Бошко сваког дана у сваком погледу све се више брука и наравно све више лаже.

Текст који следи је аргументовани деманти на изјаве председника покрета Двери, Бошко Обрадовића а поводом борбе против рудника и дешавања о којима износи тврдње, а чији сведок није био.

Наша је дужност да реагујемо на све оно на шта нам се скрене пажња и да кажемо истину. Сад, они којима се не свиђа истина, нека то виде сами са собом.

Сваки покушај вређања од стране симпатизера или припадника наведеног покрета резултираће уклањањем из групе. Ко није у стању да прихвати истину и изнад ње ставља партијску припадност није много другачији од СНС-а и њихових ботова.

Да поновим, у питању је деманти (аргументовани!), па коме смета нека види са оним ко је лагао.

ЗАШТО БОШКО ЛАЖЕ

Могао сам наслов ове приче почети и као: Зашто Бошко не говори истину, али нисам, ионако су оба наслова један другом синоним а и народ воли директна питања и директне одговоре. Детаљнија варијанта наслова би могла да буде: Бошко сваког дана у сваком погледу све се више брука и наравно све више лаже. О ком Бошку је овде реч? На политичкој сцени Србије препознатљив је само један и то председник покрета Двери. Не бих га ја ни овог пута помињао да Бошко горе наведено ради умерено и да само удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ није изостављено из његове приче.

Појави се Бошко ових дана на медијском небу, пре би се могло рећи на медијским мрежама и представи нам Еп (скраћеница од епопеја) о Рио Тинту. Ништа страшно, Бошко је иначе познати писац, само проблем је у томе што ни он сам ни у једну реч из представљене епопеје не верује.

Што ли га написа, не верујући у оно што написа. Да је написао Бајка о Рио Тинту, не бих смео ниједну замерку ставити. Зло је време Бошка наћерало (ја иначе често парафразирам Његоша, а и кога ћу ако не њега) да пише и што треба, а највише оно што не треба. Али не смемо окривити само време, има ту и опипљивијих разлога за брукање и лагање. То су његови саборци, боље рећи вође устанка илити војводе доњонедељичке и горњонедељичке из Церске Долине, која се доскора звала Долина Јадра. Дакле све сами горштаци и долштаци Церске Долине и јунаци Епопеје о Рио Тинту. До имена тих јунака ћемо доћи у наставку ове приче.

Како ова борба против рудника литијума у Јадру и Рађевини траје од јесени 2019. године, мало дигресије тј. подсећања. Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ је баш то удружење које је ту борбу те јесени 2019. године започело. Сва остала братија се огласила годину, две, а неки и после три године, кад су осетили да се у послу, око литијума, може штошта постићи тј. зарадити. Где је тада био Бошко? Ако он зна, ето знамо и ми. Тек крајем лета 2020. године посла Бошко свог јунака Епопеје о Рио Тинту да нам се придружи. Дође нам, тј. пришљамчи нам се Милетић Славиша и рече да је против отварања рудника литијума и то би довољно да га оберучке прихватимо. Био је Славиша Милетић веома „активан“. Слободно могу рећи и сигуран сам да се он неће наљутити, могли су му позавидети многи контраобавештајци, као она Хари Мата Хари или Зорге, Џемс Бонд је ипак трећа лига. Али нисам ни ја баш наиван, иначе сам добар к’о лебац, ја сам иначе окорели српски обавештајац.

Милетић Славиша је стреловито напредовао у нашем удружењу, наравно са разлогом. Врло брзо ме је замолио (култура је иначе његова карактерна особина) да се представља као потпредседник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“. Ко би га могао одбити, дадох му бефел од срца, кад је у Дверима већ имао више потпредседничких функција. Рођени потпредседник. Зашто пак ја оволико помињем ову потпредседничку анегдоту? Хтео си Славиша да присвојиш удружење незнајући да удружењем треба да руководи неко паметан а и народ зна да каже: много је мачку говеђа глава.

Треб’о те је Бошко убацити у скупштину, тешко да си ти за нешто друго. Просто, ја сам Милетић Славишу из „Заштитимо Јадар и Рађевину, најурио, замислите као потпредседника. Хитност је захтевала то од мене, те не стигох да га претходно ражалујем. Не кајем се, нека живи од успомена, бољи сам му ја био председник него што је он Бошку. Чујем да ме Славиша Милетић помиње као строгог и тврдоглавог и још којекаквог председника, али праведног, импонује ми нема шта. Све ово што пишем, истина је, јер где ће ми душа. Иначе Славиша Милетић, један од јунака из Епопеје о Рио Тинту, је изузетно искрен скоро да не зна да слаже, вероватно је због тога вечити потпредседник. Исприча, Искрени Славиша Милетић, 06.12.2021. Дејану и Петру Златановићу на Србин инфо, како је у својој кући у ситне сате ковао заверу против мене а све у својству потпредседника удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“. И то са ким. Са будућим ударним песницама будућег удружења Не дамо Јадар, Кокановић Златком а то вам је онај што га Ћута рекламира у скупштини Србији, да ли због пет ари земље што је добио од њега у Г.Недељицама или зато што Златко снабдева млеком добар део Србије, или и због једног и другог. Било је на том завереничком скупу и извесних Петковића, Караичића и ко зна још кога. Јединствен случај да један потпредседник прави пуч (то ти је Милетићу оно кад стојиш на челу издаје) против сопственог удружења. Све му је опроштено, шта ћете младост-лудост. Ето то је главни лик Епопеје о Рио Тинту, аутора Бошка Обрадовића.

Наставља Бошко па каже: наставићемо сарадњу са Не дамо Јадар. Чије је архиве Бошко користио кад је писао Епопеју о Рио Тинту само Бог зна. Али, неда се Бошко, пре три-четири недеље појави се Бошко са својим специјалистима за село а посебно за краве у дому Златка Кокановића. Наравно у прилогу су доминирале краве, ако правде има тако и треба. На моменте се у прилогу у ћошку понекад угледа и Бошко, као постиђен, као пописан. Овако стање Бошка Обрадовића није изненађујуће. Вероватно се сетио ко га је водао по Јадру и Гучеву и чије је конференције за медије користио да га народ не заборави. Такође се сетио колико је гласова добио у свим Недељицама, колико год да их има.

Руку на срце имао је тада јаке везе у удружењу „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и то Славишу Милетића потпредседника удружења, мене председника удружења, Марију Алимпић и што да не и Звездана Калмара. Ето, заборавио је Славиша Милетић шта је тада причао о ПАКТ-у тј. Мијатовић Мирославу, Душану Филиповићу, Сретену Ђорђевићу и будућим лидерима и јунацима Епопеје о Рио Тинту. Није он то ништа заборавио а нису ни они, па и ко би то могао. Ево још неких детаља о мом потпредседнику удружења Славиши Милетићу. На протесту 27.10.2020 године (на Свету Петку) ти исти завереници, са којима је ковао заверу против мене не дадоше му да на истом говори. Тек на моје инсистирање попе се Славиша на приколицу и одржа, што јес’ јес’ леп говор. Иначе тај протест сам организовао ја и удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и, не бих да грешим душу, ПАКТ са Мијатовић Мирославом. Занимљиво је да се Мијатовић Мирослав (иако је на том протесту три пута говорио и то баш надахнуто) пре првих петлова одрекао, иначе веома успелог протеста.

А они, будући лидери са којима Бошко сад тобоже наставља сарадњу су ту били, како да кажем, као обични сватови. Прича се, ко може да верује нек му буде, да је узрок одрицања од протеста лидера ПАКТ-а и другог члана тог удружења адвоката Филиповић Душана управо говор Славише Милетића и грдња Видоја Петровића. Сад кад сам се расписо и док сам још у канцеларији (аутор овог израза је непознати народни аутор) штета би било да не напишем још понешто. Иначе, Бошко, немам ја никакву канцеларију, немам ни стан ни кућу на Дедињу (наравно београдском) и ниједна од мојих ћерки не ради у Влади Србије. Иначе о моју ћерку Марију се отимају четири школе и две општине. Из лозничке гимназије су је управо избацили неки од тих твојих сарадника (нек ти то објасни Славиша Милетић и Маја). Хвала ти Бошко што их преузимаш и како ти кажеш настављаш сарадњу. Ја их не би пожелео ни најцрњем непријатељу. Биће са њима шта и са оним професором универзитета. Шта урадисте ти и Славиша са њим. Кажу да бесциљно тумара , као глува кучка по селу, како народ каже.

Причаш Бошко и, наравно лажеш, како си у Шапцу на Ивањдан 2021. године са Буђењем организовао протест. Приупитај те из Буђења, ако се пробуде, чији су оно транспаренти на бини били. Да, био је ту и говорио је Миладин Ђурђевиђ (како исти за себе тврди, да је по занимању техничко лице). Сети се Бошко да је тај исти Миладин у име твојих новопечених сарадника, говорио да и није против рудника, само му мало смета депонија. Хвалиш се неким потписивањем неког друштвеног споразума са Буђењем, Кајмаком итд. Прогласисте тај догађај важнијим од Техеранске конференције и Сусрета на Јалти. Чујем да сте тај споразум обесили некој мачки о реп, срамота, ни мачка не имадосте. И ти би Бошко да владаш Србијом, па са киме човече. Немате кадрова ни за леву страну улице у којој живиш. На ком си ти то протесту био у Лозници, ни на једној литији ниси учествовао иако смо те на ону прву звали. Ни Милетић ти није учествовао, не дадоше му ови садашњи пријатељи из свих Недељица, а и мени га је већ било преко главе. Подсетићу те на онај камен земље Србије који су унео у скупштину Србије тврдећи да је са Косова а да при том никакав сертификат или декларацију о пореклу камена ниси имао. Марјан је тада говорио, и то у скупштини, да си га здипио од њега, и да је он исти такав камен, својевремено, донео са ходочашћа из Кумровца. Марјан је то платио оним капутом што сте му га ти и Милетић поцепали. Чујем да сте за то зверсто ослобођени сваке кривице.

Проваљивао си у РТС са тестером, али народ вас је прочитао, нисте понели продужни кабл. Јуришао си и то скоро на председника који је седео за говорницом, док неко не викну повлачење и све се смири. Три дана си после тога седео у скупштини као бубица. Ко вас не зна. Невероватна је ваша жеља за влашћу, чак прелази у гротеску.

Зато Бошко, учините нешто херојско, узвишено, само да знаш онај камен земље Србије или из Кумровца виси вам свима око врата па и Марјану, ако немате идеја позовите ме. Није добро да вас памте по Марјановим, (замало да будем непристојан) ‘оћу рећи Марјановом капуту.
Епилог: није лепо лагати, јер ко лаже тај и …

Алимпић Момчило, „Заштитимо Јадар и Рађевину“

БОНУС ВИДЕО: