ГЕНЕРАЛ ЉУБОМИР БАЈИЋ О ОПТУЖНИЦИ ИЗ ЗАГРЕБА: Жалим што тада нисам био начелник Генералштаба ЈНА

Генерал наводи да су оружани сукоби једница ЈНА и паравојних снага Хрватске имали карактер унутрашњег сукоба.

Жупанијски суда у Загребу потврдио је оптужницу против генерала Љубомира Бајића, пуковника Слободана Јеремића, пуковника Ђуре Миличевића, капетана Чеде Кнежевића, мајора Ратка Допуђе и мајора пилота Давора Лукића, због ракетирања Банских двора 1991. године и покушаја убиства Фрање Туђмана. Њима је продужен притвор, који је одређен још у децембру 2017. године првог дана када је отворена истрага и када су издате и потернице.

Међутим, адвокат генерала Бајића Душан Братић нам каже да оптуженима никада преко међународне правне помоћи није уручено решење о спровођењу истраге, да се упузнају шта им се ставља на терет, па да се изјасне. Такође, оптужени никада нису позвани на седницу Оптужног већа, а сада је оно списе предмета доставило председнику судећег већа ради заказивања суђења у одсуству.

Упркос свему томе генерал Бајић је после подизања оптужнице написао и послао Жупанијском суду у Загребу један поднесак.

– Фрањо Туђман је 12. септембра 1991. године донео наредбу о предузимању мера приправности, која је подразумевала блокаду касарни ЈНА, искључивање струје, воде, плина, инсистирање на предаји и нападе на све објекте ЈНА. Након тога су отпочели организовани и масовни напади на објекте, јединице и припаднике ЈНА и блокирани су сви гарнизони у Хрватској, осим једног на Превлаци. Само до 31. септембра 1991. године оружане формације МУП-а и такозваног Збора народне гарде по наређењу Туђмана извршиле су 363 напада на јединице и објекте ЈНА – наводи се у том Бајићевом спису.

Он указује на документацију да је начелник такозваног ГШХВ генерал Антон Тус 27. септембра 1991. године донео наредбу “Билогора” о нападу на касарну у Бјеловару. После њене предаје 29. септембра 1991. године у кругу касарне свучени су до гола, па стрељани пуковник Рајко Ковачевића, потпуковник Миљко Васић и капетан Драгиша Јовановић пред стројем заробљених војника. Потом је наређено да се по њиховим телима пљује и уринира што је у мимоходу и рађено цео дан. Шесторица војника су издвојени у полицијску станицу, одакле су после четири дана изведени и стрељани у шуми Чесма. У Загребу су формирана четири логора у којима су злостављани и убијани заробљеници и то – Центар за обуку МУП Ракитје, затвор у Селској улици, у Влашкој улици и Керестинец.

– У дотадашњим дејствима против ЈНА у Републици Хрватској убијено је 178 војника и старешина, од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљено 3.042 војника и старешина.Сви гарнизони и касарне у Хрватској су 1. октобра били потпуно физички блокирани – указује даље Бајић. – Фрањо Туђман је 5. октобра 1991. године донео наредбу о општој мобилизацији у паравојну организацију “Хрватска војска” и настављени су њихови напади на припаднике и објекте ЈНА и заузимање касарни где год су за то постојали услови. Још 101 војни објекат је пао у том периоду, као и онај у Великој Буни чији сам ја био комадант и одговарао за очување живота деветнаестогодишњих војника. Сви ови побројани догађаји су по својој природи акти оружане побуне и тероризма ради рушења утврђеног државног уређења и ради сецесије дела територије и стварања нове државе, етнички чисте Републике Хрватске.

Генерал наводи да су оружани сукоби једница ЈНА и паравојних снага Хрватске имали карактер унутрашњег сукоба.

– Савезна држава СФРЈ имала је право да предузме мере, укључујући и оружану акцију, на основу свог унутрашњег законодавства или да квалификује те мере као самоодбрану на основу међународног права. На жалост поштеног народа, државни врх у томе није био одлучан. Клањам се сенима свих палих припадника ЈНА и цивила, а са ове временске дистанце жалим што у то време нисам био на положају начелника Генералштаба ЈНА или бар командната РВ и ПВО – закључио је своје обраћање хрватском суду генерал Љубомир Бајић.

SJM / Новости

БОНУС ВИДЕО:

https://youtu.be/PtjY8MCY_-8