Квоцијент националне интелигенције и САНУ

Квоцијент националне интелигенције и САНУ

Он мери свенародни степен обавештености и безбедности друштвеног система. Та обавештеност и безбедност се не односи само на дневно – политички систем где су неоправдано упрте све очи народа. Једнако важна је економска обавештеност и безбедност.

Некада смо знали имена наших производних и трговачких предузећа и организација који су били окосница економског система државе. А онда су нас на катедрама економије и права почели да уче како је спас у слободној предузетничкој економији. Људи заштићени попут поларних медведа (универзитетски професори и судије) законски су стварали оквире ”слободне” трговине за корпорације вођене искључиво и једино максимизацијом профита и изигравањем захтева за заштиту човекове околине и здравља људи. ”Прославили” су се и обогатили промотери неоколонијалне инвазије.

Данас је Србија земља туђих банака, цементара, пивара, текстилних фабрика, моталица за аутомобилске каблове, точионица сладуњавих пића, ГМО готових производа, тржних центара, Мека и Кентакија, продајно-сервисних кућа свега и свачека, од трактора до беле и црне технике.
Постоји и трећи ниво обавештености и безбедности без кога нема државе и народа. То је научна обавештеност и безбедност.
Хитлер и амерички лидерски врх игнорисали су све до Другог светског рата ову последњу обавештеност. Били су убеђени да су толико технолошки супериорнији од својих противника, па су мислили да од њих нису имали технолошко – технички ништа ни научити. Американци су већ 1943. схватили своју заблуду. Шведски челик и немачки ракетни програм морали су бити покрадени.

Вође нашег ПЕСТЕЛ (политичког, економског, социјалног, технолошког, еколошког и законско – регулативног) обавештајног и безбедносног пројекта остале су заробљене у канџама туђих планова и регулатива. Нису га чак ни разумеле. Научна и економска шпиунажа за њих су галактички удаљене од стварности. Када би нас неко присилио да наведемо десет предузећа која имају више од хиљаду запослених, а да су базирана на нашој памети, о јаду би се забавили. А то је само десет хиљада људи. Али када би нам поставили питање које стране фирме овде продају своје производе или селе послове ниске радничке зараде и високог здравственог и еколошког ризика, сетили би се у тили час многих.
Шта сам овим хтео да кажем? Наш квоцијент друштвене (народне) интелигенције је немерљив! Он је испод сваког нивоа човека кога краси разум.

Бринути о политичкој стабилност док је економска и научна потпуно у рукама странаца је лудо. Научном се ствара економска, а њом брани политичка слобода, а не обрнуто. Зашто је то тешко разумети? Због тога што је тензорски рачун и мартензитну структуру материјала бесконачно теже разумети од процентног рачуна увозничког лобија и компрадорске политике уподобљене моћнику. ММФ аранжмани служе управо томе. Дугом који књижимо на терет масе (ниским квоцијентом друштвене интелиогенције) покривасе провизија компрадора и увозничког лобија. И све док је тако, џаба кречимо.

Из књиге у настајању: Кратки курсеви овладавања другим

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: