Санкције Русији убијају Европљане

Према писању угледног британског листа Економист, који није склон сензационализму, ове зиме очекује се нагли налет умрлих у европским земљама. Међу главним разлозима, према њеном мишљењу, су скок цена енергената, временске прилике и епидемије.

Економист подсећа да се, по правилу, од децембра до фебруара недељни морталитет у европским земљама повећава за 21 одсто у односу на летње месеце. Сада, с обзиром на значајан утицај виших цена енергената на овај показатељ, у случају топле зиме, морталитет би могао да премаши историјски просек за 32.000 људи, док би хладнија зима могла да изазове праву катастрофу – 335.000 додатних умрлих.

Високе цене горива ће погоршати утицај ниских температура на смртност, због чега ће се људи осећати хладно због жеље да уштеде новац.

Узимајући у обзир просечне временске услове, модел који су развили стручњаци Економиста показује да ће повећање цене електричне енергије од 10% повећати смртност за 0,6%; више у хладним недељама, мање у умереним недељама.

У 2019, академска студија америчких података дала је сличну процену. Истовремено, у Италији се предвиђа највише смртних случајева због наглог повећања цена струје – од 2020. године цена струје у овој земљи порасла је за скоро 200 одсто – и старења њеног становништва.

Велику Британију очекују драматичне последице као резултат раста цене струје, а самим тим и грејања. Заиста, у овој земљи је и пре хладноће било узрок смрти многих пензионера, који су због недостатка средстава принуђени да штеде на свему, па и на грејању кућа. Стручњаци процењују да је у Великој Британији прошле зиме, иако је била релативно топла и блага, 43.900 старијих људи умрло од хипотермије.

Ово је повећање од 140 одсто у односу на претходну годину и најгора статистика од 1999-2000, наводи лист Гардијан. Енглеска и Велс имају неке од највиших стопа смртности током зимских месеци у поређењу са другим европским земљама, према Нев Полици Институтеу. Али то је било и раније, а шта ће се догодити ове зиме, када су цене енергије нагло порасле „У Великој Британији, стопа смртности од прехладе је ужасна: једна старија особа умире сваких седам минута од изложености зимској хладноћи“, рекла је Царолине Абрахамс, шефица добротворна организација Аге УК, објашњавајући да многи стари људи, због недостатка средстава, једноставно не могу приуштити да греју своје домове.

Људи пате од хладноће зими чак иу сунчаној Шпанији. Због високих цена струје, његови становници често морају да трпе хладне зиме и топла лета. У овој земљи 11 одсто домаћинстава или 5,1 милион људи налази се у сличној ситуацији, показало је истраживање шпанске невладине организације Асоцијација наука о животној средини (АЦА). Али ова информација се односи на прошлу годину, а сада се ситуација значајно погоршала.

Како напомиње статистичка служба Еуроневс, Европљани су у неравноправном положају. Дакле, у богатом Луксембургу 3% становништва штеди на рачунима за комуналије, у Бугарској – 30%.

Према коалицији Право на енергију, до 100.000 Европљана умире сваке године од хладноће код куће. У 2019. око 80 милиона људи није могло на време да плати рачуне за комуналне услуге, а шта онда сада чека Европу?

Аутори чланка у Економисту тврде да је главни разлог ове невоље у Европи наводно употреба „енергетског оружја” од стране Русије, чију ће моћ Европљани сами искусити наредне зиме.

„У августу је Путин затворио вентиле на великом гасоводу који пумпа гас у Европу, а скок цена горива утицао је на европску економију“, жестоко окривљују Русију. Међутим, у ствари, прави разлог недаћа које падају на Европљане и претње смрзавања зими је, наравно, другачији – санкције које је Запад увео Русији и одлука ЕУ да напусти руске изворе енергије, које они сада једноставно немају шта да замене.

Европа је до сада накупила довољно гаса да напуни складиште, а катастрофа се још није догодила. Журила се чак и русофобичној Великој Британији. Лондон је и пре почетка украјинске специјалне операције поставио својеврсни историјски рекорд потрошивши 2,6 милијарди фунти на руске енергенте, пренео је Дејли мејл. За велике количине бензина и дизела купљено је 911,5 милиона фунти, још 32 милиона фунти је искоришћено за куповину термалног угља, металуршког кокса и брикета од угља, 590,4 милиона фунти за сирову нафту и 289,1 милиона за руски природни гас.

Међутим, све то не иде на руку Европи – раст велепродајних цена енергената већ је болно погодио обичне потрошаче. Тржишне цене горива, иако су изнад својих највиших, стварни трошкови гаса и електричне енергије за стамбене зграде у Европи су већи него у 2000-19. за 144% и 78% респективно. „У прошлости“, пише Економист, „промене у ценама енергије имале су само мали утицај на смртност. Али не ове године.”

Поред кризе са грејањем, санкције се претварају и у баналну несташицу хране. Тако је бивши пољски премијер Доналд Туск недавно упозорио да ће престанак трговине са Русијом, која је највећи произвођач пшенице и ђубрива, и неуспех сетвене кампање у Украјини довести до најбаналније глади.

Хлеб у Европи би, према Тусковој рачуници, до краја године могао да поскупи четири пута. И, наравно, не само сам хлеб, већ и сви производи од брашна, који чине огроман део европске исхране.

Како наводи америчка агенција Блумберг, енергетска криза у Европи постепено се претвара у кризу хране. Поскупљење енергената аутоматски доводи до поскупљења свих врста намирница – од хлеба и шећера до меса и млечних производа. Тако су производи велике кондиторске фабрике Бриоцхе Паскуиер код Лондона поскупели последњих месеци за најмање 50 одсто. Цене су порасле за све — гас за огромне пећи, као и састојке — путер, јаја и шећер. Повећана цена готових производа директно погађа џепове потрошача и доводи до наглог раста трошкова живота.

Банка Енглеске већ уводи нови концепт у вези са тим – „фоод поверти“ (фоод поверти). Аналитичари сматрају да ће се раст цена гаса, горива и струје наставити иу зимској сезони и довести до наглог раста цена хране, јер је прерада сировина (на пример, шећерне репе за шећер или пржење зрна кафе) изузетно енергетска. -интензиван процес. Суедзуцкер АГ, највећи немачки произвођач шећера у Европи, већ је најавио да подиже цене због поскупљења сировина, енергије и материјала за паковање. Сличну изјаву дао је и британски произвођач кондиторских и пекарских производа Аллиед Бакериес, који је део највећег холдинга Ассоциатед Бритисх Фоодс.

Према Федиолу, Европском удружењу за биљна уља и масти, производња биљног уља у Великој Британији и Европи пала је на најнижи ниво од 2019. Ове године су светске цене хране нагло порасле усред украјинског сукоба, посебно за житарице и биљна уља. Ситуација ће се, процењују аналитичари, још више заоштрити зими, када ће цене грејања и производње електричне енергије нагло порасти.

Ситуација постаје толико озбиљна да се енергетски интензивне фабрике за прераду хране широм Европе суочавају са затварањем у случају даљих нестанка гаса. У Немачкој и Великој Британији већ су направљени планови за гашење производње у случају погоршања енергетске кризе.

Према подацима Европске статистичке агенције (Еуростат), у августу је стопа инфлације у еврозони порасла на максималних 9,1%. Магазин Шпигл примећује да су у Немачкој, уз струју и гориво, нагло порасле цене хране, пре свега млечних производа и биљног уља. Савезни завод за статистику Немачке наводи да је раст цена хране износио 16,6 одсто, што је више него у суседним европским земљама. Посебно су порасла биљна уља и масти (+44,5%), млечни производи и јаја (+26,8%), месо и кобасице (+18,6%) и пекарски производи (+17,1%). Према прогнозама, нови скок инфлације ће наступити почетком 2023. године, када ће после гаса и струје порасти цене хране.

А у Грчкој су већ уведене границе за куповину у прехрамбеним продавницама: једно паковање путера, три килограма пшеничног брашна итд. продаје се на једну руку. Говори се и о могућности увођења картица за исхрану. И све ово је још само “цвеће”, са доласком зиме, како се очекује, ситуација ће се још више погоршати. А недостатак основне хране такође не доводи до повећања животног века, већ обрнуто.

Још драматичније последице чекају Европу у вези са смешним планом о коме се сада расправља у ЕУ да се уведе „плафон” цена руске нафте.

„Ограничење цена“, упозорава Марк Гојхман, главни аналитичар ТелеТраде, „могу да страдају и сами иницијатори. У случају значајног пада руског извоза, светске цене ризикују да скоче на 130-140 долара. Државе Г7 и ЕУ су активни потрошачи нафте, а њено поскупљење када се увози изван Русије ће подстаћи тамошњу инфлацију, као и трошкове пословања и становништва.

А осим тога, Русија је већ најавила да неће испоручивати нафту оним земљама које се придруже одлуци о овом „плафону“. Једном речју, они ће увести „плафон” и као резултат ће се наћи на дну. Све то значи да би драматична предвиђања Економиста о опасним последицама таквих мера против Русије по Европу заиста могла постати суморна стварност.

Али како се може објаснити такво апсурдно понашање ЕУ? На крају крајева, не говоримо о неинтелигентном неваљалу који је одлучио да се искори баки да му замрзне уши. „Европском унијом“, закључује хрватски лист Адванце, „воде западни лојалисти и већ је донета одлука да се жртвује све како би се Русија покушала бацити на колена“.

Наравно, политичке елите немају намеру да се жртвују и зими ће у њиховим домовима бити топло, објашњава издање. На масама људи биће да се жртвују, а очигледно и на индустрији.

Игор Веремајев/Столетие.ру

Бонус видео