Михољдан и сиротињско лето

Црква (религија) почива на мученицима. Држава на херојима. Фирма (предузеће) на иноваторима. Без мученика, хероја и иноватора нема народа и државе. Остану само бирократе и ”говораши” – оратори и манипулатори.

Свако време носи своје бреме. Галилео је измерио и доказао да се земља окреће, и да није центар универзума. Зато је вера постала мање битна, и свела се на суделовање у обреду. То што мислиш и осећаш, лукаво задржи за себе. Негде у исто време сеоска занимања заменише радничким. Тај прелаз је био могућ јер је ниво непознатог био мали и подношљив за учење. То су послови строго дефинисаних протокола у којима је вршена обрада сировина или полуфабриката. Данас то раде машине снабдевене вештачком интелигенцијом, негде у Кини, Малезији, Вијетнаму или Индонезији.

Обучити некога да пројектује софтвер или машину много је теже него обучити га да обичан чекић и маказе замени ковачким или лимарским алатом. Да користити мозак за креацију новог и непознатог дато је мањини. Зато су људи постали вишак и тискају се у непроизводне и некреативне делатности. Бирократија цвати као амброзија. Стране инвестиције су само посао за оне који потребне вештине стекну у временском року од неколико недеља. Чему онда школовања седамнаест година?

”Зато добро размислите; санкције Русији или вас чекају редови испред турске и грчке амбасаде за визе када догодине кренете на море.”, опомиње нас мени непозната (у стваралаштву) госпођа – госпођица. Господу (мало)грађане никле из бивше радничке класе доказано интересују само три ствари, нови ауто, нова кућа и нова љубавница (љубавник). Док нисмо побили и протерали оно мало аристократа они су муку мучили да створе нову вредност, одрже приносе на некретнине и капитал.

Када су стигли нарциси били су довољни кредити од неоколонијалног света и распродаје.Тако је и данас. То што остајемо без иједног заштитника на планетарном нивоу, нема везе. Што Косово неће да призна Румунија (због својих Мађара, а у ЕУ су обе државе!), а ми му дајемо све елементе државности још од 1945, кога брига. ”Баш нам је било лепо!”. Што остајемо без енергената подношљиве цене, није важно. Што Русији сем духовне увреде не можемо нанети никакву штету, ни то није важно. О каквој неутралности и трезвености причамо?
Шта осећамо, а шта мислимо?

„Када погледате мапу Европе, видећете да је Србија у Европи и наша политика су европске интеграције и чланство у ЕУ. Нема сумње да морамо ускладити нашу политику са политиком ЕУ, и то није ноћна мора. С друге стране, у нашим односима са Русијом одвајам народ од Путинове власти, то није иста ствар. Нико не каже да ћемо престати да читамо Толстоја, и да нећемо имати пријатеље у Руској Федерацији, али не можемо да подржимо ову политику, која је практично освајачка – јер Путин води освајачки, а не ослободилачки рат. “, рекла је Михајловићева у интервјуу за Еуроњуз.

То је наша Зока Трилатерала, вечита госпођа министарка у свим мандатима сваке политичке секте. Рођена у Тузли, она савршено добро ”зна” шта је одбранбени, а шта освајачки рат. И сутра када би поново народ муслиманске вероисповести кренуо у масакре над православнима, ср”б”ско руководство би водило агресорски рат, а не ослободилачки? А они што у мултиетничким срединама направише само простора за исламску заједницу, они су ослободиоци. Грађани! Само код Руса и Срба ваља одвајати народ од руководстава. Остали су безгрешни. Зато, док се дивимо Шекспиру и Гетеу, једнако се морамо дивити и владарима ових заједница. Њима ваља бити захвалан што нам на главе бацише сав нуклеарни отпад, а од наших храмова направише земљу нарко дилера. ”Да нисмо хтели рат, не би га ни било”, уместо у Хагу заврши на Мирогојну, уз све почасти. ”За независну БиХ, жртвоваћемо мир”, па му сви држе славоспеве као мировњаку. Шта су требали да раде ондашњи државници којима је на нашу несрећу пало у задатак да сачувају муком и херојством створену државу? Да се понашају редукционистички! ”Када нападну моје Ваљево, бранићу га!”, рече мој другар. А када су га напали побегао у Будимпешту јер је то ”Милошевићев” рат.

Где се завршава редукционизам? Тамо где почиње дебилитизам и Зока Трилетарала са својим испразним реченицама. Тамо где нема ни вере, ни стваралаштва, нити хероја. Има само амборзије и џангризала. ”Говораша”. А дани ”сиротињског лета” брзо ће проћи. Не осећам. Знам!

Срећан вам празник.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: