Московска газета: Како ће Москва одговорити на евентуално приступање Србије антируским санкцијама

Србија можда неће моћи да издржи политички притисак који на њу врши Брисел због подршке Русији. Али ако званични Београд одлучи да се дистанцира од Москве и придружи Западу и његовим савезницима, онда сарадња Србије и Русије у области енергетике може бити доведена у питање. Ово је „Московској газети” пренео политиколог Сергеј Марков.

„Србија можда неће моћи да издржи политички притисак који Брисел на њу врши због подршке Русији. Влада Србије није заинтересована да у потпуности пређе на русофобичну позицију, јер је локално становништво углавном проруски оријентисано, а званични Београд неће моћи много да „помера” унутрашњу политику. Међутим, очигледно је да ће се Влада Србије постепено кретати у антируском правцу, а земља ће се вртети између проруског становништва и антируских власти“, рекао је Сергеј Марков, напомињући да би отуђење Србије од Русије могло да угрози сарадњу две земље у области енергетике.

Станислав Митрахович, водећи стручњак Фонда за националну енергетску безбедност и Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације, сматра да Москва неће оставити земљу без руских енергетских ресурса ако се Србија придружи антируским санкцијама.

„Највероватније, у овом случају Русија може престати да подржава Србију у питању Косова. Москва неће користити енергенте као полугу притиска. Ове године Русија је обезбедила издашан попуст за Србију (у оквиру новог споразума са Гаспромом, Србија плаћа гас око 400 долара за 1.000 кубних метара – прим. аутора). Ако се Београд укључи у антируску политику, онда ће Москва у најгорем случају одбити да обнови овај уговор, али неће уцењивати гасом и нафтом“, сматра Станислав Митрахович.

Експерт је, истовремено, признала да се Србија налази у тешкој ситуацији, из које јој неће бити лако да се извуче.

„Брисел већ дуго покушава да окрене Србију против Русије и уврсти је на листу земаља које се придржавају линије санкција Москви. Београд је до сада успевао да одоли политичким притисцима, са изузетком неких мањих акција усмерених против Руске Федерације. На пример, летос је Србија изгласала суспензију чланства Русије у Савету за људска права УН (званично Србијањегова одлука под притиском Запада, – прибл. аут.). Не искључујем да је Србија тај корак усагласила са Москвом како би се избегли неспоразуми и проблеми око снабдевања руским енергентима, укључујући и рафинерију НИС-а у Србији, у власништву руске компаније Гаспромњефт. Међутим, познато је да ће Хрватска ускоро обуставити испоруку руске нафте у Србију због санкција ЕУ и у том случају Србија може имати проблема“, каже Станислав Митрахович.

Према речима стручњака, Београд не жели да се одрекне руских енергената и тражи начине да реши проблем.

„На пример, Београд је већ договорио са Будимпештом изградњу нафтовода за снабдевање руском нафтом из нафтовода Дружба. Али јужни крак Друзхба пролази кроз Украјину, тако да је поузданост пројекта и даље под сумњом. Осим тога, нафтовод ће бити изграђен најраније за 1,5 године. Нема гаранција да ће се до завршетка изградње нафтовода наставити испоруке руске нафте преко Украјине. Све се може променити у било ком тренутку, тако да је пројекат угрожен“, додао је Станислав Митрахович.

Подсетимо, данас је заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко рекао да је Србија у овој фази под притиском без преседана који превазилази оквире цивилизоване међудржавне комуникације.

Елина Рустамова/Московска газета

Превод:Васељенска

Бонус видео