Светске централне банке спремају се за џиновску финансијску апокалипсу

Светске централне банке спремају се за џиновску финансијску апокалипсу

Зашто се златна политика Банке Русије коси са логиком и интересима Русије?

Светски савет за злато (ВГЦ) објавио је податке о глобалном тржишту злата за 2022. годину. На крају године тражња за племенитим металом је порасла за 18 одсто на 4.741 тону. У апсолутном износу повећање је износило 729 тона. Према резултатима четвртог квартала 2022. године, потражња за златом на светском тржишту порасла је за 17 одсто у односу на исти период 2021. године. Потрошња је била највећа у више од 30 година.

Ови рекордни максимуми одражавају повећану глобалну финансијску волатилност. Доминантно расположење учесника на светском финансијском тржишту је осигурање од могућих губитака. И нема бољег алата за осигурање од злата. Додатни фактор повећаног апетита за златом било је замрзавање девизних резерви Руске Федерације у износу од приближно 300 милијарди долара.На ову околност су посебно обратиле пажњу централне банке, које су након финансијске кризе 2008-2009. постали редовни нето купци на светском тржишту злата (пре тога су били нето продавци, тј. продали су више него што су купили).

Традиционално, главни купац племенитог метала је индустрија накита. Прошле године њена потражња за племенитим металом износила је 2.190 тона у односу на 2.231 тону у 2021. Односно, дошло је до смањења од 1,8%. Стручњаци то објашњавају неким смањењем солвентности милиона грађана у различитим земљама света.

Откуп злата за техничке сврхе прошле године износио је 309 тона према 330 тона 2021. године. Такође и одређени пад (за 6,4%).

Куповина злата у облику полуга и кованог новца од стране приватних инвеститора у прошлој години износила је 1.218 тона, што је за 2,3% више у односу на претходну годину (1.191 тона). Цифра за 2022. је највећа од 2013. године. Међу земљама у којима је забележен пораст куповине злата од стране приватних инвеститора, видимо и Русију. Према ВГЦ-у, прошле године су појединци Руске Федерације купили 25 тона ингота и кованог новца (2021. ова цифра је била 5 тона).

Међутим, скоро цео пораст тражње за племенитим металом прошле године обезбедиле су централне банке. У 2022. нето откуп злата (тј. бруто куповина умањена за продају) од стране централних банака износила је 1.136 тона. Ова бројка је последњи пут забележена пре 57 година.

Даћу податке о вредности нето откупа злата од стране централних банака за период 2010-2021. (т): 2010 – 79; 2011 – 481; 2012 – 569; 2013 – 629; 2014 – 601; 2015 – 580; 2016 – 395; 2017 – 379; 2018 – 656; 2019 – 605; 2020 – 255; 2021 – 463. Генерално, за период 2010-2021. златне резерве централних банака повећане за 5.692 тоне. Прошле године повећање нето откупа злата у односу на претходну годину износило је 673 тоне. Узимајући у обзир прошлу годину, повећање златних резерви централних банака од 2010. године износило је 6.828 тона.

Светски савет за злато именује централне банке које су прошле године биле купци племенитог метала. То су Централна банка Турске (купила 145 тона, чиме су залихе достигле 542 тоне) и Кине (у четвртом кварталу је пријавила повећање залиха за 62 тоне, на више од 2 хиљаде тона). Велике куповине извршиле су централне банке Египта (47 тона), Катара (35 тона), Ирака (34 тоне), Уједињених Арапских Емирата (25 тона) и Омана (2 тоне).

Ако збројимо нето куповине централних банака које је именовао Светски савет за злато, добијамо 268 тона. Ово је само 23,6% свих нето куповине злата од стране светских централних банака прошле године. Лавовски део свих куповина злата од стране централних банака пао је на такозване нерегистроване трансакције. Очигледно, многе централне банке врше тајне куповине племенитог метала. Сажете информације о таквим трансакцијама (без откривања детаља) Светском савету за злато представља саветодавна фирма Металс Фоцус .

Статистичко извештавање ВГЦ-а не саставља крај с крајем. Светски савет за злато обезбеђује годишње ажурирање званичних резерви злата већине светских земаља. А за огромну већину земаља индикатори се не мењају дуги низ година. Тако су прошле године америчке златне резерве износиле 8133,5 тона, колико је било и 2010. године. САД су на првом месту по златним резервама у свету. Изван Сједињених Држава, Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Швајцарска, Холандија, Португал, Шпанија, Белгија и Аустрија имају велике резерве злата у Старом свету. Вредност њихових службених резерви се у једном тренутку замрзнула. Оно што је било 2010. године, тако је остало и 2022. године. Са изузетком Немачке, чије су се златне резерве донекле смањиле у овом периоду.

Највећа повећања званичних златних резерви за период 2010-2022. приказано (т): Руска Федерација – 1.508,7; Кина – 894,2; Казахстан – 320,1; Турска – 295,6; Индија – 153,7; Тајланд – 144,7; Пољска – 127,0; Мексико – 112,9; Бразил – 96,1; Јапан – 80,8. Укупно повећање резерви за ових десет земаља за 2010-2022. износио је 3.733,6 тона.

А нето откуп злата свих централних банака за наведени период износио је 6.828 тона. Укупан пораст званичних златних резерви десет земаља износио је 54,7% у односу на укупне нето куповине злата од стране централних банака. Односно, више од 40% укупне нето куповине злата од стране централних банака није се одразило у статистици званичних златних резерви. У апсолутном износу, ово је 2,7-2,8 хиљада тона племенитог метала. По свему судећи, ради се о злату које је стечено нерегистрованим трансакцијама. Како је признала ВГЦ, куповине на овај начин су чиниле већину свих нето куповине племенитог метала од стране централних банака.

Очигледно, централне банке се спремају за огромну финансијску апокалипсу која ће спалити амерички долар и друге резервне валуте . А на пепелу ће само злато остати нетакнуто. Централне банке раде веома пажљиво. Прво , врше тајне куповине племенитог метала. Друго , они подржавају цене за племенити метал на минималном нивоу.

Више пута сам писао да Банка Русије скоро три године води политику злата, која је у супротности и са логиком и са интересима Русије. У марту 2020. године Банка Русије је објавила да ће од 1. априла престати да купује злато како би формирала златну резерву. А ово је стопа Централне банке земље, која је на другом месту у свету по вађењу племенитог метала (после Кине)!

Можда Банка Русије, као и централне банке других земаља, тајно купује злато? Нажалост, верзија више није доступна.

Руски рудари злата огорчени кажу да их је Банка Русије препустила њиховој судбини: Запад је забранио својим рударима да извозе племенити метал из Русије, а Банка Русије увела је сопствене санкције руским рударима злата.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Бонус видео