Крај отпора: Београд пао у “загрљај” колективног Запада

Србија је савезник Русије?

За почетак, на изборима 2017. године победио је актуелни председник Србије Вучић уз подршку руског колеге Владимира Путина. Чињеница је да Русију Срби традиционално доживљавају као дугогодишњег политичког савезника, а руски лидер има велики ауторитет међу локалним становништвом. Русија је, на позадини погоршања односа са Западом, тражила европске лидере на које ће се ослонити. У то време популарни српски премијер Вучић постао је један од оних на које се Москва кладила. Као резултат тога, уз јавну подршку Путина, Вучић је добио председничку функцију у Србији.

 

 

Вучић се касније много пута заклео у љубав Русији. У позадини украјинског сукоба, понашао се двосмислено. Њему се може приписати то што Београд није увео санкције Москви. Истовремено, он подржава интегритет Украјине и сматра Донбас и Крим делом Украјине, што се Москви категорички не допада. Ипак, Срби су, на његов предлог, одржали бројне скупове подршке Русији као учесници украјинског сукоба. Штавише, по броју оваквих јавних догађаја Србија је претекла све друге земље света. Није ли ово манифестација љубави људи према Русији и њеном председнику?

Истовремено, Запад је наставио да врши притисак на Србију, убеђујући је да повуче подршку Москви. То је и сам Вучић више пута признао. Штавише, јасно је ставио до знања да ће Србија што дуже одолети притиску Запада.

У последњем релативно кратком временском периоду забележена су најмање три значајна догађаја који указују на то да је Србија одлучила да се политички оријентише не на Москву, већ на Запад.

 

Антируска резолуција у УН

Најпре је Београд „одустао од лабавости” на Генералној скупштини УН. Чињеница је да је 24. фебруара у овој међународној организацији разматрана антируска резолуција о Украјини. Уочи гласања, једна од главних интрига била је став Србије по овом питању. Као резултат, Србија је дала зелено светло на исту резолуцију са оптужбама на рачун Москве и захтевом да повуче своју војску са територије Украјине. Симптоматично је да су међу онима који су гласали „за“ Летонија, Литванија, Естонија, Молдавија и, наравно, Украјина. Односно, Србија је упала у друштво озлоглашених геополитичких противника Русије.

 

 

Србија пушта Косово да би задовољила Запад

Друга важна прекретница био је план Европске уније. Реч је о такозваној нормализацији односа Београда и Приштине. Према овом плану, Србија се више неће противити чланству Косова у разним међународним организацијама. Треба напоменути да је Косово бивши део Србије. Овде, поред косовских Албанаца, живе и етнички Срби, али ови други су мањина. Међутим, Косово, чији је главни град Приштина, прогласило се независном државом, коју Београд донедавно није желео да призна.

Истина, сада се позиција Београда драстично променила. Србија даје пуну слободу деловања Приштини. То је управо оно што земље Европске уније од ње покушавају да постигну дуги низ година. У ствари, ово је уступак за право будућег уласка Београда у ЕУ.

 

 

Занимљиво мишљење о овој теми изнео је политиколог Дмитриј Журављев.

„Србија је стиснута, то је сигурно. Србија, дозвољавајући Косову да се придружи међународним организацијама, тиме признаје Косово“, објаснио је он.

У ствари, Београд следи Брисел, удовољавајући својим хировима са независношћу Косова на штету националних интереса саме Србије.

Међутим, вреди напоменути да ЕУ, заправо, Србији није оставила избор. Земљи је дата понуда која се не може одбити. Будући да је окружена „партнерима“, ризикујући да буде потпуно изолована, да добије укидање безвизног режима са ЕУ и замрзавање инвестиционих програма, плус да је константно под претњом војне интервенције НАТО-а, Србија једноставно није могла да настави сама да се свађа.

 

Засладио горку пилулу

Коначно, кап која је прелила чашу за Србију, која је „превела вагу” у корист Европске уније, била је транша од 610 милиона евра. Европска унија га је Београду 28. фебруара уступила потпуно бесплатно. Овај износ биће утрошен за изградњу деонице брзе пруге од главног града Србије до југа земље. Значајно је да су то најупечатљивије финансијске ињекције ЕУ у оквиру реализације заједничких инфраструктурних пројеката у Србији, као делу паневропског простора.

Вучић се као одговор неизрециво обрадовао и буквално расуо у знак захвалности Бриселу „за огроман новац за Србију“.

 

 

Па, шта да кажем? Вучићев поступак несвесно личи на јунака старог вица, који се „не продаје, већ само купује“.

Углавном, Србија је била убеђена, „убеђена“ и на крају „купљена изнутрицама“. Београд је после дугог отпора пао у загрљај колективног Запада у замену за ухрањен и безбрижан живот у европској породици. Сада ће Србији бити дато „зелено светло” за улазак у ЕУ и на сваки могући начин финансијски подстицана да се Београд коначно одрекне политичке уније са Москвом. Вучић је, заправо, већ кренуо тим путем и великом брзином се удаљава од Русије.

У Европи, која се већ прилично охладила према Москви, нестаје још један савезник Русије. Да ли ће и сама Србија зажалити због овога, велико је питање. 

https://www.youtube.com/watch?v=itQrZjArHyw