Ово је опасно: У Србију долази „млеко без крава и месо биљног порекла“

Премијерка Ана Брнабић отворила је прву Међународну конференцију “Будућност биотехнологије” у Београду, у организацији Владе Србије и Светског економског форума (WEF), и поручила да је наша земља данас искорачила у једно плодно и дуго путовање.

Отварање дводневне конференције, која се организује уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), присуствује председник WEF -а Борге Бренде.

Брнабићева је рекла да присуствују представници 20 земаља и подсетила да је Влада Србије основала заједно са WEF Центар за четврту индустријску револуцију.

„Хвала вам што сте дошли надам се да је ово почетак дугог и плодног путовања“, рекла је премијерка и додала да је циљ да Србија буде препозната у развоју биотехногије, биомедицине и биоинформатике у Европи.

Србија је пуно урадила у последњих шест или седам година и променила себе, нагласила је премијерка.

Поручила је да је циљ да будемо економија која је заснована на иновацијама и новим технологијама.

Биотехнологија ће бити кључни фокус нове владе

Следећи корак у технолошким променама и иновацијама биће биотехнологија и зато ће кључни фокус нове владе, која ће ускоро бити формирана, бити биотехнологија, медицина, информатика и биодиверзитет, изјавила је Брнабић.

Она је на отварању конференције рекла да ће Србија уложити више од 200 милиона евра у Бајофорт кампус, који ће укључити наше факултете, истраживацке институте, научно техлолоске паркове и инстутуте за вештачку интелигенцију.

„Много смо урадили у претходних 10 година у ИТ сектору који је постао наш најјачи извозни сектор. Пре 10 година извоз нашег ИТ сектора је износио 370 милиона евра, а ове године ће премашити 2,5 милијради евра“, рекла је премијерка.

Додала је да је лане свако друго ново радно место било у ИТ сектору.

Истакла је да је у претходном периоду урађено много у том сектору и навела да су у основне школе уведени предмети попут дигиталниг света, уведене су основе вештачке интелигенције, у средњим школама и на факултетима су такође увођени специјализовани предмети из ове области како би се што више младих људи едуковало.

„Отворили смо и четири научно технолоска парка у Србији, изградили читаву мрежу бизнис инкубатора и стартап центара широм земље, увели смо значајне пореске олакшице за компаније које желе да улажу у истраживање и развој у Србији, као и оне које ангажују наше људе из дијаспоре, а такође и за странце који долазе да раде у Србији“, рекла је премијерка Ана Брнабић.

Навела је да је лане успостављен нови систем за вештачку интелигенцију и да је Србија једна од 26 држава у свету и прва у овом делу Европе која је усвојила стратегју вештачке интелигенције.

Бренде: Србија предњачи у региону у развоју технологије

Председник Светског економског форума (WEF) Борге Бренде је изјавио да Србија предњачи у региону у развоју технологије и захвалио на подршци председнику Александру Вучићу.

„Волео бих да поздравим свог пријатеља, председника Србије Александра Вуцицћа за контуирану подршку визији просперитетног Западног Балкана“, рекао је Бренде у Палати Србија.

Такође, истакао је да је Србија важан партнер WЕФ и да већ постоји дуга и добра сарадња са нашом земљом.

Форум има дугу историју саадње са земљама ЗБ и има планове за подршку економији и друштвеним групама, рекао је Бренде.

Подсетио је да су он и Брнабићева у фебруару у Женеви потписали спораум о оснивању Центра за четврту индустријску револуцију у Београду који је данас званично отворен.

„То смо данас свечано обележили у Србији и заиста смо задовољно што је Србија део наше глобне мреже, пошто имамо 16 таквих центара у свету“, рекао је Бренде и додао ће центар у Србији бити посебан.

Каже да је инспирисан говором и лидерством Брнабићеве када је реч о развоју дигиталне економије, пошто је успела много тога да промени.

Бренде каже да, када се погледа статистика српског БДП, види се да скоро 10 одсто чини ИТ сектор.

То показује да ако имате визију и приоритете да је могуће да направите велики прогрес, истакао је он.

Србија развија напредне технологије и отварање Центра WЕФ у Србији је била сасвим логична ствар, додао је Бренде.

„Од 10 највећих компанија у свету, пет или шест није постојало пре 20 година. То значи да, ако се овако настави, неке које ће бити највеће у наредних 20 година још и не постоје. Просперитет је нешто за шта морате да се борите сваки дан“, рекао је Бренде.

Истакао је да Србија може да буде хаб за развој технологије, да већ прави добре кораке и имплементира нове технологије, као и да за 10 година више неће бити претежно пољоривредна земља, већ ће имати развијен ИТ сектор.

Бренде је рекао да верује у ту визију просперитета Србије.

Каже да ће мрежа коју гради WEF Центар у Србији предњачити у развоју биотехнологије и бионформатике међу 16 WEF центара широм света.

Центара у Србији ће имати кључну улогу и биће повезан са WEF глобалном мрежом, нагласио је Бренде.

Стејнер: Биотехнологија кључна одлика развоја света

Биотехнологија је кључна одлика развоја модерног света, поручио је данас администратор Развојног програма УН Аким Стејнер, додајући да би свет требало да буде уједињен у неговању културе експериментисања и иновација.

Стејнер је, обраћајући се на конференцији „Будућност биотехнологије“ у Београду, захвалио премијерки Србије Ани Брнабић што је показала отвореност када је у питању биотехнолошки развој земље и истакао да тај сектор „цвета“ у региону, те да се технолошке идеје све више примењују и користе.

Навео је да ће се развојем биотехнологије умногоме унапредити живот и спречити многе болести.

„Биотехнологија је кључна у првљењу вакцина и допринела је прављењу лекова за многе болести“, указао је Стејнер и додао да се уз помоћ биотехнолошког развоја обезбеђује трансформација хране и успоравају климатске промене.

Изразио је задовољство што Србија учествује у паметном развоју, као део највеће развојне мреже и што је у Београду основан Центар за четврту индустријску револуцију.

Стејнер је нагласио да је управо задатак Центра, као и данасњег међународног форума, да се креирају најмодернији приступи који ће олакшати људима животе, унапредити медицину и успорити климатске промене.

Обаснио је да ће дигитална решења помоћи и особама са инвалидитетом и омогућити им да лакше функционишу у свакодневном животу.

„Када инвестирамо у биотехнолошки развој, инвестирамо у ‘еколошкију’ и одрживију будућност“, поручио је Стејнер.

Ружић: Озбиљна реформа за технолошки развој, повећана улагања

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је изјавио да Србија спроводи озбиљне реформе за унапређење система науке и технолошког развоја, као и да су повећана улагања у истраживачке активности.

Влада Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја предузели су значајне кораке ка реформи система науке и истраживања у циљу унапређења њихове изврсности и значаја за економски развој, рекао је Ружић на панелу „Изградња биотехнолошке нације“.

Ружић је указао да су стварању услова за континуиран развој научно-истраживачке делатности у Србији допринели, пре свега, измена легислативе, доношење стратешких докумената, као и реформа система организације и финансирања науке.

„Ова реформа је праћена повећаним улагањем у истраживачке активности. На пример, у периоду 2015-2019. године инвестиције су повећане за 35,8 одсто“, навео је он.

Министар је подсетио да Србија има широку мрежу универзитета и института, која се додатно шири оснивањем нових института у области вештачке интелигенције и ИКТ-а.

„Поносни смо јер смо прва земља у југоисточној Европи и 26. у свету која је усвојила Стратегију вештачке интелигенције, још 2019. Прошле године смо основали Институт за вештачку интелигенцију, први такав институт у југоисточној Европи и очекујемо да постане глобални центар изврсности у истраживању вештачке интелигенције и трансферу технологије“, навео је он.

Министар је додао да се једини европски центар изврсности за напредне технологије у одрживој пољопривреди налази управо у Србији.

„Српски институт за истраживање и развој – БиоСенс, основан је 2015. године. Са 30 националних пројеката и око 50 међународних, они нису само научна институција, већ примењују вештачку интелигенцију, истраживања биосистема, ћелијску пољопривреду, микро и нано електронику и даљинску детекцију како би унапредили не само српску, већ и светску пољопривреду“, објаснио је Ружић.

Он је поменуо још један важан пројекат за Србију, а то је изградња и опремање Центра изврсности Универзитета у Крагујевцу, из средстава кредита Европске инвестиционе банке, где је укупна вредност инвестиције 18 милиона евра.

„Тиме ће се први пут створити услове за чување, коришћење и истраживање матичних ћелија“, рекао је Ружић.

У циљу повезивања науке и привреде основана су четири научно-технолошка парка и у припреми БИО4 кампус који ће на једном месту окупити пет факултета, девет научних института.

„Овај огроман, визионарски пројекат додатно ће унапредити науку и образовање, али и додатно ојачати нашу привреду, конкурентност и бити центар привредног развоја Србије у годинама и деценијама које долазе. Верујем да ће у будућности Кампус БИО4 бити центар различитих истраживања“, навео је он.

„Последње две године у којима смо се суочили са ковидом-19 показале су нам важност области којима ће се овај кампус бавити. Верујем да наша научна заједница, у сарадњи са колегама из региона и света, може дати одговоре на питања од значаја за опстанак и развој човечанства и света“, казао је Ружић.

Он је закључио да је дужност државе да омогући научној заједници постизање ових резултата.

„Србија је то разумела и због тога има амбициозне планове када је у питању овај кампус, али и друге области важне за унапређење науке и технолошки развој“, истакао је Ружић.

Не плашити се вештачке интелигенције, што пре нове технологије

Грађани не треба да се плаше развоја вештачке интелигенције у медицини и другим областима јер она, ако се добро истестира, може да донесе велике користе, изјавио је данас вођа групе за вештачку интелигенцију у компанији „Филипс“ Милан Петковић и поручио да Србија треба што пре да крене у развој нових технологија.

„Не треба се плашити вештачке интелигенције. Људи се плаше јер је то као нека црна кутија за коју не знају да ли она ради добро или не.

Јако је важно да се вештачка интелигенција пре него што се стави у употребу добро истестира, као и обичан софтвер, којима се бави пуно људи у Србији“, рекао је Петковић Танјугу.

Истакао је да је важно након тестирања показати људима да вештачка интелигенција у некој области не може да направи никакву штету, већ само корист.

„Вештачка интелигенција није тако далеко како многи људи мисле, није ту да замени лекара или сестру у здравству, већ да им помогне да они могу боље да излечи пацијента“, рекао је Петковић.

Објашњава да вештачка интелигенција може да сакупи пуно података у болници од лечења пацијената и да у ранијој фази болести препоруку или упозорење лекарима или сестрама како да поступе.

Каже да у Филипсу раде, на пример, на пројекту који скупља податке са уређаја на којима су пацијенти на интензивној нези, који прикупљају податке о пулсу, притиску и слично.

„И на један интелигентан начин покушавају да предвиде да ли ће пацијент да уђе у критичну ситуацију на оснвову ранијих податка од ранијих пацијената, и на тај начин помогну лекарима да имају аларм унапред“, нагласио је Петковић.

Додаје да ће Центар за четврту индустријску револуцију у Београду, који је отворен у сарадњи са Светским економским форумом, бити веома значајан, јер се цео свет окреће све више биотехнологијама.

„Ми смо као друштво направили пуно корака у електроници и технологијама, али има пуно простора да то урадимо и у здравству и биотехнологијама, да се стигне до тог истог нивоа. Добро је да Србија има тај план и треба да крене што пре у нове технологије, јер ћемо тако раније достићи виши ниво и бити већи играч на глобалном тржишту“, рекао је Петковић.

Подаци вештачке интелигенције треба да служе пацијентима

Подаци који се прикупљају вештачком интелигенцијом у свим гранама медицине, као и у фармацеутској индустрији, превасходно треба да буду на корист пацијената, јер је здравље на првом месту, поручено је на данашњем панелу „Научни подаци у биотехнологији“.

Панел је одржан у оквиру првог Међународног форума „Будућност биотехнологије“, који је у Београду окупио стручњаке из целог света.

На панелу је речено да дигитализација и модерна технологија умногоме могу да допринесу да се на лакши начин прикупљају здравствени подаци пацијената, води евиденција о болестима, али и да се смање процедуре и трошкови лечења.

Једна од порука са панела је била и да вештачка интелигенција у оквиру фармацеутске области може помоћи у развоју лекова.

Вођа Групе за вештачку интелигенцију у компанији Филипс, доктор Милан Петковић, казао је да та компанија производи велики број уређаја који имају транспарентну вештачку интелигенцију.

Упозорио је да наука и медицина морај ићи у корак са временом и да се морају превазићи неке старе методе лечења и прикупљања података, како би читав систем био бржи, безбеднији и сврсиходнији.

Петковић је навео да се се не може допустити да у савременом времену радиолози седе у мрачним просторијама и читају податке, уколико то може да уради вештачка интелигенција.

Шеф Канцеларије за дигиталну трансформацију у Турској, Али Таха Коч, поручио је да његова земља веома амбициозна када је технолошки развој у питању и да је направила Стратегију до 2025. године.

Истакао је да је веома значајно да се наука и технологија у здравству унапреде толико да вештачка интелигенција може да разликује битне од небитних података.

„Ми желимо само да олакшамо докторима, не да их заменимо“, поручио је Коч.

Навео је као пример да би од великог значаја и за лекаре и за пацијенте било уколико би вештачка интелигенција могла путем логаритама да препозна шта је хитно и на тај начин помогне лекарима.

Директор Канцеларије за информационе технологије и е-Управу Михаило Јовановић казао је да је Центар за 4. индустријску револуцију у Београду доказ да је наша земља отворена ка технолошком развоју и дигитализацији.

Истакао да ће главне теме Центра бити биотехнологија и вештачка интелигенција.

Јовановић је казао да ће овај Центар допринети развоју медицине и фармације у земљи и региону, као и да је потребно да сарађујемо са земљама које су напредне у области биотехнологије.

На панелу је закључено да је неопходно радити и на безбедности података које прикупља вештачка интелигенција, како би се осигурала приватност пацијената.

Беговић: Будућност уз млеко без крава и месо биљног порекла

Јелена Бегових, директорка Института за молекуларну генетику и генетично инжењерство каже да биотехнологија обликује нашу садашњост, али да ће обликовати и будућност.

Она је са стручњацима који су у Београд дошли из разних делова света на Међународнуј конференцији „Будућност биотехнологије“ разговарал о томе да смо дошли до тачке кад користимо наша знања и вештине да мењамо свет око себе да би нам било боље, да бисмо били здравији, да би нам средина била чистија и при томе користимо живе организме.

„Биотехнологијом некада су се правили сир, вино и кобасице, а сада се прави млеко без крава и месо биљног порекла“, казала је Беговић на скупу у организацији .у организацији Владе Србије и Светског економског форума.

Управо је производња млека без крава била једна од тема панела како биотехнологија обликују нашу будућност .

Овој производњи се, према речима саговорнице Танјуга, прибегло јер је људи на планети све висе, а говеда нема довољно да би сви пили кравље млеко и јели говедину, а говеда још испуштају велику количину метана који прави ефекат стаклене баште.

„Тако се дошло до тога да се, како нам је испричала Клаудија Викерс, главни истраживач у Иденбруу у Аустралији, у квасцу производе протеини млека који се касније мешају са водом и тако се добије право млеко“, рекла је за Танјуг Беговић.

Додала је да је то млеко сасвим храњиво и исто као кравље.

Она је навела и то да смо ушли у еру када све више расте број вегетаријанаца али они желе и да уживају у разним укусима, као што је месо потпуно биљног порекла које се штампа на 3Д штампачу и добије се стејк који има 98 одсто укус стејка али је његов састав биљног порекла.

На питање да ли нам је оваква храна будућност, Беговић каже да ово можда старијим генерацијама звучи као нешто страшно, али да заправо није и да је реч о сасвим храњивој, веома безбедној храни, која је чиста и без бактерија.

„Мислим да неке нове генерације неће ни размишљати о томе и то ће бити део њихове свакодневне дијете. Да сте пре 100 година некоме рекли идемо у продавницу брзе хране рекао би да то не долази у обзир, јер се храна спрема само код куће а сада је сасвим нормално да се скокне до ћошка и купи нека брза храна“, указала је Беговић.

Једно од питање које је покренуто на панелу било је и да ли је ова производња скупа и је ли резервисана само за богате земље.

Саговорница Танјуга истиче да оваква производња тренутно јесте скупа, као што су и све нове технологије али да када уђу у масовну прооизводњу њима цена драстично пада и постају доступне свима.

„Ове технологије и ова производња нису резервисане само за развијене земље, јер постоји много организација које раде тзв. трансфер знања. Такав је рецимо Међународни центар за биотехнологију, генетичко инжењерство“ рекла је Беговић.

Додала је да овај центар знање и технологије преноси на 64 земље за које се може рећи да имају средњи или низак доходак, рекла је Беговић.

Јанкопулос: Генетски лекови су будућност медицине

Суоснивач, председник и начелник научног одељења компаније Регенерон Џорџ Јанкопулос изјавио је данас да та фарамацеутска кућа успешно развија генетске лекове, као и да ради на пројекту генетски хуманозованог миша (са људским генима, ћелијама, ткивима, органима за медицинска истраживања и хуману терапију).

Он је, у видео разговору на првој међународној конференцији „Будућност биотехнологије“, казао да је та компанија привржена „немилосрдним иновацијама“ и да је са хуманизованим мишем направљен најсмелији искорак.

Каже да је идеја била да се пројектују мишеви који ће сами себе лечити и да су зато тражили ретке људе са специјалним генетским мутацијама, као што су изразито снажан дечак, човек који не осећа бол на лицу и слично, како би код тзв. мутант X људи пронашли гене који су за то одговорни и искористили за лечење, на пример, атрофичара.

Јанкопулос је рекао да су ген мишићевог дечака убацили у миша који је због тога развио много јачу мишићну мускулатуру и био већи.

„Доказали смо да можемо да манипулишемо генетиком и тако помогнемо људима“, нагласио је он.

Такође, каже да су проучавали узети ген од миша са хуманизованим имуним системом, што је за њих био највећи искорак, а све како би развили хумани лек заснован на антителима миша, који би се користио за лечење рака, еболе и слично.

„Генетски хуманизовани миш нам је помогао у генетској технологији. И већ смо добили одобрења од Агенције за храну и лекове за лекове засноване на антителима“, навео је Јанкопулос.

Истиче да ти лекови могу да се показало да у истраживањима да би ти лекови могли да лече код мушкараца, на пример, рак простате.

Он је додао да су имали успех са генетским леком Дупиxент за алергијске болести, као што је атопијски дерматитис, јер се њиме могу потпуно излечити деца са веома израженим симптомима по целом телу.

Јанкопулоса се сврстава међу 10 најицитиранијих научника, а часопис Форбс га је сврстао међу 100 најутицајнијих научника у свету.

Његов прадеда је Владан Ђорђевић доктор медицине, један од првих формално образованих хирурга у Србији, који је био и градоначелник Београда, а и председник владе Србије од 1897 -1900.

РТВ/Борба за веру

Бонус видео