Србија наоружава Украјину или не?

Србија наоружава Украјину или не?

Ако  још не наоружава, колико дуго ће моћи да се одупре притиску Запада.

Председник Србије Александар Вучић категорички је демантовао наводе да република продаје оружје Украјини.

„Ово је чиста лаж. Србија никоме није послала оружје. Србија производи и продаје муницију. Имамо много предузећа у одбрамбеној индустрији. Када производите муницију, она ће сигурно завршити у зони сукоба или кризном региону. Нисмо продали ни један комад оружја, оружја или муниције ни Русији ни Украјини“, рекао је он.

Вучић је истакао да се производи одбрамбене индустрије Србије испоручују само овлашћеним корисницима, односно државама без међународних ограничења.

„Кажу да смо извозили преко Турске. Знајући да постоји могућност да део производње буде послат на било коју страну сукоба, додали смо да више није могуће извозити муницију која је продата у Турску. Шта још желите од нас?” додао је он.

Подсетимо, прошле недеље су се у медијима и на Телеграм каналима појавили извештаји да је Србија Кијеву наводно предала ракете за МЛРС Град. Наводно, ракете српске компаније Крушик набавља компанија из Канаде, која их затим шаље преко Турске и Словачке у Украјину.

Министарство спољних послова Русије је званично затражило од Београда појашњење по овом питању.

Министарство одбране Србије категорички је негирало ту информацију.

„Ниједна наша ракета, мина или пројектил од почетка сукоба у Украјини није била обухваћена уговором или испоручена на начин да је једна од страна у сукобу крајњи корисник. Дакле, предузећа из Србије нису снабдевала Украјину оружјем и војном опремом“, наводи се у саопштењу Министарства.

Компанија Крушик је такође негирала све оптужбе, наводећи да оне ни на који начин нису повезане са продајом пројектила крајњем купцу из Украјине и да су документи који се у медијима цитирају фрагментарни и намерно коришћени за штету компанији.

Да ли се свим овим изјавама може веровати? Вучић се у последње време стално жали да његов Запад сагиње над санкцијама, а он је пред неуспехом. Можда више није могао да издржи?

„Александар Вучић се жали на притиске, на пример, Европске уније од првих недеља након почетка руске војне специјалне операције“, подсећа Михаил Неижмаков, директор аналитичких пројеката Агенције за политичке и економске комуникације .

– Рецимо, Брисел је тада аргументовао своје захтеве да се Београд придружи санкцијама, истичући да је Србија кандидат за чланство у ЕУ, што значи да, како је напоменула представница Европске комисије Ана Писонеро, мора „да своју политику усклади са одлуке и став ЕУ о спољнополитичким питањима и питањима безбедности“.

Истовремено, изјаве српских званичника да Београд није знао за могућност да њихови производи војно-индустријског комплекса дођу у Украјину преко трећих земаља могу добро да одражавају стварни развој догађаја.

„СП“: Како су српске гранате могле да дођу до Украјине? Да ли само преко Турске и Словачке? Коме би још Србија могла нешто неуспешно да прода?

– Војно-индустријски комплекс Србије имао је прилично широк спектар клијената на међународном тржишту. На пример, Београд је у одређеној фази испоручивао војне производе Либији (у периоду када је државу водио Моамер Гадафи ) и Ираку (након свргавања Садама Хусеина ), где увек постоји шанса да такви производи доспеју у руке, на пример, радикалних група.

А, рецимо, патроне произведене у српском предузећу „Први Партизан” испоручиване су и у САД и Латинску Америку. Наравно, то нема везе са актуелним „оружањским скандалом“, али ипак, појава војних производа некада произведених у Србији у магацинима Оружаних снага Украјине може бити прилично вероватна чак и да није било санкција званичног Београда. такве залихе..

„СП”: Истовремено, ако српско оружје заиста дође до Украјине преко трећих земаља, да ли је и даље одговоран Београд? Ако некоме продајете оружје, требало би да постоји механизам који спречава да се оно преда трећем лицу…

– Заправо, у документима који су се појавили у медијима у вези са продајом српске муниције, назначено је да су те залихе биле намењене искључиво за потребе турског војно-индустријског комплекса. Али не постоје алати који би у пракси могли дати апсолутну гаранцију да се муниција или, на пример, оружје неће препродати следећим купцима (укључујући и илегално).

„СП“: А шта, хоће ли то некако утицати на наше односе? Или се ситуација може сматрати решеном?

– Као што знате, Србији су потребне испоруке руског гаса. Раније је земља набављала и значајне количине руских војних производа – међутим, ранија изјава Александра Вучића о намери да од Француске набави борбене авионе показује да Београд намерава да бар више пажње посвети алтернативним изворима таквог снабдевања на овим просторима.

Али како год било, озбиљно заоштравање односа са Русијом не би био најбољи сценарио за Србију, бар из чисто економских разлога. С друге стране, у садашњој ситуацији, Москва такође не би желела да повећава тензије са земљама са којима има још мање блиску прагматичну сарадњу. Према томе, мало је вероватно да ће актуелни скандал довести до суштинске компликације односа Москве и Београда.

„СП“: Зашто се сада појављује ова тема? Ко прави скандал? Неко хоће да посвађа наше земље?

– Овде можда и нема планиране кампање, само се брзо појавила „врућа“ тема у информативном простору. Из горе наведених разлога, оваква информативна прилика тешко да би могла да доведе до раскида између Москве и Београда – то свакако разумеју западне силе и Кијев.

С друге стране, медијске кампање нису нужно организоване да би се постигли брзи глобални резултати, важно је и одржавање одређене информационе позадине.

На пример, западни играчи и украјинско руководство објективно имају користи од било каквих аргумената у прилог тези да Русија губи утицај чак и на државе са којима је раније развијала активну сарадњу.

„СП“: Може ли Запад и даље да врши притисак на Србију. Па да би она увела санкције и почела да наоружава Украјину? Под којим околностима? А колико ће то бити болно за нас?

Много ће, наравно, зависити од даљег интензитета притиска западних сила на Београд. С друге стране, Србија се још није придружила санкцијама Русији, иако је ЕУ, како је већ поменуто, на томе јавно инсистирала. Унутар саме ЕУ, као што је познато, многи представници елита нису расположени за коначни прекид односа са Русијом. Највероватније ће руководство Србије настојати да што више одложи доношење одлука које би озбиљно нарушиле економску сарадњу са Москвом.

– Вучић покушава да седи на две столице и до сада је успевао – каже Дмитриј Јежов, ванредни професор Катедре за политичке науке Финансијског универзитета при Влади Русије .

— Треба да схватите да ће западни идеолози антируског пројекта наставити да покушавају да забију клин између Русије и Србије и да ће на крају вероватно убедити Србију да бар делимично учествује у рату са санкцијама који је у току.

Међутим, постоји и други сценарио. Њено спровођење је могуће уколико се недвосмислено разјасни став Београда. Сама порука о извозу српског наоружања у Украјину, а да није наишла на званичну потврду, у ствари се показала лажном, што, генерално, не чуди за атмосферу информационог рата. Са великим степеном вероватноће, такво пуњење информација може се сматрати провокацијом.

Дмитриј Родионов/Васељенска/Слободна преса

Бонус видео