Није злато све што сија, нису сви вучићи вукови,али нама је Плива Плива и Хомоље је Хомоље

Није злато све што сија, нису сви вучићи вукови,али нама је Плива Плива и Хомоље је Хомоље

Последњих неколико недеља несретни председник Републике Србије (шта ћемо кад јесте, сами смо криви) има доста проблема. Али баш доста, згуснуло се све и притисло, ови његови из странке никад глупљи, за „опозицију“ је морао јадан да снизи цензус па опет није доста и мора из својих кантица да им пресипа не би ли ушли у ту мучну Скупштину.

Једино по договору раде дворске луде које је увео да то и буду, да се пењу по столицама, мешају бабе и жабе и при том сами изруче свој прљав веш како би врли вођа могао да каже „ето, овакви су нас убедили да не вадимо литијум“ и нормално, свако ко гледа ће да закључи „види стварно, какве будале“ и за тај закључак не треба више од три ганглије.

Пажљиво су бирали да преко медија које контролишу народу као главне борце против рудника литијума представе само оне са прљавим вешом или природно луде и глупе. Јер кад затреба да ћурак окрене наопако, онда ће борци за новце које узимају од прецедника да буду и прљави и блатњави и свакакви.

Али, народу се тај литијум са све риом и тинтом огадио толико да џаба све. Куд ће шта ће, тако притиснут, није мислио много кад је прихватио нечији савет да проглави како ћемо уместо литијума да испирамо злато. Тај неко му није добро мислио са тим саветом.
Мучени преЦедник се потуцајући по телевизијама заборавља па на једној троје зна за злато, на другој двоје. Код тих двоје се озбиљно забринусмо шта је са оним трећим, али ми верујемо да се прецедник само забројао. Не би он, ма как’и. Не да верујемо, него знамо зато што тог злата хвала Богу има свуда, па и под тим малим Београдом и где хоћеш. Оно јесте, негде има више, као на пример на Рогозни и у Бору који Кинези однеше без трага.

Мисли, мучени прецедник да је народу злато милије, сјајније од тог литијума и да ће народ на то пристати. Па кад прође злато, за њим ће и литијум. Заборавио је, тако преоптерећен проблемима, да није ни народ што је некад био. Виче деценију већ и говори да је много зулума, и превише, али не чује врх државе. Далеко је врхушка од дна, па се не чује. Сад народ неће ни како он хоће, џабе злато.

Још ни прецедник није отресао ушима, а Милош Бошњаковић брже-боље па за њим. Преко ноћи Милош нађе злато у Језеру, у Јајцу, у Чајничу. Видећемо где ће сутра, можда код себе у дневној соби или још боље, код начелнице Језерa, извесне госпође Ружичић која води гору од кампању за руднике и од Зорке коридорке која је за њу ипак била госпођа минстарка. Колико ова госпођа има осећај за геополитичку ситуацију и стварност уопште говори и чињеница да се у неком тренутку спреми пред тамошње изборе да одлети од Мила Додика, па кад Миле оста у фотељи, она брже-боље поче опет хвалити Додикову странку. Тако исто и сад мисли да ће бити по Бошњаковићу, али авај. Ствар је сад одвише ван језерског атара. Иначе, ова жена мисли да је аутокамп еколошки пројекат како је сама изјавила за РТРС. Збогом памети.

У жељи да јадан народ скувају, компанија, а како „зли језици“ кажу и госпођа начелница ангажовали су групицу (ако се троје људи може назвати групицом) да покваре борбу, баш као и ове наш клон групе овде. Припрости и приглупи, какви јесу, некако (не знам како) мисле да ми знамо за све Милошеве послове осим за њих. А знамо и ко и за коју цифру ради а и за шта им тај новац треба па немају много избора. Није да су нам непознате и њихове прошлости, некад су стварни били „професионални борци“, знају они добро на шта мислим, и сад исто тако професионално ратују, само не као пси рата, него као пси екологије.

Јуриш на Ел Дорадо је изашао из граница старих вестерна, као што су отварали салуне у којима су одседале „забављачице“ и потоњи трагачи за залтом индивидуалци, тако и госпођа Ружичић и истој изјави за РТРС каже: „Еуфорија за златом и знатижеља многих људи захтјева да сви ви који дођете у Језеро да имате гдје да спавате, једете, купите нешто…,а што се тиче еколошких пројеката у фази је израда пројекта аутокампа, ту је развој и руралног туризма…“

Залетео се Милош и не зна да стане. Нико да му каже „шефе, болан, па провалиће нас, испашће да је цела земља пуна злата и да се сви морамо селити на Марс“.

Толико се Мишко занео да је заборавио да је на берзи рекао да је нашао 1,5 грам по тони па за новине изјавио да је нашао 27,5 грама. Не каже се тек онако златна грозница, тресе их и једног и другог и то добро. Иначе, „ликос“ на грчком значи вук, а знамо да Вучићи кризира и по том питању. Случајност? Не бих рекла. Посебно што ови вучкови пајаци с почетка текста не дирају Милоша, чуј не дирају, ма име му не спомиње а Милош би свашта по Србији копао. Лицитирао је Мишко и кад се РТБ Бор продавао, није да не знамо.

Ред је да завршимо ову причу како ваља, поуком. Вук је животиња коју Срби схватају озбиљније и од преЦедника и од Мишка заједно и тако и да остане, а они нек не вичу превише „вук, вук“, то никад не прође добро.

Копати се неће ништа, ни са једне стране Дрине, то је сасвим јасно.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: