Кијев најављује нападе на Москву и Петербург

Док се пребројавају тенкови које ће Украјини послати савезници, званични Кијев иде даље у својим захтевима. Као увертира за тражење борбених авиона и ракетних система дугог домета послужила је најава саветника украјинског председника Михаила Подољака да ће уследити ескалација рата, и то у Руској Федерацији. Он је најавио да ће бити удара на Москву, Санкт Петербург, Јекатеринбург и друге градове. Подољак је овакву ескалацију назвао унутрашњим проблемом за Русију и додао да ови „размажени” градови живе у другој реалности.

Саветник шефа кабинета Зеленског, према својим проценама, јуче је на „Телеграму” описао и кључни сценарио за завршетак рата у Украјини. После неколико великих руских пораза, у Русији ће уследити протести родбине погинулих и тада ће почети унутрашњи сукоби у окружењу Владимира Путина, а вертикала моћи у Руској Федерацији ће ослабити. Подољак предвиђа да ће у Русији отпочети неконтролисана политичка трансформација и да ће неки етнички делови федерације добити шансу да постану независни. Тек нова „привремена” влада у Москви могла би да отпочне стварне преговоре, а остварење овог сценарија зависиће од тога када ће Украјина добити тачно одређен број прецизно дефинисаног наоружања.

Званична Москва јуче је одмах реаговала на најаве из Кијева: портпарол Дмитриј Песков рекао је да кијевски режим, очигледно, ни од чега не зазире и да то само још једном потврђује исправност руских власти да заштите земљу од такве опасности. Подсетио је и на умешаност украјинских власти у организовање терористичких напада, укључујући експлозију у Подмосковљу, у којој је у августу прошле године убијена Дарја, кћерка Александра Дугина.

И шеф руске делегације при ОЕБС-у Константин Гаврилов у среду је реаговао на захтеве за испоруку далекометног оружја. Он је у Бечу на пленарној седници Форума ОЕБС-а за безбедносну сарадњу рекао да, ако САД и НАТО испоруче Кијеву оружје за удар дубоко у територију Русије, на градове и Уставом обезбеђене територије – то ће приморати Москву да предузме оштре узвратне мере.

„Немојте касније да кажете да вас нисмо упозорили”, рекао је Гаврилов и додао да Москва примећује жељу америчке администрације да помогне Украјини како би развила нову противофанзиву, чија ће мета бити Крим.

„Њујорк тајмс” је недавно најавио, а јуче је то потврдио и амерички председник Џозеф Бајден, да се припрема нова офанзива украјинских снага. Према наводима овог листа, амерички команданти већ праве офанзивне планове у складу с употребом оружја дугог домета.

Како се догађаји о Украјини нижу из минута у минут, јуче је из САД већ стигао одговор. Координатор за стратешке комуникације Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби рекао је новинарима да Вашингтон прати и не игнорише руске тврдње о „црвеним линијама”. Нагласио је да ће 31 тенк „абрамс” украјинске снаге користити на територији Украјине, а не за напад на Русију. Кирби је додао да они свакако представљају офанзивну претњу за руске снаге у Украјини, али не и за оне у Русији.

После коначног договора о испоруци америчких „абрамса” и немачких „леопарда”, Бајден и немачки канцелар су нагласили да то никако не представља претњу нападом на Русију. Олаф Шолц је у парламенту констатовао да ће Немачка, упркос његовој одлуци да испоручи тенкове и другим државама да одобрење да пошаљу „леопарде”, избећи ескалацију између Русије и НАТО-а.

Упркос уверавањима да НАТО неће ући у сукоб с Русијом, „Политико” пише да се на Западу већ води дебата о снабдевању Украјине борбеним авионима, које иницира Кијев потпомогнут балтичким престоницама. Неименовани дипломата који је учествовао у овим разговорима с НАТО-ом рекао је овом листу да би у погледу војне помоћи Украјини „следећи природни корак била испорука борбених авиона”.

Новинари пишу да главну подршку идеји пребацивања „ловаца” дају балтичке земље, док европске земље страхују да ће пребацивање борбених авиона изазвати „још један круг ескалације”, па се зато противе таквом потезу. Према речима једног од дипломата с којим су новинари разговарали, Вашингтон је рекао Кијеву да испорука авиона тренутно није могућа.

„Тамо постоји ’црвена линија’, али је прошлог лета та линија била на системима ’химарс’, а затим се померила. Онда је била на тенковима и такође се померила”, рекао је дипломата и нагласио да, иако је рано говорити о тој одлуци, активна расправа о овој идеји може да почне за две до три недеље.

Биљана Митриновић Рашевић / Политика

БОНУС ВИДЕО: