ПОЧЕО СВЕТСКИ РАТ ЗА ВОДУ: Све ређа витална течност на планети изазвала прве сукобе – Славина се, полако, заврће

Сукоби који су се недавно догодили у Сент Солину, у југозападној Француској, били су сигнал да је, можда, започела и одсудна битка у свету за течност која је састојак свих познатих облика живота на Земљи. Вода је све ређа, а стручњаци упозоравају да ће је бити још мање. Планета се прегрева, па је рационализација драгоцене течности већ почела.

Паралелно с овим феноменом, кренула су да се формирају еколошка удружења која не бирају средства да одбране воду као опште добро човечанства. Једно од њих је и Удружење “Устанци Земље” које је било међу организаторима жестоких манифестација у спречавању изградње мегарезервоара у Сент Солину. Том приликом, као што је познато, на полицију су летели Молотовљеви коктели и све друго што је могло да послужи у урбаној герили.

– Хиљаде људи су дошли тамо, само да би водили рат. То је неприхваљиво. Ништа не оправдава насиље у демократском друштву – поручио је крајем ове седмице француски председник Емануел Макрон, са Алпа, где је дошао баш да би представио нови план за штедњу воде.

Реч “рат” је изговорена. У Сент Солину се сукобило чак 3.200 полицајаца с неколико хиљада демонстраната. Испаљено је 4 хиљаде пројектила. Макрон је дао подршку снагама реда, које организације за заштиту људских права широм Европе оптужују за прекорачење силе. Један демонстрант је и даље у коми, другом се лекари такође боре за живот. Погођени су пројектилима у врат и грло. Њихове породице су поднеле тужбу за покушај убиства и спречавање пружања помоћи. У четвртак увече широм Француске одржане су манифестације у знак подршке с повређенима, када су екстремни левичари поново палили канте са смећем и барикаде, нарочито у Паризу и Рену. Све то се уклапа у сценарио побуне против пензијске реформе и општег незадовољства, али није у директној вези с тим протестом, већ са борбом за воду.

“Устанци Земље” и друга слична удружења буне се против изградње 16 огромних резервоара, укупне величине хиљаду и по олимпијских базена, који би требало да служе за иригацију током сушних периода. Проблем је, међутим, у томе што побуњени сматрају да ће се овим не само пореметити природне подземне резерве воде, већ и да ће на овај начин њена прерасподела бити неправедна, у корист великих индустријских произвођача, а на уштрб обичног пољопривредника.

– То су огромни кратери покривени пластиком и напуњени водом из подземних струја коју може да користи само 6 одсто пољопривредника. Сву осталу воду која ће се тамо слити, користиће велика агроиндустрија – истиче Лена Лазар, млада активисткиња “Устанка земље”.

Тако се стигло и у домен револуционарне идеолошке борбе. Протест воде млади екстремни левичари, спремни на све. Министар унутрашњих послова Жералд Дарманен је догађаје из Сент Солина назвао устанком. И, учесници немају ништа против. Та реч им и стоји у имену. Оно с чиме се не слажу је то што власт овакве побуне назива “екотероризмом”. Као потврда да их сматрају терористима, показује и чињеница да је министар Дарманен одлучио да их расформира, на сличан начин као што се то ради с исламистичким организацијама.

Да ли су, заиста, “терористи” или борци за очување основе живота – дилема је на коју друштво покушава да пружи одговор. Неки у радикалним еколозима генерално виде нове “зелене бригаде”, по угледу на некадашње “црвене”, са свим што то са собом носи. Питају се да ли ће у скорој будућности доћи до отмица, атентата, убистава.

Оно што је виђено у Сент Солину личи на праву научну фантастику, а многи страхују да је то увертира у оно што нас тек чека. Они који подржавају бунт, истичу да је то једини начин да их власти чују. Други мисле да је радикална борба контрапродуктивна.

УН и референтни Међувладин панел о климатским променама су песимисти, ако се нешто брзо не учини. Ове године виђене су невиђене суше, а то је тек почетак. Питање је и како ће се пољопривреда на све то адаптирати. Неће се ни изградњом мегарезервоара решити проблем, истиче и министар екологије Кристоф Беши. Председник Макрон је зато пре три дана предложио сет од преко 50 мера, које између осталог предвиђају штедњу, веће коришћење прерађених отпадних вода, спречавање губљења воде у неисправној мрежи, бољу рационалнизацију, прогресину тарификацију…

Славина се, полако, заврће. Страхује се да ће, после пољопривредника, на ред за равномернију прерасподелу једном доћи и вода за пиће или она коју користе ватрогасци. Вода постаје реткост. Течно злато. У Француској јој је цена већ папрена. Просечна трочлана породица годишње мора да плати за водоснабдевање чак 500 евра.

Рат за воду ће бити и идеолошки. Већ сада се разликује начин на који је бране левица или десница. То ће бити једна од главних ставки која ће у будућности захтевати партиципативну демократију. С врућином и сушом биће још више сукоба у ионако конфликтном свету. Појачаће се и неједнакост међу становништвом, доминација једних над другима, рашће конфилктуално и подељено друштво, са још једним разлогом за бунт.

КОТАРАЦ: ВОДА ЈЕ ОПШТЕ ДОБРО

ВОДА и управљање водом треба да буду опште добро, сматра портпарол “Националног окупљања” Андрија Котарац, који се дуго бави овом темом. Он истиче да је решење референдум о природној околини, од тога какав је пољопривредни модел потребан, до тога шта ће се извозити и увозити, да ли ће се одређени производи додатно опорезивати или забрањивати. Петнаест питања у том смислу део су политике Марин Ле Пен. Котарац је истовремено осудио насиље.

ФИРМА ТРОШИ ВОДУ КАО ГРАД СА 40.000 ДУША

АЛАРМ је упаљен у француском департману Вож када се сазнало да компанија “Нестле” која пуни воду “Вител” из природних подземних складишта воде дневно црпе количину коју потроши град са 40.000 становника! С друге стране, људима је током сушних периода забрањено да перу кола или заливају баште. Правичнија прерасподела воде један од разлога за радикални еколошки бунт.

Горан Чворовић – Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

БОНУС ВИДЕО: