, узгајају на бубрезима неких мајмуна), однесена је крв у једну приватну лабораторију преко које се једино могло послати у Немачку на анализу. Директорка лабораторије је контактирала Министарство здравства које једино може да одобри овако нешто. Без обзира што све трошкове подноси Ана а не државни Фонд, свеједно из Министарства НИЈЕ ДОБИЈЕНА ДОЗВОЛА за прослеђивање крви Аниног детета у Немачку ! Закључак руског неурохирурга је недвосмислен: „Наравно да нису дозволили анализу на Polio у немачком спецлабу, јер би се тим начином утврдило да су толика антитела у организму детета искључиво реакција на Polio из садржаја цепива, што необориво указује на тешко ТРОВАЊЕ путем пелцања. И ништа друго до тровање цепивом (пелцом), јер Анина деца нису јела пресно мајмунско месо, нису их угризали мајмуни нити су имали општење са мајмунима.“ Имена неурохирурга из Русије и професорке са Медицинског факултета из БГД не износимо ради њихове личне безбедности.

Над млађим Аниним сином је почињен тежак злочин. Као једногодишња беба примио је у истом дану два цепива која се у том узрасту морају календарски раздвојити на бар пола године, а то су ММR и Хепатит-Б-в@ццина ! Убрзо након тих цепива изврнуо је очи ка плафону утонувши у вечити мрак аутизма.

Ана из НС се тада ништа није разумела у медицину. У годинама после и током исцрпљујуће борбе коју води за голи опстанак а и за Истину, Ана – мајка храброст par excellence ! – данас би могла комотно да држи предавања готово сваком системцу у белом мантилу. И од Ане би они могли много тога да науче само кад би сузбили своју горду сујету.

Подробније смо писали о штетности цепива за бебе и о стварном значењу болести од којих цепива наводно штите, потврдили да то нема везе са здравом памети те да је по среди ништа друго до псевдо-медицински терор: https://borbazaistinu.rs/sale-kolarevic-genocid-nad-malom-decom/

У духу прикривања злочина, „Струка“ се досетила да АУТИЗАМ службено проглази за СТАЊЕ иако је реч о веома тешком системском оболењу. (Овде искључујемо регресивни аутизам као ређи и блажи облик урођеног порекла.)
Рекло би се, каква „наука“ таква јој и „Струка“ а каква „Струка“ таква им и „дијагностика“.

И онда „Струка“ у систему Хоботнице каже како је то урођено или наследно генетског порекла ; тражи се узрок у хромосомској малформацији и аберацији, или се „копа“ по породично-предачкој анамнези… итд , итд … све само да би се заобишао прави узрок у биохемијском оружју које зову цепиво. После, оно што се зове животом преиспуњено је вечитом борбом за голи опстанак, а од те деце (и кад одрасту) су направљени вечити зависници о фармако производе система Хоботнице. Својом компликованом системском болешћу су осуђени да буду доживотне муштерије фармацеутске индустрије. И у том вечитом болу истинска помоћ може доћи једино од природне медицине, то јест курама екстракта из цветова канабиса (нпр. због обнове оштећеног мијелина централног и периферног НС), али за уље цвета канабиса најчешће недостају платежна средства јер је, као и свака од Хоботнице забрањена лековита твар, на илегалном тржишту где га једино и има – прескупо и непоузданог састава. Допуштено је нарко мафији да дилује са екстрактима канабиса и да на рачун тешко болесних људи свакодневно остварује огроман профит. Из више разлога то све одговара Хоботници.

Дакле, дозвољено је да те „лече“ само они који су те разболели и живот уништили?
Верујмо „Струци“ !?

Организовани злочин без преседана у историји људског рода! Медицинари и остали службеници у систему Хоботнице морали би знати – КО СЕ МАЧА ЛАТИ, ОД МАЧА ЋЕ И СТРАДАТИ !
Тако се сада на исти начин поступа са старим и хронично болесним људима, чији знатно нарушени имуни систем први пада под ударом најмодернијих нано-технолошких препарата за деимyнизацију, тиме и депопулацију.

Поједностављено казано, када отровним цепивом од тебе направе доживотног инвалида, то службено прогласе за „стање“ и(ли) изнађу „узрок“ у генетици па окаче неки генетски синдром урођеног или наследног „порекла“. Када ти живот одузму отровним цепивом, службено то прогласе синдромом изненадне смрти.

Горе написани редови би могли помоћи да више учимо из туђег а мање из сопственог искуства. Учење из сопственог, личног искуства је неупоредиво болније. Да смо хтели учити се на туђим грешкама, мање би данас било лаковерних који су подлегли медијској хистерији и сами се наболи на смртоносну иглу. А нису се учили туђим животним примером јер су га свесно игнорисали, више верујући апстрактним појавама него свом брату и сестри. Увек је лагодније игнорисати чињенице него нешто конкретно предузети с пуном одговорношћу. Довољно је и само следити здраворазумску логику, а она каже: да су цепива лек била би астрономски скупа као сваки делотворан лек, или би их једноставно крили од нас као све спасоносно што крију од људи. Да икаквог здравља вреде, не би нам их нудили бесплатно. Јер и у мишоловци лагано понестаје тог бесплатног сира ; и мишоловка се ускоро затвара у потпуности.
Највише због тога данас међу становништвом Србије има према неким проценама око 1/3 вишеструко пелцаних од најмодерније болести.

Можда је тако и праведно, Бог зна. Ионако живот започиње зачећем у мајчиној утроби и не завршава се телесном смрти, већ је вечан, са почетком а без краја.

И живот аутора овог текста је бесповратно уништен методама „лечења“ званичне медицине, понајпре препаратима за деимyнизацију још од најмлађег узраста. У толико застрашујућем опсегу уништен, да и не приповедам никоме о томе јер нормалан људски ум не може то да прими, нити је такво што уопште и предвиђено за поимање човеково. Временом нам здравље постане нешто небитно, безначајно. Док једино што је значајно, вредно вечне борбе и пожртвовања, јесте да се што пре обелодани Истина. Темељни идеал је – изборити се за коначно ослобођене Истине.

Али што је људима немогуће, Богу је могуће. Господу је све могуће!
„Нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.“ (Мат. 10, 26)

Аутор: Свеубоги раб Божји – Сале Коларевић

БОНУС ВИДЕО: