Енергетско сиромаштво у Немачкој

Енергетско сиромаштво у Немачкој.

Аналитичари предвиђају колапс немачке социјалне државе.

Немачка је потрошила пола трилиона долара спашавајући енергију 2022. године након што је изгубила јефтин гас од свог највећег снабдевача, Русије, пише Ројтерс . Западне санкције Москви су имале негативан ефекат. Немачка је морала „открити енергетску базуку од 465 милијарди долара“. Како преноси Ројтерс, „кумулативна скала“ енергетских спасавања и других шема које Берлин користи да би одржао читав привредни комплекс на површини износи 1,5 милијарди евра дневно, или око 12 одсто БДП-а (5.400 евра за сваког Немца).

„Колико ће ова криза бити озбиљна и колико ће дуго трајати зависи у великој мери од тога како ће се енергетска криза развијати“, каже Михаел Громлинг из Немачког економског института (ИВ). „Национална економија у целини суочава се са огромним губитком богатства.

Немачка је показала Европи како реакција на санкције уништава њене финансије и гура милионе грађана у енергетско сиромаштво. „Антируске санкције изазвале су нагли раст цена струје и природног гаса, као и повећан ризик од уласка у рецесију 2023. године“, наглашава Ројтерс .

„Ако погледамо инфлацију цена, видимо да је Немачка у великој грозници“, рекао је Стефан Кутс, потпредседник и директор истраживања економског циклуса и раста на Институту за светску економију Кил.

Немачка има ограничену инфраструктуру ЛНГ терминала, што ју је приморало да изнајми пет плутајућих јединица за складиштење и регасификацију (ФСРУ) на северној обали земље. Трошкови закупа ФСРУ-а су огромних 9,7 милијарди евра.

Пет ФСРУ-а ће моћи да покрију само око трећину тренутне немачке потражње за природним гасом и неће моћи да надокнаде мањак снабдевања услед губитка залиха руског гаса.

Укупна потражња за гасом у Немачкој пала је на 83 милијарде кубних метара годишње са 100 милијарди кубних метара годишње у претходним годинама, што указује на растућу деиндустријализацију земље. Председница Савеза немачких синдиката Иасмин Фахими  упозорава да ће због наглог раста цена гаса и струје низ стечајева захватити немачку индустрију.

Следеће године Шолцова влада више неће морати да открива не базуку од пола трилиона долара, већ хаубицу, а њен калибар нико не може предвидети.

Швајцарска консултантска компанија Прогнос сматра да би због престанка испорука гаса из Русије цене струје у Немачкој могле да се удвоструче од 2023. године.

Швајцарски аналитичари напомињу да је велепродајна цена струје у Немачкој у 2019. години била на нивоу од 40 МВх, а повећање на 200 евра дошло је 2022. године. У 2023. години цена ће порасти на 400-500 евра ако се испоруке руског гаса сведу на нулу. Уколико гас дође са руске стране, цена струје ће пасти на 100 евра по МВх, а ово је најоптимистичнији сценарио. У Немачкој нема других начина да се смањи цена струје. Ера јефтиног гаса за Европу је завршена.

Аналитичари предвиђају даље погоршање економске ситуације и колапс немачке државе благостања, пише Дер Спиегел .

Тренутно међу 100 највреднијих компанија на свету налази се само једна немачка компанија САП (произвођач софтвера) која је на 97. месту. „Сумња се претвара у закључак: дебеле године су прошле и Немачка их није искористила да се заштити од кризе“, примећује Дер Спиегел .

„Просечна потрошња немачког домаћинства на гас и струју порасла је са 2,5 на 6,8 хиљада евра годишње, подривавши куповну моћ домаћинстава и индустријски потенцијал земље“, пише Блумберг . 

Немачка се постепено претвара у „државу просјака“, рекао  је немачки социолог Улрих Шнајдер у интервјуу за магазин Фокус . Он је напоменуо да нагли раст цена енергената и повећање трошкова живота могу изазвати колапс друштва. У Немачкој расте број сиромашних и озбиљно је смањена куповна моћ већине Немаца.

„Постоји све већи страх од новог скока цена хране, страх од плаћања струје, страх да више неће бити могуће уговорити рате или плаћати кирију “, пише Шнајдер. Многи Немци се плаше свакодневних проблема, попут квара машине за прање веша или аутомобила: нема додатних средстава за поправке, а власти су обичне Немце оставиле у невољи. Влада размишља да терет економске кризе пребаци на своја плећа. Тако је нови владин саветник, професор економије Мартин Вердинг, предложио повећање старосне границе за одлазак у пензију – у будућности на 69 година, што је изазвало експлозију негодовања,  пише Дер Спиегел .

Професор уверава да другог излаза нема, пошто је миграција радне снаге у Немачку пресушила, а бејби бумер генерација се приближава старосној доби за пензију. На сваких 100 радно способних људи данас долази 32 стара Немца који треба да плате пензију. До 2038. однос ће бити 100:46.

Ако је пре енергетске кризе, која је,  како смо писали , почела много пре НВО-а, немачка влада задржала висок ниво социјалне сигурности, сада такве могућности нема. Одбијање руског гаса довело је до краја немачки просперитет, са жаљењем наводи Дер Спиегел , окривљујући за то Путина Крига .

Савезна влада планира да следеће године изда рекордан износ дуга како би помогла у финансирању помоћи за домаћинства и предузећа погођена енергетском кризом. Издавање дуга ће порасти на око 539 милијарди евра (573 милијарде долара) у 2023. са 449 милијарди евра у 2022.

Према речима Елмара Волкера, вишег аналитичара ЛББВ Ресеарцх- а у Штутгарту, ситуација је „драматична”. О томе сведочи пад немачких државних обвезница који је почео још у октобру и стални раст приноса на њих. Јавни дуг Немачке већ сада прелази трилион и по долара, даље задуживање ће још више убрзати инфлацију.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео