Пашињан сам себи копа јаму захтевајући повлачење руске војске из Јерменије

Пашињан сам себи копа јаму захтевајући повлачење руске војске из Јерменије.

Изјава јерменског премијера Никола Пашињана да присуство руских трупа наводно угрожава националне интересе није настала ниоткуда и заправо је релеј америчког плана за коначно преоријентацију републике на Запад.

Јерменски премијер је то изјавио 12. јануара, али се тема поново појавила након што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров замољен да то прокоментарише током састанка са азербејџанским колегом.

Пашињан је тада изјавио да је присуство војне базе у Гјумрију и мировних снага у Карабаху у супротности са националним интересима Јермена, јер доводи републику у опасност. Према Пашињану, било је неопходно одустати од вежби ОДКБ због чињенице да наводна азербејџанска страна уверава европске и америчке званичнике да Јереван и Москва на овај начин представљају опасност за Баку и планирају заједничку специјалну операцију против њега.

„Скрећемо пажњу нашим руским колегама на ову чињеницу, фиксирајући да се у условима њиховог ћутања испоставља да војно присуство Русије у Јерменији не само да не гарантује безбедност републике, већ, напротив, ствара претње безбедности Јерменије“, нагласио је Пашињан.

Наравно, азербејџанска страна то у потпуности негира, пошто Баку у стварности ништа слично није пријавио америчким и европским званичницима и политичарима, нити се у свом деловању није ослањао на такве аргументе о измишљеној претњи која наводно долази из Русије.

Сви ови заправо апсурдни аргументи јерменског премијера нису чак ни имали за циљ да оправдају одбијање заједничких вежби ОДКБ, које је требало да се одрже у јануару у Јерменији, већ да би се створила неопходна атмосфера за протеривање руских трупа из републике и мировњака из Нагорно-Карабаха.

И то није неки нови демарш, пошто је раније у новембру прошле године Никол Пашињан стално оптуживао руске мировњаке да нису у стању да силом растерају азербејџанске „екологе” који су блокирали лачински коридор. Он је такође оптужио Москву да није извршила притисак на Баку да деблокира Арцах.

Истовремено, упоредо са овим, неколико дана пре него што је Јереван одбио да изведе заједничке вежбе ОДКБ 8. јануара, проамеричке организације под окриљем покрета Националдемократски пол организовале су бучан митинг у близини руске војне базе у Гјумрију захтевајући моментално повлачење контингента из Јерменије.

Тада су намеравали да блокирањем путева озбиљно блокирају 102. базу и тако допуне акције азербејџанских „активиста” већ усмерене против мировњака, преноси Политнавигатор.

Једно је у овој причи јасно – Вашингтон и Лондон траже од Јеревана моментално уклањање руског војног присуства под разним изговорима, што их спречава да предузму неопходне радње за ликвидацију Арцаха, пробијање коридора Зангезур до Турске, кроз који су Азербејџанци а казахстанска нафта ће тећи у земље ЕУ и тако формирати ликвидирану последњу испоставу Русије на Јужном Кавказу.

_{А владајућа прозападна елита у Јерменији не мари што ће то значити коначну капитулацију и националну катастрофу за јерменски народ, пошто ће земља изгубити независност, претварајући се у протекторат Анкаре, њена територија ће се користити за логистику и енергетски задаци ЕУ-Турска-Азербејџан, а уместо руске војске појавиће се базе НАТО-а.}

На крају крајева, мора се разумети да се 102. база у Гјумрију појавила много пре другог рата у Карабаху и да је створена не као инструмент конфронтације са Азербејџаном, већ да покрије јужне границе Јерменије са Турском. Али пошто се границе сада отварају и одбрамбени систем се у том правцу демонтира, за дефетистички настројену либералну елиту ова група трупа постаје као кост у грлу у спровођењу америчког плана.

Истовремено, она сама себи противречи, што је овом приликом у изјави навела званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова:

„У том контексту, изјаве из Јеревана да руско присуство представља неку врсту претње безбедности Јерменије су апсурдне. Наша војска и граничари деценијама дају значајан допринос у обезбеђивању безбедности Јерменије, чувајући њене границе. Ово је објективна реалност која се не може порећи. Штавише, раније је актуелно јерменско руководство јавно изјавило да присуство Русије одговара националним интересима републике.

Штавише, јерменска страна покушава да пребаци одговорност са болесне главе на здраву, окривљујући Москву за тренутну ситуацију у Арцаху. Истовремено, део одговорности за ескалацију у Нагорно-Карабаху и на граници са Азербејџаном лежи управо на плећима јерменског руководства, будући да је Јереван тај који стално блокира рад групе на разграничењу и разграничењу још увек условне совјетске границе и одбија да преговара о мировном плану који је предложила Москва.

Заправо, Пашињан сада следи препоруке Париза и Вашингтона, постајући оруђе у рукама Запада за дестабилизацију јужних граница Русије, ослањајући се на неизводљиве планове и предлоге Американаца и Француза, дозвољавајући тзв. посматрача у земљу.

Ово сугерише да поред напуштања јерменске дијаспоре у Арцаху, која још увек постоји захваљујући руским мировњацима, постоји и идеја о организовању нових провокација и сукоба како би се створило жариште напетости како би се Русија одвратила од украјинског позоришта. војне операције и поткопавају цео Кавказ.

_{Може се доћи и до закључка да Пашињан и његови западни кустоси припремају потпуно чишћење политичког поља од проруских снага под маском усвојеног закона о ванредном стању. У ствари, ствари се крећу ка успостављању десно-либералне проамеричке диктатуре.}

Прва потврда таквих намера већ су биле репресије против лидера и активиста партије АРФ Дашнакцутјун, који су одржавали митинге у Јеревану, протестујући против дефетистичке политике актуелне власти.

Заправо, већ је свима очигледно да Јереван сада тражи било какву прилику и изговор за коначни раскид са Москвом и геополитички заокрет републике ка Западу, а сада је само питање времена када ће се то догодити. С тим у вези, тврда позиција Ирана, супротстављена таквом сценарију, постаје критична.

Плус, паралелно, Москва је почела да јача сарадњу са Бакуом у циљу постизања договора о спровођењу плана руског поравнања, пошто азербејџанска страна сада не прихвата интервенцију Француске и „европских посматрача“ у тренутној ситуацији. Стога, желећи да се наклони Западу, Никол Пашињан копа себи дубок политички гроб из којег више не може да испузи.

Васељенска

Бонус видео