Председничке игре истине и лажи

„Довољно је да верујем у то што је правда, истина и што је најбоље за Србију. У томе је разлика између нас. Није то питање да ли позивате против највишег државног руководства, али да кажете да сте спремни на много више него што су нереди -шта је то ако није крвопролиће и убиство?! (…..) Кога бисте да убијете, по чијем налогу?! Ко вам је рекао да то радите, а стварно мислите да је то могуће да урадите у једној озбиљној и уређеној земљи, мислите да неће да наиђе на одговор то?“

Овако је демократски изабран председник Републике Србије, Александар Вучић, председник Српске напредне странке, некадашњи члан Радикалне странке, од које се одвојио у време док је председник те странке робијао на суду у Хагу, министар у влади Републике Србије 1999. у години када су Сједињене америчке државе са свеукупним Западом и осталим савезницима ратовали против Савезне републике Југославије (Србије и Црне Горе), да би у време свог обављања дужности председника био у врло присним односима са водећим западним актерима тог рата а који су правоснажно у Окружном суду у Београду, 21. септембра 2000. године као ратни злочинци суђени и осуђени (у одсуству) због читавог низа кривичних дела, од подстицања на агресивни рат, до употребе недозвољених средстава борбе, толико присним односима да су жртве и погибије и јунаштва у Србији потпуно обесмишљене и обезвређене, дакле у наведеном цитату тако је председник Србије, Александар Вучић одговорио новинару Пинка (телевизије чија је зграда бесправно подигнута, а ситном интервенцијом Ђинђића легализована), на питање о скупу који је одржан на Сретење, у 18 часова, пред спомеником светом цару Николају II, а о томе је известио сајт Факти, 16. фебруара.

На скупу су изнесени захтеви да председник Републике Србије одступи од даљих преговора око Косова и Метохије, да обнародује немачко-француски план за решење питања око Косова и Метохије и као такав одбаци, као и још понешто у духу поштовања Устава и закона… Да би, потом, организатори скупа, пред негде око 5000 људи, кренули да те захтеве, уредно написане, предају председнику Србије Александру Вучићу, у оближној председничкој зградици. Међутим, тамо их је сачекао испршен низ полиције у цивилним оделима, којима су се врло брзо придружили добро опремљени полицајци, под кацигама, са шитовима, опасани пендрецима. И ником није разбијена глава, није разбијен прозор, а још мање да је неко био гажен, шутиран или пребијан.

Памтимо како је у време вештачке епидемије председник Србије Александар Вучић кренуо био да уведе полицијски сат, па се за мање од сат времена пред скупштином прикупило преко 10.000 људи, па их је још пристизало – не мирећи се са том одлуком председника који „зна шта је најбоље за Србију“.

Онда су, временом, како се протест таласао од сукоба са полицијским снагама, до мирног стајања, у игру истине о председнику Србије Александру Вучићу били уведени цивилни батинаши (са видним тетоважама по набилдованим мишицама) који су полицију гађали каменицама. На то је полиција јуришала на народ који није разумевао „правду и истину“ председника Србије Александра Вучића, док су бацачи каменица полако прешли на страну полиције, али сад наоружани палицама, којима су премеравали главе оних који немају разумевања за „озбиљно уређену земљу“.

Дакле, скуп поред споменика светом цару Николају II, нису обележиле разбијене главе, насртање на полицију и полицијски обрачун са насртљивцима, али председник Србије Александар Вучић за истинољубиву телевизију Пинк, знану као расадник кича, неукуса, угрожавања морала, простаклука и примитивизма, за скуп каже: „Није то питање да ли позивате против највишег државног руководства, али да сте спремни на много више него што су нереди – шта је то ако није крвопролиће и убиство?!“

После ове брилијантне логичке бравуре, из малог прста фантасмагорија, а из самог срца кукавичлука, следи царска конклузија: „Кога бисте да убијете, по чијем налогу!?“

Значи „крвопролиће“ није масовно и међусобно цмекање, већ лично, тиче се само једне личности, у шта нас, са вером у „правду и истину“ убеђује наш председник Александар Вучић. Одатле и следи питање: „Кога бисте да убијете, по чијем налогу?“
Нисам сигуран да је председник Србије Александар Вучић упознат са пуним значењем појма deus ex machina, не мора да се везује за Еурипида, ако је његово знање овде на испиту, али управо ту стварцу је употребио да би нам разрешио тешко државничко питање (најмање у фазону Луја четрнаест): „Кога бисте да убијете, по чијем налогу?“

Кратак, реторски увод каже: „Ко вам је рекао да то радите, а стварно мислите да је то могуће да урадите у једној озбиљној и уређеној земљи, мислите да неће да наиђе на одговор то?“

Осим што нас овде уверава у “озбиљност и уређеност“ државног апарата, већ је рекао и прибегао оној Еурипидовој стварци: „мени није потребно да ме неко из Вагнера тапше по рамену и објашњава шта смем и шта могу да радим, или од неког другог“.
И у том имену крије се кључ, за председниково позивање на „правду и истину“.

Али да будемо начисто. Није то онај Вагнер који се прославио Танхојзером, Зигфиродом, Валкиром и Сумраком богова, што нису имена тенкова које ће Немци послати да газе руску земљу, нити имена каквих ракетних ситема из окриља немачког ума.

Име Вагнер овде хоће да каже да се иза њега ваља један руски крак насиља против суверене, слободне, самосталне и поносне Србије. Оно јесте да је то председник Србије Александар Вучић крајње персонализовао, до те мере да су он и Србија исто.

Тако нас се она стварца из атичке драме, у Еурипида, показује у пуној светлости.
На тај начин у казивању председника Србије, Александра Вучића, одбрањена је његова „правда“ и његова „истина“.

А нама као тихи одјек оног поретка живота којим би да управља председник Србије Александар Вучић, следи једно горко, опоро и необично папрено питање: Може ли кукавица да сведочи истину?

Срђан Воларевић / Васељенска