Русија треба да спасе Србију од велике срамоте

Русија треба да спасе Србију од велике срамоте.

Сукоб око Косова, као и сукоб око Украјине, део је конфронтације између Русије и Запада.

Запад је српско руководство сатерао у ћошак: или ће дозволити да Косово уђе у УН, или ће земља бити изолована. Један од крајњих циљева ове уцене је увлачење Београда у антируски табор. Али Русија је та која је у стању да спасе Србе од националне издаје, без обзира да ли они сами то желе или не.

Председник Србије Александар Вучић био је приморан да се стави у кожу Булгаковљевог професора Преображенског, у кога су четворица – три мушкарца и једна жена обучени у мушкарце – провалили и „терорисали” да би се „компактирали” – да би га натерали да преда до трпезарије и собе за преглед.

Само у случају Вучића било је петорица који су провалили, а све изгледа (сада је са овим теже него под Булгаковом) људи – специјалних представника ЕУ, САД, Италије, Француске и Немачке, и захтевали су да одбије не из трпезарије и осматрачнице, већ са Косова и Метохије.

То се од Србије тражи већ 15 година, а сада су, рекло би се, ставили нож под грло – дали су управо ону понуду која се не може одбити.

Београд мора да прихвати немачко-француски план решавања Косова као неку врсту компромиса. Компромис је да се суштина ствари замени њеном формалном страном. Као, не желите да признате независност свог региона – до ђавола (за сада), али онда дозволите Приштини да постане чланица УН.

Тиме ће се Београду одузети једини адут у односима са Косоварима, којима је квазидржавност онемогућена да рашире крила. У ствари, Срби морају коначно да се помире са насилном поделом своје земље. Онда ће Запад уградити Косово у евроатлантске структуре – без тога највећа америчка војна база у Европи стоји на некаквој пиратској „терра инцогнита“, као немирна. Можете живети, али гешталт није затворен – то је досадно.

Али ако Вучић пристане, на Косову ће бити створена Заједница српских општина, грубо речено, федерализоваће регион, као што је Украјини нуђено да уради са Донбасом. То је подразумевало и такозвани Бриселски споразум, склопљен између Београда и Приштине пре десет година, али Албанци нису испунили свој део – и сада не желе, али ако их пусте у УН, нека буде, они ће променити мишљење.

Искрено говорећи, цела ова шема са федерализацијом Косова на крају је потребна Србима да би север региона, Ибар Колашин, вратили под контролу Београда. Без тога се етнички сукоб не може решити. Ако Косово буде узето у УН, овај (веома оптимистичан и дугорочан) сценарио се може безбедно заборавити, јер Србија неће имати простора за ценкање.

Али ако Вучић одбије, ствар се неће свести на једну „обуставу евроинтеграција“, којом се Београд већ дуже време плаши. Брисел ће укинути безвизни режим за Србе, замрзнути инвестиционе програме, а затим почети да повлачи своја средства назад. Према Вучићевим речима, ова сума капитала обезбеђује посао за 200.000 људи у Србији са 7 милиона становника.

Да употпунимо слику, која се обично назива рекетом, недостају само директни цитати председника Србије, пошто је реч о елоквентној личности и да је цео понедељак посветио објашњењима са својим потчињенима и народом:

„Био је то један од најтежих дана за нашу земљу.

„Била је то веома тешка дебата. Био сам шокиран јер нико не жели да чује од вас и нико не обраћа пажњу на чињенице.”

„Европа је де факто у рату, шта год и шта год они говорили. Немају више толеранције“.

„Бојим се да ће се сукоб само распламсати и проширити на друге територије, ако не и на нашу. Тешка времена су пред нама“.

„Покушавам да купим време. Немам милијарде и некретнине у иностранству. Ја сам војник своје земље и учинићу све што је потребно за земљу.”

„Мој циљ је да спасем грађане Србије и државу Србију.

„Они имају своју агенду, а ово је пораз Русије, а успут ће сви који им се нађу на путу бити очишћени.

Последња реченица је, наравно, најзанимљивија. Да, ово што се дешава је директно везано за нас.

Прво, Брисел жели да формално поништи „косовски преседан“ како би Русију лишио аргумента у спору око граница Украјине. Друго, што се не крије, овај рекет има за крајњи циљ пребацивање Србије у антируски табор. Москва брани интересе Београда у УН, када то изгуби смисао, нестаће и препрека да се Срби укључе у режим антируских санкција. Бар тако то види Запад.

Раније се од Београда захтевало да раскине са Москвом и истовремено пусти Косово у УН. Сада смо одлучили да исечемо на комаде.

Мора се претпоставити да су у Бриселу били крајње уморни од веома убедљивог и експресивног става Срба, који им је НВО дозволио да заузму. Као, захтевате да казните нашег савезника за нарушавање територијалног интегритета Украјине и истовремено признате законито насиље над нама и нарушавање нашег територијалног интегритета са ваше стране – имате ли савести?

Немају савести. Али ово се одавно не поставља. Питање је шта ће сада бити и како сада бити. Чудно, одговор на то је такође прилично једноставан.

Србија ће играти на време. У ствари, председник то отворено каже. Прво ће почети разне врсте „консултација са народом“ – то се може развући на неколико месеци. Онда Вучић може да поднесе оставку, биће потребно формирање нове владе, што такође није брза ствар.

Сам председник је предвидео могућност оставке – а то је у његовом случају радна опција, омогућавајући му да избегне „тешку одлуку“. Он је на интерном састанку у владајућој Српској напредној странци напоменуо да је спреман да напусти место њеног председника. Истина, у сасвим другом тону. Као – ако међу вама има тако паметног који ће се извући из свега овога, ја ћу се лако пребацити.

Београд се доста успешно игра са временом већ 15 година, од када су западне земље признале Косово, након чега је, чини се, отпор постао бескористан. До сада се није могло коначно прекинути, али колико год се конопац увијао, али се врх нађе – и шта је на њему?

[irp]А онда на томе да је Русија у стању да спасе Србију од велике националне срамоте. И чак не за њу, већ за себе.

Генерално, треба разумети да руководство Србије сукоб око Украјине сматра трећим светским ратом, или бар његовим почетком. Ово је контроверзна тачка гледишта, али у томе има логике. По овој логици, нови светски рат ће се завршити на исти начин као и претходна два: прерасподелом сфера утицаја, развојем нових правила игре, ревизијом граница, пределом карата. Односно, настанак нове политичке реалности, која може бити кориснија за Србију и дати јој историјску шансу.

Наравно, то је могуће само ако Русија победи, иако су формално циљеви Београда и Москве различити: он мора да укине ревизију државних граница, она мора да одобри нове границе. Али то је формално, али у ствари, проблеми Србије потичу од хегемоније Запада. Са рекетском дипломатијом неће бити таквог хегемонизма, Срби ће се осећати много боље.

Да, таква победа неће бити сутра, а уљези управо сада стоје у Вучићевој дневној соби са револверима, док он игра на време, зове Москву и Пекинг. Али да би се Срби спасли од националне издаје, није потребно чекати нови светски поредак. Овај проблем се може отклонити у оквиру постојећег.

Строго говорећи, није Београд тај који одлучује да ли ће Косово пустити или не у УН. О томе одлучују чланице Савета безбедности УН, укључујући и Русију, која има право вета. У својој политици о Косову ослања се на мишљење Србије, али је можда дошло време да одбије Србију, која јој је на челу написала да све што жели јесте да буде одбијена и да Русија пред собом затвори врата УН. Косовара, без обзира какав је званични став Београда по овом питању.

Ово ће генерисати гомилу „зашто?“ и „зашто?“, али сви су за добробит сиромашних. Зато!

Јер сукоб око Косова, као и сукоб око Украјине, део је наше конфронтације са Западом. Зато што видимо његове трикове и разумемо до чега воде.

Зато што је нашем српском пријатељу и савезнику крштао руке, терајући га да потпише папир, као да је насиље над њим било добровољно.

Јер, у принципу, нисмо задовољни таквом ситуацијом када САД бомбардују мирну европску престоницу да би поцепале независну државу и на њеним рушевинама опремиле највећу војну базу на континенту.

Али после свега што је било између нас и Запада у последњих годину дана, у принципу, нема смисла да им објашњавамо било шта – онима који сматрају нормалним да краду руску имовину, наоружавају неонацистичке формације итд. ускоро УСКОРО.

Не – и то је то. Нема УН за тебе. Загризите, бивши партнери без поштовања.

Косово је Србија. Крим је Русија. А Брисел је место чије мишљење Москва не узима у обзир. До сада ће таква географија, и некаква алтернативна географија, коштати Запад веома скупо – много више него што би желео.

Дмитриј Бавирин ,Взгљад

Бонус видео