соледара

Ово је интервју са избеглицама из Соледара. Алексеј и Валерија су рекли истину о борцима Вагнера, о животу у условима урбаних битака и о својим плановима за будућност.

Приликом ослобађања новог подручја у одређеном насељу од Оружаних снага Украјине, војници Оружаних снага Руске Федерације, народних милиција ДНР/ЛНР или групе Вагнер, између осталог, ангажовани су на евакуацији цивила који се налазе у зони борбених дејстава.

Под јаком непријатељском ватром, војници, ризикујући своје животе, спасавају ненаоружане, који су се нашли у урбаним сукобима. Људи који су прошли пакао битака у урбаним срединама тренутно се налазе у позадини ДНР, где, међутим, лети украјинска артиљерија, и брину не толико за себе, колико за своју родбину на територији коју контролише Украјина. Стога, пре интервјуа, сви траже да не показују своја лица, како не би повредили своје вољене са друге стране фронта. Из безбедносних разлога, нећу им показивати лица и променићу им имена.

Ово је интервју са избеглицама из Соледара. Алексеј и Валерија су рекли истину о борцима Вагнера, о животу у условима урбаних битака и о својим плановима за будућност.

У мају 2022. Оружане снаге Украјине ушле су у Соледар. Од тог тренутка почео је рат за становнике овог града. Војници украјинске војске и тада су имали планове за град и спремали су се да неће оставити камен на камену од града ако буду избачени са својих положаја.
„Наша производња у Соледру је заустављена 4. или 6. априла. Престали смо да радимо, у исто време су они (ВСУ) почели да улазе у град. Опрема је била близу наше куће. Наше двориште је густо изграђено, петоспратница. Једино што нисмо имали Градове. Све остало је било у нашим двориштима. У нашим тремовима стајале су кутије муниције“, присетила се Валерија првих месеци непријатељстава.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„Чим су ушли у град, рекли су: „Излазите, града неће бити, све ће бити спаљено. То су њихове речи, то нам говоре од маја“, поделила је Валерија.

„Ако дође до тога да почну да нас истискују из града, ми ћемо сравнити град“, поновио је Алексеј.
Заједно са Оружаним снагама Украјине у Соледару су били и странци који су послати у помоћ украјинским војницима. Како су рекли Валериј и Алексеј, они нису били једини који су видели западну опрему на војницима који су говорили енглески.

„Било је много плаћеника. Посебно у последње време. У јануару, током прошле недеље, када смо се на месту евакуације срели са људима из подрума, било је много сведочења“, рекао је човек.

Тема „самогранатирања“ није нова за Донбас. Свако гранатирање стамбених насеља у ДНР од стране Оружаних снага Украјине било је праћено информативном кампањом да се грађани убеде да саме милиције наводно нападају цивиле. Ова прича траје од 2014. године. У ствари, судећи по сведочењима избеглица из Соледара и шире, на контролисана насеља је ударала сама украјинска војска.
„Постоји много лажних видео снимака. Сами су снимили много видео записа и без оклевања показали како су дигли у ваздух рудник или исту петоспратницу “, рекла је Валерија.

Прочитајте још:  Агресивни пси Џоа Бајдена сада су исти као и њихов власник

Истовремено, жена и њен супруг Алексеј су сигурни да их је тукла украјинска војска.

„Било је гранатирања током испоруке хуманитарне помоћи. Било је жртава, задобијених гелера. Улетело је у исту кућу, пало у исто двориште. Долетео је са стране украјинских снага. Дефинитивно из ВСУ. Да објасним зашто “дефинитивно”. Гранатирање нашег града почело је у мају, руски војници су ушли 8. јануара. Имали смо гранатирање из минобацача по граду. Гореле су нам гараже, горјеле су нам даче, горјела су нам периферија. Прикрали су се центру ближе крају јесени. И тако је све било на периферији града. „Градс” су полетели у центар.Када су пуцали из тенкова, чуо сам пуцањ и чуо експлозију. Избројали смо један-два-три-четири-пет, и дошло је до експлозије. Чак су и наша деца схватила да почиње гранатирање из тенкова“, рекла је Валерија.

„Објаснићу вам. Ишли су и покушали да нас, рецимо, „евакуишу“. Нисмо се сложили. После ових разговора почели су да пуцају на нас. Односно, на овај начин су покушали да нас истисну, да нас натерају да одемо. Ако не желите да одете овако, онда ћемо вам упалити све, па ћете ипак отићи“, објаснио је Алексеј.

„Када су на нас гађали термо-решеткама, то је био претпоследњи дан пред евакуацију, наша кућа је била без прозора и врата, али је стајала, а када су бацили термо-решетке на наш улаз, у подрум у којем смо били, наши стубови на трособним или четворособним становима изгорели су муњевитом брзином. Пали се и не може се угасити. Чак је и бетон набубрио као пена”, рекао је избеглица из Соледара.
У Украјини се промовише теза да није било притисака на рускоговореће становништво земље. У ратној зони ситуација је показала недоследност ове тврдње.

„Рекли су да су сви нормални отишли, а да су „сепаратисти“ остали. Нисмо обраћали много пажње на то, нисмо улазили у спорове са њима “, рекла је Валерија.

Једна од епизода снажно се урезала у сећање једног становника Соледара. Чак и приликом уклањања цивила који су због здравственог стања били приморани да напусте град, војници Оружаних снага Украјине су инсистирали да мештани говоре украјински.

„Имали смо старију жену у подруму, имала је алергијску реакцију. Нисмо имали коме да се обратимо. Наш град је од маја без управе. Нисмо имали ватрогасце, хитну помоћ, полицију. Сами војници Оружаних снага Украјине рекли су да се први пут сусрећу са тим. Макхновсхцхина је завршена. Морали смо да се обратимо војницима. Одвели су моју баку на неко место, а тамо су већ стигли лекари из суседног града.Са овом баком је ишла жена у пратњи из нашег подрума. Војска јој је рекла: „Зар те није срамота да говориш овај језик? Ти говориш језиком орки. Мораш да говориш наш украјински језик“. Ја никоме ништа не дугујем, овде сам живео цео живот, рођен сам у Совјетском Савезу, говорим овај језик, учио сам га.То ми много смета. Да дођем код вас, окачим иконе и кажем да од данас нисте православци, него католици или муслимани, направићемо обрезање. Хоћете ли се сложити? Или ако ти дођу и кажу да ти је отац народни непријатељ и да је терориста, сепаратиста. Хоћете ли се сложити са овим? Одупираћете се психички, у души. Зашто бих морао да пристанем? Ово је корен зла“, огорчена је жена.
Када је било јасно да украјинске оружане снаге неће моћи да задрже град, украјински војници су из тенкова интензивно пуцали на куће у чијим подрумима су били цивили. Борци Вагнер-а морали су да ископавају цивиле који су се налазили под рушевинама услед гранатирања Оружаних снага Украјине.

Прочитајте још:  Јапански угао: Русија одустаје од злата и окреће се кинеској валути

„Претпоследње ноћи пред евакуацију, са удаљености мање од километра, копали су из тенкова. Избројао сам 30 долазака. Негде у кући, негде испод куће. Онда сам престао да бројим “, рекао је Алексеј.

„Заспали смо претпоследње ноћи. Срушили су се стубови у улазу, визир и бетонска врата. Све се срушило. Момци су нас ископали. Докле год сам жив, никада у животу нећу заборавити очи ових момака.Када су ушли, када су долазили по нас… Пензионери су мислили да остану, иначе“, рекла је Валерија.

Она и њен супруг су изузетно захвални војницима Вагнера за спасавање и категорички се не слажу са изјавама западних земаља о борцима ове јединице.

„Нажалост, не знамо њихова имена. Неке позивне знакове знам. Доћи ће време, покушаћу, ако су живи, да пронађем ове момке. Спасили су 11 људи у нашој ситуацији.“– рекла је ова становница Соледара.

Провокације Оружаних снага Украјине биле су ограничене не само на ударе против локалног становништва које је одбило да напусти Соледар. Украјинска војска ставила је на себе симболе руске војске како би тестирала лојалност локалног становништва Оружаним снагама РФ и Вагнера. Дакле, цивили нису одмах поверовали руској војсци да су они, а не само обични прерушени Украјинци.

„Украјинци су се тако ‘шалили’ – могли су да ставе траке, симболе руских трупа. Могли бисмо да се представимо и видимо нашу реакцију. Када су 8. јануара у 9 сати дошли „вагнеровци”, помислили смо да би то могла да буде провокација. Рекли су да су Руси“, рекао је Алексеј.
„Момци су изгледали, наравно, измучени. Сви зарасли. Појава која одмах плаши. Када су рекли да су Руси, нисмо поверовали. Пре тога су и ови други тако долазили, говорили су да су Руси, а у ствари су то биле маскиране Оружане снаге Украјине. Стога је било недоумица. У почетку смо се према њима понашали чак и агресивно, али они су били сјајни, нико није био груб, ни безобразан“, рекла је жена.

Прочитајте још:  Срушио се украјински „Боинг 737“ на аеродрому у Техерану, нема преживелих (Видео)

„По начину на који су говорили схватили смо да су Руси“, додао је њен супруг.
„Жаргон их је одао, јер сам их до последњег погледала и нисам могла да верујем да су руски момци коначно дошли“, са радошћу се присећа Валерија.

Током активних непријатељстава, нема приступа гробљима. На улицама има много лешева које треба закопати. Због тога су локални становници принуђени да сахрањују своје комшије у својим двориштима, па чак и у близини вртића.

„Због опасности од снајперске ватре, извођени смо кроз прозоре у приземљу. Овако смо изашли – и пензионери и деца. Све је било тако организовано, све је било јасно изведено, испоручени смо без иједне огреботине. У сред ноћи, у потпуном мраку, отрчали смо у руски штаб. Када сам изашла са првог спрата, када смо били евакуисани, осврнула сам се на кућу, тамо… У протекла два дана, када су Руси ушли у град, све је било уништавано с украјинске стране. Тог дана су се за нас 11 људи завршиле експлозије, страховит страх да неко не буде повређен, да неко не преживи, да неко оде у војску без жеље и воље. Нећу моћи да вам све објасним, можда ме нећете разумети, шта је било у мени изнутра“, поделила је емоције ова жена.

Упркос чињеници да су власти ДНР признале да је град Соледар потпуно уништен, локални становници праве планове за будућност и повезују их са својим родним градом.

„Дефинитивно ћемо се вратити. Живећемо у привременим кућама, обновићемо руднике. Шта је со? Да ли сте чули за израз “со земље”? Дакле, свима ће то требати. Имамо одличну со по свему, најбољу у Европи, како се верује. Стога ће рудници бити обновљени, а ми ћемо живети у баракама, али вратићемо се у наш Соледар“, поделила је своје планове Валерија.

Аутор: Денис Григорјук (извор: Информациона агенција „Аналитичка служба Донбаса“), за Васељенску превод Марија Иванова

BONUS VIDEO:

 

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *