Србски се језик, не може назвати хрватским, црногорским или бошњачким, већ само србским

Ћутолози, да ви – србски лингвисти или језикословци ( учитељи, наставници и професори Србског језика), који сте тоталне кукавице, или незналице или продане душе. И то у служби ђавола и свих оних непријатеља, који су одавно и удружено, али и подло, наравно и плански, напали наш језик и србско писмо Ћирилицу, односно Србицу. Зашто ћутите и зашто то све њемо гледате, али и одобравате??? Да, одобравате да нам се језик, али и писмо, тако дрско и брутално уништавају. Ви нисте више учитељи, већ едукатори, који више србску децу не учите, већ их едукујете. И још при томе, скоро па свакодневно, а уз припомоћ политичара и такозваних новинара, ви неку страну и одвратну реч у србски језик убаците, како би га што прије убили. Е, зато вам се овако јавно и обраћам, јер ви не умете, нећете или несмете, да браните нашу препознатљивост, особност, наше обиљежје и наш поклон, од Бога нам дат. Тај Божији поклон нас сврста у људе и то разумне, мислећи и као описмењени народ, и то од прадавних времена, а зашта постоје необориви докази и чињенице ( Обелиск из турског Кнососа, или Винчанско писмо). Уместо да ту истину браните, ви ко подмукле и јефтине курве – ћутите, иако од ваше лингвистичке професије и те како добро и лагодно живите. Живите на рачун нашег србског народа, којег сте ви, као и политичари, а уз припомоћ такозваних новинара, одавно издали. Громогласно ћутите, и гледате, али и саучествујете у уништавњау србског језика, који је нападнут и од наших мрзитеља и многобројних непријатеља.

Та истина, коју ви не помињете, мора се изнети јавно и на видело не само нашем Србском Роду, већ и нашим непријатељима, као и целом Лингвистичком, али и политичком свету: Да је србски језик, србски и то са једним од настаријих писама. Те да србски језик, не могу да присвајају новоизмишљени ( у двадесетом веку), и вештачки народи, који наш – србски језик дрско краду, присвајају и лажно називају својим језиком. Што је бандитизам и чисти злочин не само према нама Србима и Господу Богу, већ је то и злочин према Лингвистици, као науци. Зато ћу употребити необориве чињенице и истину, те ћу казати: Аустријанци не могу Њемачки језик и писмо назвати аустријским, а такав је случај и са американцима, који Енглески језик и писмо не зову америчким. То се односи и на Шпански, Португалски, Француски и друге језике, који се говоре у другим државама света, остајући језици народа, који су их у те државе донели и тако се и данас називају и третирају. Из тих разлога, ни Србски се језик, не може назвати хрватским, црногорским или бошњачким, већ само србским. Тако да и у лингвистици постији ред и правило првине, као и старине, али и истине, о настанку сваког језика, па и писма. Пошто је Господ Бог творац свега, као и човека, људи и народа, тако је и творац свих језика, као и свих писама. Које по Божијој промисли, као писмо, свако писмо би записано и то у сваком народу, а преко људи, које је Господ Бог одабрао, дајући им знање и умеће, да то писмо испишу, а потом да га, и свом народу и то јавно обзнане. Тако да се са овом истином, треба и ваља помирити. А онај човек, ко то одбаци, одбацио је и сва Божија и животна правила и дела, па и научна. A пошто језик и писмо нису љуска творба, припоменућу следећу истину: Покушај човека или неколико лингвиста, да направе један нови језик и писмо, којег назваше: ЕСПЕРАНТО, постаде неуспешан. То потврђује и незнатан, ма занемарљив број људи, који се са тим пропалим језиком – експериментом, данас у свету служе…

Тако да и овај наведени пример са “есперанто језиком” показује, да је сваки језик, као и свако писмо велика Божија творба и дело. А то се односи и на наш србски језик и србско писмо.

А којег би сада, и то разни умоболници и безбожници, али и лажни језикословци или ти – лингвисти, да пониште, или му уз припомоћ наших лигвинстичких ћутолога, дају друго и лажно име. Ко се тако кукавички, лоповски и неморално понаша, тај је бандит и штеточина, али и ђавоља слуга, који би хтео да поништи Божије дело.

Такве људе, заскочи хаос, не само у држави, већ и у народу, којем се испостави рачун – не знања, лажи, неправде, разног зла и пропадања, али и загубљености, као и обезглављености. Те од тог тренутка и отпочињања хаоса, отпочиње лутање без одређеног циља и спознаје, где се то сви крећу, где иду и где ће на крају стићи??? За те и такве лоше и штетне последице, паметни људи и народи већ одавно знају. Као што знају, да се сваки рођени човек, креће од свога рођења – према смрти, а све између тог кретања, су животна и овоземаљска искушења, која су човеку по Божијој промисли и вољи дата. И то нико и никада, од људи неће моћи променути, нити на то може утицати, сем што се сваки човек, може одлучити и определити; је ли за истину или лаж, је ли за правду или неправду, је ли за љубав или мржњу, је ли за мир или рат, је ли за знање или незнање, или је за Господа Бога и његова дела, или је за ђавола и његово зло. А пошто је крађа србског језика, као и његово уништавање једно подло и велико зло, морадох се на овај и овакав начин обратити, тим србским лажним Лингвистима. Који су по мени бедни и јадне кукавице, јер ћутећи, они подржавају те лажне црногорске, хрватске или бошњачо-босанске лингвисте и језикословце. Који брутално и дрско черече, краду и уништавају наш србски језик, називајући га хрватским, црногорским или бошњачким језиком.

И без обзира колико се сва та туђа и непријатељска – лингвистичка банда труди, да измисли нови језик и нови народ, никако им то не полази за руком, да то у стварности, тако и буду. Јер србски се корени, језик и писмо, као и сва друга србска богатства, могу и то од стране људског олоша, да се негирају и крију, али на њихову жалост, не могу се уништити. То Господ Бог, творац свега, па и србског народа, језика и писма, никоме не дозвољева. То би требали да знају и ти лажни, а наши србски лингвисти или језикословци, који тако јуначки и херојски ћуте у “одбрани” – србског писма и језика. А у који се и то помоћу тих лингвиста, скоро па свакодневно и то на лоповски и подао начин, убацују те грубе, стране и одвратне речи, како би се помоћу њих, уништио наш србски језик. Од којег ти наши лингвисти и те како добро и лагодно живе, а да нашем србском језику, баш ништа од доброга нису дали. Сем што су нам као народу, подвалили и ту хрватску латиницу, називајући је нашим другим србским писмом. А што је дрска, ма злочиначка лаж, која је нашим непријатељима помогла, да ми Срби, и то као народ, одбацимо из употребе нашу Ћирилицу или Србицу. Јер данас, свега 5 % Срба, у свакодневном писању, употребљава нашу Ћирилицу – Србицу. То је сем трагедије, и тешки злочин, у којем учествују и ти наши лингисти и језикословци. Које сам на овај начин, морао да додирнем, али и на њихову штетност и издају народа и србства, као и нашег језика и писма, да јавно укажем. Ћутати о злочину, било којег човека, је добровољни пристанак, да се буде саучесник у злочину.

Аутор: Милосав Кнежевић Миле / Борба за истину

БОНУС ВИДЕО: