Србија ће се придружити антируским санкцијама, али ће остати пријатељ Руске Федерације – Лазовић

Српском руководству је све теже да се одупре притисцима Запада који захтевају да Београд почне да води антируску политику.

До овог закључка долази програмски координатор Руског савета за међународне послове Милан Лазович, јавља дописник ПолитНавигатора.

„Несумњиво, Београд се спрема на неминовност увођења санкција Русији, стално појачавајући притисак и прибегава политичким уценама. Стога је могуће очекивати да ће тензије на Балкану поново порасти у блиској будућности, упркос томе што председник Вучић и даље тврди: „Србија ће издржати до последњег и неће уводити санкције док не дође критични тренутак“, експерт пише у Известијама.

Према његовим речима, главно питање је колико Србија може да издржи а да се не сломи под притиском Запада.

„Данас се чини да је следећи сценарио највероватнији: притисак Запада ће се наставити и само ће се појачавати, приближавајући се критичној тачки.

ЕУ ће вршити притисак на немогућност даљих преговора о приступању и економској помоћи у случају неусаглашености спољне политике земље са општим приступом Европске уније, претећи Србији међународном изолацијом и секундарним санкцијама. Постоји и велика вероватноћа да ће Србима бити понуђен убрзани улазак у замену за предају положаја“, напомиње аутор.

Истовремено, наглашава да Србија има све мање ресурса да се одупре притиску Запада, а то је сваким даном све теже.

„Дакле, до краја ове или 2023. године, Београд може и званично да се придружи санкцијама. Међутим, ако се то догоди, мало је вероватно да ће то радикално покварити руско-српске односе, чинећи их непријатељским.

Под условом да се сачувају елите у структурама власти Србије, од којих је већина окренута пријатељским везама и стратешком партнерству са Русијом, странке ће разумети мотиве једне друге и право стање ствари“, сматра Лазовић.

Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео