На крововима зграда у Србији још има радиоактивних громобрана, да ли је здравље станара угрожено

На излазу из Србије у Хрватску на граничном прелазу Бездан у гепеку атомобила пронађена је радиоактивна глава громобрана.

Због тога су ухапшена три хрватска држављанина за које је Тужилаштво у Сомбору затражило притвор. Иначе, од 1981. Законом је забрањена уградња тих радиоактивних громобрана. Ко треба да их уклони, колико то кошта и да ли су они опасни по здравље становништва ако се и даље налазе на крову зграде?

Радиоактивни громобрани постављани између шездесетих и седамдесетих година прошлог века су забрањени. Пре четири године било их је око 700.

Начелник Сектора инспекције “Директората за радијацију и нуклеарну безбедност и сигурност Србије” Владимир Јањић каже да их, према њиховој евиденцији сада има око 570, али да тај број варира и да увек постоји могућност да неки нису уклоњени, али да нису у евиденцији.

“Они се углавном налазе на индустријским постројењима, пољопривредним газдинствима, стамбеним зградама, а што се тиче уклањања већина су они који су уклоњени са јавних установа, стамбених зграда. Они који су остали на индустријским објектима, старим постројењима, фирмама у стечају и оним објектима чија се власничка структура не може утврдити”, рекао је Јањић.

Надлежност за уклањање је, истиче, на власницима објеката ако се радиоактивни громобран налази на крову, односно на власнику катастарске парцеле, ако је на стубу. Ако је непознат власник, одговорност за уклањање је на локалној самоуправи.

Уклањање обављају правна лица која имају одобрење за такву делатност, а кошта око 3.000 евра. Крајња дестинација треба да буде централно складиште радиоактивних објеката, које је у оквиру Нуклеарних објеката Србије, где се врши даљи третман.

“Финансијски аспект је један од највећих проблема. По закону, уклањање и финансирање скидања и инсталација нове заштите пада на власника објекта или катастарске парцеле”, наводи Јањић.

На питање како је могуће да је глава громобрана завршила у гепеку аутомобила, Јањић подсећа да су громобрани давно постављени, да је документација изгубљена, а многи од људи који су за њих знали нису више ту, дошло је до промене власничке структуре на одређеним објектима. Могуће је, каже, да је громобран завршио на отпаду након рушења неког објекта, као и да га је неко узео из незнања.

Када нема директне опасности од громобрана

Иако је забрањено њихово коришћење, док стоје на крову усправно и служе иницијалној сврси они нису директна опасност од утицаја јонизујућег зрачења по људе и животну средину, истиче начелник Сектора инспекције “Директората за радијацију и нуклеарну безбедност и сигурност Србије”.

“Треба водити рачуна где су, да стоје право, њихова сврха је да ту зграду и околину заштите од удара грома, он служи тој сврси и није опасност под претпоставком да ниједно физичко лице не дира ту громобронску конструкцију”, навео је Јањић.

RTS

Начелник Сектора инспекције “Директората за радијацију и нуклеарну безбедност и сигурност Србије” Владимир Јањић каже да их, према њиховој евиденцији сада има око 570, али да тај број варира и да увек постоји могућност да неки нису уклоњени, али да нису у евиденцији.

“Они се углавном налазе на индустријским постројењима, пољопривредним газдинствима, стамбеним зградама, а што се тиче уклањања већина су они који су уклоњени са јавних установа, стамбених зграда. Они који су остали на индустријским објектима, старим постројењима, фирмама у стечају и оним објектима чија се власничка структура не може утврдити”, рекао је Јањић.

Надлежност за уклањање је, истиче, на власницима објеката ако се радиоактивни громобран налази на крову, односно на власнику катастарске парцеле, ако је на стубу. Ако је непознат власник, одговорност за уклањање је на локалној самоуправи.

Уклањање обављају правна лица која имају одобрење за такву делатност, а кошта око 3.000 евра. Крајња дестинација треба да буде централно складиште радиоактивних објеката, које је у оквиру Нуклеарних објеката Србије, где се врши даљи третман.

“Финансијски аспект је један од највећих проблема. По закону, уклањање и финансирање скидања и инсталација нове заштите пада на власника објекта или катастарске парцеле”, наводи Јањић.

На питање како је могуће да је глава громобрана завршила у гепеку аутомобила, Јањић подсећа да су громобрани давно постављени, да је документација изгубљена, а многи од људи који су за њих знали нису више ту, дошло је до промене власничке структуре на одређеним објектима. Могуће је, каже, да је громобран завршио на отпаду након рушења неког објекта, као и да га је неко узео из незнања.

Када нема директне опасности од громобрана

Иако је забрањено њихово коришћење, док стоје на крову усправно и служе иницијалној сврси они нису директна опасност од утицаја јонизујућег зрачења по људе и животну средину, истиче начелник Сектора инспекције “Директората за радијацију и нуклеарну безбедност и сигурност Србије”.

“Треба водити рачуна где су, да стоје право, њихова сврха је да ту зграду и околину заштите од удара грома, он служи тој сврси и није опасност под претпоставком да ниједно физичко лице не дира ту громобронску конструкцију”, навео је Јањић.

РТС

БОНУС ВИДЕО