„Двострука позиција“: Србија намерава да се одупре санкцијама Русији

„Двострука позиција“: Србија намерава да се одупре санкцијама Русији.

Власти косовских Албанаца и Запад могу само да сањају да Београд призна једнострано проглашену независност Приштине. Ово је на својим друштвеним мрежама изјавио председник Србије Александар Вучић .

„Узајамно признање (Београда и Приштине – прим. НСН) – сањајте о томе. Живела Србија“, написао је он.

На пример, скупштина (парламент) Србије је, после дводневне расправе уз учешће председника, 3. фебруара већином гласова усвојила годишњи извештај владе о преговорима о Косову и Метохији и ситуацији у региону. Истовремено, у четвртак, 2. фебруара, скуп је почео акцијом десничарске патриотске опозиције „Нема капитулације“ против плана Запада за решење у региону.

Вучић је парламентарцима најавио 10 тачака програма руководства земље пред притисцима споља. Међу њима су, посебно, очување мира и стабилности, захтев за формирањем заједнице српских заједница на Косову и Метохији, обезбеђење безбедности косовских Срба и привлачење страних инвестиција у Србију. Вучић је више пута поновио да никада неће признати независност Косова и противи се уласку Приштине у УН.

Српски председник је рекао и да не зна колико још власти земље могу да издрже без увођења санкција Русији, али ће се трудити да опстану што дуже. Оружани сукоб у Украјини, према његовом мишљењу, прераста у Трећи светски рат, а западне земље појачавају притисак на Србију због одбијања да подрже санкције Руској Федерацији. Са друге стране, заменица председника Партије слободе и правде Мариника Тепић је у свом говору позвала шефа државе да уведе „најмање један пакет санкција Русији, макар против оних који доносе одлуке“.

„Све док можемо да издржимо без санкција, мислим да ће бити поштено издржати без санкција. Не знам докле можемо, али као што видите, моје „не знам” вреди много више од нечијег великог „да” у предизборној кампањи. Наша борба траје скоро годину дана, а нечије велико „да“ трајало је тачно до 3. априла (избори за Народну скупштину Србије 2022. године)“ , поручио је српски лидер посланицима.

Међутим, став Србије према Русији није тако „пријатељски“ како би се на први поглед могло учинити. Вучић је 4. фебруара рекао да је Србија принуђена да у Генералној скупштини УН гласа за резолуцију којом се осуђује руска војна операција у Украјини како би остала на међународној сцени. Истовремено је позвао опозицију да реалније сагледа ситуацију и рекао да је на удару и притиску јер није увео санкције Русији.

У међувремену, Европска унија је више пута захтевала да се Србија придружи антируским санкцијама. Хрватски премијер Андреј Пленковић позвао је Србију да престане да “седи на две столице” и да се определи за позицију.

„Србија мора да буде веома опрезна (и одлучи – прим. НСН) чију страну бира и подржава ако има амбиције да уђе у ЕУ“, преноси Н1.

Истовремено, Русија поздравља поступке српског лидера. Како је истакао портпарол председника Дмитриј Песков , Русија високо цени став Србије о санкцијама и нада се да ће се билатерални односи развијати „у узлазном правцу“.

„Свесни смо цене напора које је српско руководство успело да издржи управо овај притисак“, рекао је Песков, преноси РБЦ.

У међувремену, Немачка је почетком новембра прошле године позвала Србију да направи избор између Европске уније и Русије. Многи стручњаци и стручњаци су приметили да Србија неће напустити Европску унију зарад Русије. Ванредни професор Катедре за теорију и историју међународних односа на Државном универзитету Санкт Петербурга, кандидат историјских наука Јевгениј Колосков , у интервјуу за НСН , истакао је да Русија не може да понуди алтернативно озбиљно међународно удружење заузврат.

„Нема избора између Европе и „ништа“, јер Русија Србији не нуди ништа убедљиво и интересантно. Русија не може понудити алтернативно озбиљно међународно удруживање по узору на Европску унију. Постоји флуктуација у јавном мњењу, али је Вучићев став по питању антируских санкција најмање двострук“, рекао је Колосков .

Србија је поднела захтев за чланство у ЕУ 22. септембра 2009. 2012. године земља је добила званични статус кандидата за чланство. Заузврат, Косово још увек нема статус званичног кандидата, али су власти недавно поднеле захтев за чланство. До данас је независност Косова признало око 100 чланица УН, укључујући САД, Велику Британију, Јапан, као и 22 од 27 земаља ЕУ. Русија није међу овим државама.

Николај Грунтов/НСН.ФМ

Бонус видео