Логор „Лора“, злочин без казне

„У постојећем споразуму постоји асиметричност у правима и обавезама. Уговор се односи само на обавезу црногорских органа, Тужилаштва прије свега, да поступа по захтјевима хрватских истражних органа”, казао је Ковач на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу.

Пред одбором је у току контролно саслушање о примјени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида, са посебним акцентом на истрагу случаја „Лора 3“.

Ковач је рекао да за случај „Лора 3“ још нема оптужнице у Хрватској и да једино тај случај у коме су страдали црногорски држављани није добио судски епилог. Он је истакао да се случај „Лора 3“ односи на мучење и убиство 14 припадника ЈНА из Црне Горе такозване никшићко-шавничке групе током 1992.године.

Оно што се сада може учинити, како је рекао Ковач, јесте да се код хрватског правосуђа и тужилаштва тражи и ургира да се и поред великог протoка времена, истраје у случају „Лора 3” и да црногорско правосуђе стоји на располагању за било какву помоћ.

Предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Момо Копривица је казао да је тај споразум примјенљив само ако су починиоци држављани и имају пребивалиште Црне Горе.

„Подручје примјене говори о једном јасном подређивању Црне Горе, а сви злочини, без обзира ко је починилац, држављанин које год земље, треба да буде процесуиран и приведен правди”, казао је Копривица.

Он је рекао да им је дужност да сагледају шта је учињено и који су резултати постигнути у примјени споразума између два државна тужилаштва и дају подстицај да се ово питање покрене са мртве тачке.

Копривица је поновио да је „Лора“ злочин без казне, и да се мора сазнати истине о томе што се догодило са жртвама, и ко су злочинци.

Шеф посланичког клуба Демократског фронта казао је на Одбору за политички систем, правосуђе и управу да је историјски догађај за Црну Гору да се говори о злочину „Лора“.

„Сама чињеница да смо дошли у прилику да причамо о овоме, јер се више око тога не питају они који су се борили да о овоме не причамо. Овај споразум који нам је на столу је један сјајан документ и доказ како је функционисала црногорска власт под Милом Ђукановићем, Весном Меденицом и другим учесницима оваквих догађаја. Како су се прале биографије преко меса, крви и костију наших људи и њихових породица“, казао је Радуновић.

Он је казао да су два аспекта када се посматра споразум, хрватски и црногорски.

„Јасно ми је што је Хрватска страна ово урадила. Хрватска је имала мало више проблема када је Савезна Влада била у питању, а након референдума се ово одмах потписује. Хрватско државно руководство у то вријеме највише због мотивације својих људе, приказује у црно-бијелој техници да су једни апсолутни зли, а они апсолутно добри. Зато им није одговарала ‘Лора 3‘. Ђукановић је кроз Устав направио политички дил – не дирајте Ђукановића за ратне злочине у Хрватској а ми вама нећемо помињати ‘Лору‘“, казао је Радуновић.

Тако је, како наводи, настао овај документ.

Лука Аџић, Душан Баровић, Ранко Вујовић, Лука Газивода, Боривоје Зиројевић, Драган Јаковљевић, Лука Папић, Милош Перуновић, Павле Поповић и Ратко Симовић, сви Никшићани, као припаднике бивше ЈНА, хрватске војне снаге заробиле су у Мостару 1992. Од тада им се губи сваки траг. Све до августа 2003. године године кад су њихова измучена и измасакрирана тијела пронађена на ледини код Мостара.

Породице су им се надале годинама, годинама су слушали о путешествијама и свирепим мучењима синова, мужева, очева… А већина ових војника је животни пут завршила још у сплитском логору „Лора“, 1992. године.

Неколико сведока, попут Мариа Баришића из Шибеника, и затвореница у логору „Лора“ испричале су како су трагично завршили заробљеници из Никшића.

За свирепа иживљавања и за постојање логора „Лора“ у Хрватској нико никада није одговарао. Национални савјет за сарадњу са Хагом, на чијем челу је Горан Свилановић, а на предлог Комитета за ратне злочине, новембра 2002. је затражио да се случај Лора пресели у Хаг. На овакав корак Национални савјет се одлучио због тога што је судија Сплитског жупанијски Славко Лозина 29. новембра 2002. ослободио све оптужене за мучење српске и црногорске националности у „Лори“.