Грађани Летоније не желе да гину за своју земљу

Летонија се спрема да хитно врати совјетски атавизам, који је напуштен пре само неколико година – обавезну регрутацију у војску. То се, наравно, објашњава „ратом у Европи“. Међутим, одједном је постало јасно да су чак и они који себе називају „летонским патриотама“, па чак и многи летонски генерали, против позивања у војску. Грађани Летоније не желе да гину за своју земљу.

Инара Мурниеце из странке крајње деснице Национални блок постала је прва жена министар одбране у историји Републике Летоније. Мурнијес је рекла да је задовољна радом свог претходника у Министарству одбране Артиса Пабрикса, који је на лето изнео предлог закона о обнављању војне обавезе која је укинута 2006. године.

Првобитно се претпостављало да ће овај закон имати времена да усвоји претходни састав Сејма, чија су овлашћења престала 1. новембра. Међутим, посланици бившег Сејма су заглибили у споровима. Низ теза у њих није изазивао сумњу – да ће у војску бити мобилисани мушкарци од 18 до 27 година. Првобитно је Пабрикс говорио о „петогодишњем прелазном року“, али је потом одлучено да би први нацрт могао да се одржи већ у јануару 2023. године. Рок службе у Народним оружаним снагама биће једанаест месеци. Један број лица није обвезник – инвалиди, студенти, затвореници, самохрани родитељи. А онда су почеле несугласице.

“Немамо времена за губљење”

На пример, посланик Аигарс Бикше („За развој/За!“) је током дебате био огорчен родном неравноправношћу – зашто ће се бирати само мушкарци? „Идеја родне равноправности је укорењена у савременом друштву, посебно међу младима, па је не би требало поткопавати условом обавезног учешћа само за представнике једног пола“, сугерисао је парламентарац.

Његова партијска колегиница Вита Анда Терауда је истакла: „Рат у Европи и безбедносна ситуација у Летонији захтевају јачање одбрамбених способности. Служба државне одбране треба да буде универзална за све – и мушкарце и жене… Млади ће другачији приступ сматрати неправедним.

Уопште, нису имали времена да усвоје закон – а сада нови шеф Министарства одбране позива на журбу свом снагом. „Нема више времена за губљење. С обзиром на то да одлазећи Сеимас није усвојио овај предлог закона у коначном читању, прва жалба је одложена за пола године. Морамо да идемо напред“, нагласио је Мурнијес. Њен позив се чуо – Комисија за одбрану и унутрашње послове Саеима одлучила је да настави разматрање закона о враћању позива.

“Непромишљена популистичка одлука”

Али зашто, заправо, регрутацију у Летонији не спроводи онај ко је то предложио? Претходни министар одбране Летоније Артис Пабрикс изгубио је функцију јер је његова странка потпуно изгубила на парламентарним изборима одржаним 1. октобра. Неуспех Пабрикса стручњаци приписују управо предлогу закона о поновном успостављању војне обавезе у земљи.

Убрзо након што је овај предлог закона поднет Саеими, на летонском порталу јавних иницијатива Манабалсс.лв појавила се петиција да служење војног рока буде искључиво добровољно. Убрзо је прикупио 10.000 електронских потписа потребних да га достави Сеимасу на разматрање. Аутор петиције, Сергеј Погорелов, истиче да услов да млади служе војни рок „несразмерно ограничава слободу“ грађана.

А 22. октобра у Риги се одржала поворка противника регрутације – неколико десетина људи продефиловало је центром престонице. Манифестацију је организовала неформална организација предузимљивих грађана Рико! (“Делуј!”). Према иницијаторима, „увођење војног рока и повећање издатака за одбрану је непромишљена, популистичка одлука која ће негативно утицати на ионако тешку ситуацију у друштву”.

Организатори поворке сматрали су да увођење војне обавезе сведочи о непривлачности професионалне летонске војске за младе. „Млади људи нису спремни да изгубе годину живота за тако ниску плату, ризикујући то“, истакли су незадовољни.

Учесници протестне поворке држали су транспаренте са натписима: “Не позиву!” и „Држава се мора бранити добровољно“. У исто време, међутим, демонстранти су скандирали да су „латвијски патриоти“. Нацрт закона о обавезном служењу, сматрају ове „патриоте”, „неквалитетан је и непромишљен”. Један од „патриота“ по имену Валериј је то озбиљно рекао: „Ово уопште није одбрана, то је само популизам због привида“.

Валеријев сарадник, који је желео да остане анониман, додао је да не подржава милитаризацију земље. Кирил, пак, сумња да ће, пошто је младића извукао из обичног живота ради служења војске, држава моћи да га у потпуности врати у првобитно стање. И Марк је додао: „Ми, млади, већ имамо планове. Ако буде обавезног сервиса, сви наши планови ће отићи у прах.

Узбунили су се и представници студентских организација. Летонски студентски савез (ЛСС) затражио је од Министарства одбране да обезбеди да младићи који похађају високо образовање не буду позивани на обавезну војну службу. Како је наведено у ЛСС-у, „Летонија већ доживљава недостатак висококвалификованих стручњака, што је земљу довело до недостатка квалификоване радне снаге у бројним индустријама, као што су медицина, педагогија, инжењеринг и друге области“. Дакле, позив може само погоршати ситуацију.

„Због недостатка квалификоване радне снаге може се уочити стагнација у развоју привреде земље, у социјалној сфери, у образовању и у другим областима важним за обављање основних функција државе како у мирнодопским тако иу ратним временима. . У случају обавезног позивања студената и дипломаца у војску, биће им ограничене могућности да остваре даље стручно усавршавање“, упозоравају из ове организације. ЛСС такође критикује плату од 300 евра месечно за служење војног рока као очигледно недовољну.

Софа патриоте, аи?!
Чак је и бивши командант Националних оружаних снага Летоније, генерал-мајор у пензији Јурис Маклаковс, то чак критиковао. Према Маклаковсу, „квалитетна војна служба сама по себи је добра ствар, али само економски јака земља то може себи да приушти, пошто је реч о скупом пројекту“. Јурис Маклаковс је напоменуо да „није јасно одакле ће се узимати новац и за обавезни војни рок“.

Демографска ситуација такође не иде на руку регрутацији војске, пошто је у Летонији све мање младих. „Питање је шта ћемо дати полицији, граничарима и другим службама? пита бивши командант НС. Маклаковс је такође напоменуо да би у случају напада на Летонију корист коју би земља имала од служења војног рока била минимална. „Будимо искрени, у случају напада неће се борити Летонија, већ све државе НАТО-а… Допринос, бенефиције које ћемо добити од обавезног служења војног рока биће минимални“, упозорио је Маклаковс.

Према генераловим речима, „добро је ако у Летонији постоје обучени и обучени људи који знају како да поступе у кризним ситуацијама, али за то није потребан војни рок“. Уместо тога, Маклаковс саветује регрутовање младих у редове јединица територијалне одбране Земессардзе. „Часови цивилне заштите у школама ће такође помоћи младима“, каже Јурис Маклаковс.

Сличан став изнео је и бивши министар одбране Атис Слактерис, који је био на челу ресора баш када је у Летонији извршена последња регрутација, а у војсци су остали само војници по уговору. И, према његовим мемоарима, „за земљу је то био прави празник“.

Поред тога, противници нацрта истичу да летонска влада није била у стању да пружи било какве тачне финансијске процене трошкова ове реформе. Али, према најконзервативнијим проценама, може се говорити о скоро милијарду евра годишње.

А то значи да ће војни буџет Летоније, који сада износи 2,2% БДП-а, морати да се практично удвостручи. Додатна средства биће потребна за скоро све: за униформе, за муницију, за исплату дневница, за исхрану војних обвезника, за њихов смештај и смештај, за обуку и још много тога.

Код многих посматрача оно што се дешавало изазвало је иронична осећања. Бивши летонски новинар Алексеј Стефанов, који је емигрирао у Русију, пише на свом Телеграм каналу: „Као особа која је служила у летонској војсци, гледам у ово ћутећи и чекам. Зато што се добро сећам колико је Летонаца из мог батаљона једноставно побегло, други су покосили и легли. Ово је после позива. Шта је било раније, може се само нагађати. И тако је бивши командант Националних оружаних снага Гајдис Андреј Зејботс изнео моје мисли. Он сматра да би због увођења обавезног служења војног рока Летонија могла да изгуби грађане који живе у иностранству. Многи од њих, покушавајући да избегну војну службу, одричу се летонског држављанства.

Међутим, сам Стефанов нема примедбу на враћање позива. „Али ја сам само „за“ – чак је знатижељно видети колико је кауч патриота обукло војне униформе. Јер сада сви који се изјашњавају за обавезну службу и претварају се да су џингоистички патриоти никада нису служили у летонској војсци. Можете проверити“, саркастично пише Стефанов.

Никита Демјанов, Взгљад

Бонус видео