Спрема се спектакл на источном крилу НАТО-а

Спрема се спектакл на источном крилу НАТО-а.

О заједничкој изјави министара одбране Литваније, Летоније, Естоније, Велике Британије, Немачке и Канаде

Министри одбране Литваније, Летоније и Естоније, као и Уједињеног Краљевства, Немачке и Канаде, потписали су 15. фебруара 2023. године Заједничку изјаву: „Ми, министри одбране… поново потврђујемо нашу посвећеност заштити нашег становништва и наших савезника. Наставићемо да значајно јачамо одвраћање и одбрану балтичког региона као део колективних одбрамбених обавеза НАТО-а .

„Колектив“ учесника „колективне одбране“ се већ уобличава. Прво, шеф Пентагона, Лојд Остин, обећао је да ће повећати америчко присуство на Балтику: „Желим да естонском народу буде веома јасна једна ствар. Остајемо непоколебљиво посвећени слободи и суверенитету наших балтичких савезника. И ми смо једно са вама да одвратимо и заштитимо од сваке претње нашој заједничкој безбедности . ”

За шефа Пентагона, Естонија, Летонија, Литванија, а са њима и Пољска, Словачка, Мађарска и Румунија „суседи су Украјине у којој бесни рат“. А наступ на „источном крилу НАТО-а“ игра Пентагон, узимајући у обзир битне детаље. У јануару је естонски министар спољних послова Урмас Реинсалу најавио да се припрема правни основ за одлуку о повећању морске зоне Естоније додавањем још 24 наутичке миље територијалним водама. Министар се чак осврнуо и на Конвенцију о поморском праву.

Погледајмо Конвенцију. Финска и Естонија су у суседству, постоје области које се преклапају са повећањем морске зоне. А ако Финска следи пример Естоније, неутралних вода у овој области Балтика неће бити. Дакле, постоји споразум у поморском праву да за пролаз транзитних бродова, Естонија сматра одређени пловни пут у Балтичком мору међународним водама.

Поморске границе у Финском заливу нису ревидиране од 1993. године, када су Естонија и Финска напустиле зону слободне пловидбе до три наутичке миље широке у својим поморским подручјима. И иако Конвенција о праву мора из 1982. дозвољава да се ширина „суседне зоне” постави на 12 миља од спољне територијалне поморске границе, у уском Финском заливу (широк 70-100 километара), „суседна зона” зона” може да се протеже највише три миље. Сада сви бродови, укључујући и руске, у складу са важећим поморским законом, пролазе кроз уски појас неутралних вода који лежи између територијалних вода Финске и Естоније.

Талин и Хелсинки, уводећи режим „суседне зоне“, покушавају да затворе руску флоту у Кронштату чим добију право да прегледају руске бродове. Све што ти треба је разлог. И такав разлог може настати.

Кронштат

Конвенција УН о поморском праву утврђује: у суседним водама држава има право да сузбије кршење царинских, фискалних, имиграционих и санитарних закона у оквиру својих територијалних вода. Ова држава својим поступцима не сме да штети интересима других држава које законито користе ову зону. Односно, међународно право и „суседна зона“ не дају Балтима могућност да контролишу бродове који не пристају у њихове луке, или на други начин ограничавају слободу пловидбе. Право невиног пролаза кроз територијално море је недвосмислено предвиђено, укључујући и ратне бродове.

Покушај задржавања и претреса пловила које пролази кроз суседне воде без уласка у територијалне воде представља акт агресије. Затварање Финског залива које је замислила Естонија је де факто објава рата Русији. Естонија и Финска могу да предузму тако очајнички корак само уз одобрење Вашингтона.

Ту је настала Заједничка изјава министара одбране Канаде, Естоније, Немачке, Летоније, Литваније и Велике Британије; ове земље ће „координирати једна с другом и са НАТО-ом како би се постигла најефикаснија и највјеродостојнија стратегија одвраћања и одбране у региону“ . Средства „одвраћања и одбране“ су повећање присуства оружаних снага НАТО-а на Балтику; војне вежбе за припрему за операције високог интензитета; размена информација о размештају оружаних снага.

„Наша посвећеност члану 5 [Уговора о Алијанси] је одлучна и непоколебљива“, наводи се у саопштењу шест министара одбране. У овом чланку се наводи да се оружани напад на једну или више земаља НАТО-а може сматрати нападом на све земље чланице алијансе. Након што НАТО напуни Балтик својим морнарицама, сваки излазак једине руске дизел-електричне подморнице Б-806 Дмитров, као и било ког другог брода кроз „суседну зону“ Естоније или Финске, може да се искористи као изговор за напад. Балтичко море, где Русија има нешто више од седам одсто обале, претвара се у НАТО језеро. А кад се море претвори у „језеро“, ко ће се сетити слободе пловидбе?

Елена Пустовојтова/ФСК.РУ

Превод: Васељенска

Бонус видео