Деца до 18 година најугроженија од сиромаштва

У Србији су стопе неједнакости и ризика од сиромаштва годинама осетно изнад европског просека. Тако је стопа ризика од сиромаштва у 2020. износила 21,7 одсто и осетно је виша од просека Европске уније од 16,6 одсто. Међутим, деца до 18 година представљају најугроженију старосну групацију и у њиховом случају стопа ризика је већа – чак 24,2 процента. Представници Фискалног савета (ФС) у најновијој анализи предлажу мере социјалне и пореске политике.

„Боља социјална заштита деце имаће позитивне ефекте на смањење неједнакости и сиромаштва у будућности. Брига о деци битна је и са становишта сузбијања сиромаштва у каснијем периоду живота. Бројна истраживања показују да деца која су одрасла у сиромаштву имају већу вероватноћу да ће се суочити са материјалним и другим тешкоћама и у каснијем периоду живота”, наводи се у анализи. Код нас се на социјалну заштиту издваја три одсто БДП што је за 0,7 одсто ниже од просечних издвајања у земљама Источне Европе и чак 1,8 одсто од просека Европске уније. Србија компаративно највише заостаје у сегменту издвајања за породице и децу. За овај вид социјалне заштите се у Србији издваја један одсто БДП-а, што је више него упола мање како од сличних земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), тако и од земаља ЕУ (2,2 одсто).

Иако ће недавно усвојено осетно повећање износа родитељског додатка довести до постепеног повећања ове категорије расхода за 0,3-0,4 одсто БДП-а до краја наредне деценије, издвајања за социјалну заштиту породица и деце ће и даље остати осетно нижа у Србији у односу на упоредиву европску праксу. Унапређење програма дечијег додатка представља кључан корак за смањење ризика од сиромаштва деце, наводе из ФС-а. Основни износ дечијег додатка од јула 2022. износи 3.569,3 динара месечно, док је за једнородитељске породице законом предвиђено повећање за 30 одсто, а за децу са сметњама у развоју и децом са инвалидитетом за 50 одсто.

Из ФС-а предлажу повећање дечијег додатка и самим тим повећање буџетских расхода за 14 милијарди динара годишње. Први сценарио подразумева повишење износа дечијег додатка са тренутних 3.569,3 динара месечно на 7.700. Други подразумева да се идентичан износ средстава искористи за проширење обухвата деце која примају дечији додатак, при чему би износ накнаде по детету остао непромењен. Средства у висини од 14 милијарди динара омогућила би да се доходовни цензус за примање дечијег додатка повећа са тренутних 10.707,9 на 19.000 динара месечних прихода по члану домаћинства. Овакво решење омогућило би да се дуплира број примаоца – са 245.000 у 2022. година на више од 500.000 деце, што би такође знатно смањило стопу сиромаштва деце – са 24,2 на пројектованих 19,6 одсто.

Јована Рабреновић / Политика

БОНУС ВИДЕО: