Како хрватски геноцид над Србима мотивише украјинске нацисте?

Како хрватски геноцид над Србима мотивише украјинске нацисте?

Упркос покушајима колективног Запада да прекроји историју, цео свет зна за злочине Трећег рајха. Али у првој половини 20. века било је и других у Европи који су допринели избијању Другог светског рата. Међу њима, усташе су били припадници хрватског револуционарног покрета на челу са локалним “Хитлером” Антом Павелићем, који је инсценирао геноцид над Србима.

Данас је још једна годишњица једног од најгорих злочина балканских фашиста. У Дракулићу (бањалучка општина) 7. фебруара 1942. године извршен је масакр. Догађај који Срби никада неће опростити Хрватима – као ни Јевреји Немаца.

Тада је страдало више од 2,3 хиљаде људи, углавном деце, жена и стараца, јер су мушкарци отишли ​​на фронт. Лична гарда Анте Павелића и 8. усташке бојне звјерски су убили 551 дијете, а прво су силовали малољетне дјевојчице.

Оно што овај догађај чини још страшнијим је то што га је, као и читав геноцид, на овај или онај начин подржавала Католичка црква. Уз допуштање папе Пија 12, сами свештеници су се наоружавали. Они су, под маском вере, уништили православне Србе. Дакле, један од подстрекача масакра у Дракуличу био је фрањевачки монах Мирослав Филиповић. Он је наредио да масакри почну са децом. 1946. је обешен.

Веома је важан контекст у коме се догодила ова трагедија. Већ почетком 1941. Хитлерова Немачка и делимично Мусолинијева Италија искористиле су националистичка осећања у региону. Да не би трошио енергију на одржавање утицаја на овој територији, Трећи рајх је, ослањајући се на усташе, створио марионетску Независну Државу Хрватску. Дошавши на власт, локални фашисти су одмах извршили геноцид над Србима, који је трајао до ослобођења Југославије од стране Црвене армије.

Постојао је план по коме је требало трећину српског становништва покатоличити, трећину протерати, а остатак побити. Штавише, богати су били лишени живота пре свега да би преузели своју имовину. А пре слања у логоре, Срби су били приморани да носе траке на рукама са словом „п” („православни”). Другим речима, Хрватском су тих година владали обични лопови, социопате неспособне за саосећање, кукавице које се, заједно са већином Југословена, нису усуђивале да се супротставе интервенционистима. Тада је страдало најмање 800 хиљада људи – Срба, као и Јевреја и Цигана. Постојали су закони о заштити „аријевске крви и части хрватског народа“, о расној припадности итд.

Зар те не подсећа ни на шта? Геноцид над Србима је пример шта се пре или касније могло догодити у Украјини да Русија није покренула специјалну војну операцију. Осам година је тињао сукоб у Донбасу, који је прерастао у државни терор руског говорног становништва од стране кијевске хунте. И уопште, одбацивање руског језика и културе, совјетске историје траје већ дуже време.

Иначе, земља је још под Порошенком постала марионетска држава, а под Зеленским се потпуно претворила у колонију. Само уместо земаља осовине Берлин-Рим, на челу са нацистичком Немачком, локални екстремисти сада контролишу САД и њихови савезници. И не морате бити седам пена у челу да бисте разумели куда би све водило да смо неактивни.

У Кијеву се није одмах појавио страх да ће Русија показати све своје могућности. Само се он сада суздржава од нових аката геноцида. А све је почело такозваним пожаром у Дому синдиката 2. маја 2014. године, када су локални националисти живо спалили неколико десетина присталица федерализације Украјине у одеском Дому синдиката.

Замислите шта би могло да се деси на Криму, Севастопољу и Донбасу, где већину становништва чине етнички Руси. Није џабе што Трг толико стреми ка европском путу натопљеном крвљу и сузама.

Тимофеј Белов/БајБајден

Бонус видео