Меркелова нема шта да изгуби осим пензије

Овде у Лисабону дали су Гулбенкијанову награду. Јерменин Калуст Гулбенкијан је за Португалију нешто као Нобел, само што се бавио нафтом.

Награда за хуманост од милион евра се сада додељује углавном као део климатске агенде. Али нема везе – битно је да је ове године на челу жирија била Ангела Меркел, бивша канцеларка Немачке. Бивши канцелар је мртвом индустријалцу поделио новац за бесмислену борбу против временских прилика.

То је велика ствар – постојање ове награде је познато само у Лисабону, мени, а сада и вама. Јер, све је занимало шта Ангела Хорстовна мисли о томе шта се дешава сада, баш овог тренутка, када је захваљујући политици санкција „зелена транзиција“ и друга заштита климе од гаса и нафте и извршена у ствари, а не на захтев Грете Тунберг (добитнице претпрошле Гулбенкијанове награде). И она је проговорила.

За почетак, она је у потпуности подржала одлуку о куповини руског гаса.

Све је врло једноставно: „Куповина руског гаса била је веома рационална и разумљива. Зато што је јефтинији од ТНГ-а из САД, Саудијске Арабије или Катара.” Штавише, „због планираног укидања нуклеарне енергије и угља, природни гас је потребан за прелазни период док се не обезбеди интегрисано снабдевање енергијом без ЦО₂.“ Меркелова је тако рекла.

Не разумем баш њен израз „укидање нуклеарне енергије“, јер су у ствари нуклеарне електране заустављене по њеном наређењу неколико сати након Фукушиме. Али Бог је са њом. Она је изразила главну ствар: Русија је „чак и током Хладног рата… била поуздан снабдевач енергентима“. То је потпуно супротно ономе што се сада усађује простом Немцу, тврдећи да је „за све крив Путин који нам не даје гас“.

Али ево у чему је ствар: скоро сваки дан чујемо и читамо сасвим искрене и искрене речи о политици ЕУ, о НАТО-у, о енергетској катастрофи у Европи. А људи који све ово говоре су све озбиљни људи: сад шеф Стејт департмента, час немачка канцеларка, час кврга из НАТО-а. Само један проблем: сви они имају префикс “бивши” – “бивши”. Чини се да, постајући бивши, почињу јасно да виде и почињу да говоре барем нешто истине. Они почињу да изражавају мишљење које се суштински не поклапа са политиком коју сада спроводе њихове колеге.

Нисте знали, нисте видели, нисте чули? Ово се не дешава. Само што, тек после повлачења из посла, знају да немају шта да изгубе, осим пензија. Јер би у садашњем окружењу једноставно окренули главу за такве изјаве.

Меркелова је, иначе, то већ осетила на крају свог канцеларског мандата. Меркелова је у једном интервјуу (још у јуну) признала своју импотенцију на крају мандата. „Било је јасно да нећу дуго издржати на функцији“, рекла је она, „и стога само морам да признам да разни покушаји да се нешто промени у протеклој години нису успели. Упитана да ли је Путин чекао да она напусти функцију да би извршила инвазију на Украјину, Меркелова је одговорила: „Мој одлазак је томе могао да допринесе, као, на пример, повлачење трупа из Авганистана и чињеница да су се споразуми из Минска распали.

Неки европски посматрачи сада чекају иницијативе Меркелове да посредују у нагодби у региону РУ/УА. Судећи по томе што је изашла из коме, то је могуће. Кад би јој неко дозволио да то уради. На крају крајева, она је бивша.

Игор Малцев , РТ