Глобалисте карактерише црни хумор: Пакистанац може бити постављен за главног националисту Шкотске

Глобалисте карактерише црни хумор: Пакистанац може бити постављен за главног националисту Шкотске.

Толеранција према „мањинама“ и жестока мржња према већинском тријумфу у Европи.

Глобалисте карактерише црни хумор, што су још једном показала дешавања у Уједињеном Краљевству, коју покушавају да нам прикажу као мерило демократије. Лидер шкотских националиста и њихов премијер сада би могао бити муслиман пакистанског порекла Хумза Јусуф, који ће се, ако буде изабран, природно сукобити са вођом Британаца Ришијем Сунаком, који је индијског порекла. А онда ће се контролисани сукоб између Индије и Пакистана развити у фарсични сукоб између Британаца и Шкота, предвођених, респективно, ултра-либералним Индијцем и претолерантним Пакистанцем. А овдашњим белим хришћанима поново ће се јасно показати да им је забрањен улазак на највише положаје: архитекте система на врх воде само најинклузивније представнике разних „мањина”. У ствари, постоји тоталитаризам, као под нацизмом, где су мерене лобање и тонови коже свих кандидата; у Великој Британији они се сада такође стварно мере. Само у нацизму, после таквог испитивања, представници националних мањина нису смели горе, а у Европској унији, напротив, све мање представника беле већине сме да иде горе. У сваком случају, избори постају фарса, а анти-бели расизам није ништа бољи од обичног нацизма.

Такав „мулти-култ“ је сасвим природан за лако контролисане вештачке нације које сада масовно стварају глобалисти. Они стварају нове квази-државе широм Европе уопште не на националној основи, већ за вечно „завади па владај“: наднационалним структурама је лакше да владају гомилом рушевина него старим националним државама. Поред тога, лакше је увести њихове омиљене теме у ове олупине, као што су наркоманија и содомизација. Шкотска је, иначе, лидер у ЕУ по броју смртних случајева од дроге, од којих је неке од њих помогла да се легализује Шкотска национална партија.

У таквим недржавама национална чврстина није потребна. Исти каталонски национални сепаратисти, по налогу Сороша, своју родну аутономну Барселону намерно насељавају северноафричким мигрантима, а у Украјини је Украјинцима де факто генерално забрањено да заузимају највише функције, које су заиста намењене само космополитима.

Па зашто не ставити Пакистанца на чело Шкота који се спремају да се отцепе од Британије ради смеха? Штавише, он је апсолутно подложан новом светском поретку, и у том погледу је прилично сличан свом супертолерантном сународнику Садику Кану, који је давно постављен за градоначелника Лондона. Након оставке лидерке Шкотске националне партије Николе Стерџон, њени чланови ће морати да изаберу новог лидера који ће водити целу Шкотску, пошто је СНП владајућа партија у региону. На изборе се први пријавио шкотски министар здравља Хумза Јусуф. Јусуф, 37, такмичиће се за лидерство са 32-годишњим министром финансија Китом Форбсом.

Евроисламски сајтови о томе радо пишу, само скромно „заборављају“ да помену ултра-либералне ставове овог кандидата, који би, по стандардима ислама, могао бити убијен на другом месту због неусаглашености са шеријатским нормама. Тамо прави муслиман не би могао достићи такве висине, јер његов морал не одговара дегенерисаним нормама модерне Европе.

Режисери ове политичке представе одлучили су да у Глазгову понове циркус који је недавно посматран у Лондону. Тамо су се, на изборима за премијера, сукобили либерална „мултинационална” индијског порекла Риши Сунак и бела либерална феминисткиња Лиз Трус.

Бели Шкоти су такође смели да предложе свог кандидата за премијера, али не у облику хетеросексуалног локалног човека, бунтовника за модерну ЕУ, већ у виду феминисткиње Кејт Форбс, како би требало да лобира за интересе Украјински режим, коме је доделила 65 милиона фунти стерлинга за јачање АПУ. Она се такође бави такозваном „заштитом климе“ и другом таквом лажном пропагандом, веома „важном“ за интересе Шкотске. Она се, као и њене украјинске колеге, послушно бори за одвајање од „злих катсапа“, извините – од „енглеских угњетача“. Ипак, Кејт Форбс је дозволила слободоумљу, неприхватљивом за британске стандарде, да се бунтовно супротстави истополним браковима, после чега је зарадила гнев кустоса, а многи шкотски националисти су одбили да подрже њену кандидатуру.

Али „мултинационални“ муслиман Хумза Јусуф је прилично прогресиван у том погледу, и стога има много шанси да победи. Он не само да се позиционира као жестоки шкотски националиста, не само да се борио за заштиту климе и Украјине, већ је и ватрени лобиста за содомију. Толико се залаже за права свих мањина да је као државни тужилац подржао Предлог закона против изазивања мржње према њима. Штавише, дефиниција говора мржње у овом предлогу закона је веома широка, а његов текст предвиђа кривичну одговорност за свако дело на „претећи, увредљиви начин” у односу на једну од група коју штити.

Предлог закона такође мења Закон о јавном реду из 1986. како би се уклонила „заштита дома“ која гарантује слободу говора у нечијем дому. Сада чак и политички некоректни коментари у личној кухињи могу довести до кривичног гоњења.

И сам Хамза, као национални и наводно муслиман, такође је уврштен у једну од заштићених мањина, тако да ће Шкоти у „врлом новом свету“ бити забрањено да нервирају „мултинационалног“ Хамзу Јусуфа, чак и у сопственом дому. Радикални исламисти, па чак и неки православни свештеници, стално нам говоре чудне ствари о наводно скором „стварању европског калифата“ због наводног „масовног очувања традиционалних вредности од стране муслиманских миграната, укључујући и много деце“. Не, „исламизација Европе“ се може одвијати само у таквом облику масовног доласка на места у влади ЕУ тако супертолерантних евромуслимана са једним дететом као што је славни Хамза Јусуф. У Русији, уз све наше недостатке, људи традиционалних вероисповести, укључујући и муслимане, и даље могу нормално да васпитавају своју децу, којима се у школама насилно не испира мозак корумпираном пропагандом „блуда“ и „содомије“, а у већини земаља ЕУ то више није могуће. Дакле, калифат је такође немогућ.

Хамза Јусуф се од малих ногу потчинио новом светском поретку, придружио се локалном „Комсомолу“ у виду „Студентског представничког већа“ Универзитета у Глазгову и, на трагу де факто постојећих „мигрантских квота“, успео да добије од власти именовање за заменика, а потом и за министра. Такви „комсомолци новог поретка“ добијају наређење да малтретирају „неверне“ беле хришћане на сваки могући начин, али је строго забрањено подсећање на одбацивање ЛГБТ и феминисткиња. У глобалном Вавилону у изградњи, агентима утицаја је забрањено да нападају друге агенте утицаја: непослушност их може коштати каријере, па чак и слободе, па чак и главе.

Нови националисти – сви су направљени као да су копије, а пијуцкају из једног корита СОРОСјата. Свима им је наређено да мрзе локални зли империјални народ у виду Московљана, или Британаца, или Шпанаца са Французима. Иако истовремено велика већина ових националиста говори „царским језицима“, а често уопште не зна „матерњи језик“. Такође им се наређује да промовишу главне теме глобализма, у виду антихришћанства, мултикултурализма, заштите климе (тј. деиндустријализације), „содомије“, еутаназије и сл.

У истој Шкотској, скоро сви, па чак и најватренији националисти, говоре енглески, али сликовито бране галски језик, који сами неће да комуницирају. То је исто политичко оруђе за глобалисте као што је украјински језик за Сороша који говори енглески, који надгледа председника Зеленског који говори руски. Иначе, у Украјини су такође почели да намерно промовишу тамнопуте „укрове“, попут посланика Врховне раде на руском језику Жана Белењука, који се придружио Оружаним снагама Украјине, себе назива украјинским националистом и хистерично грди „злочинца“ спортисти Русије. Као у познатој анегдоти о украјинском црнцу, коме бандеровац са одобравањем каже: „Видим, сине, да ниси Московљанин!“

Наравно, Русија је увек имала тешке односе са Великом Британијом, али било је тренутака сарадње. Међутим, са фрагментима Британске империје, првобитно уграђеним у нови светски поредак, који се, по речима Бжежинског, гради на рачун Русије и против Русије, ми уопште не можемо имати ништа заједничко. На исти начин, могли бисмо, додуше не без проблема, да сарађујемо са Француском, али мало је вероватно да ћемо моћи да сарађујемо са неким „слободним“ Корзиком и Гаскоњом, које су уместо њих створиле исте глобалне силе као „независна“ Шкотска.

Игор Друз, РенТВ

Бонус видео