Трагом „Самита за демократију“

Трагом „Самита за демократију“.Тријумф демократије у Ираку.

Од 28. до 30. марта у САД је одржан „самит за демократију“, организован на иницијативу америчке администрације. На догађај су позвани представници 121 земље, које, према Белој кући, испуњавају критеријуме „демократске“.

Обраћајући се изабранима, Џо Бајден је истакао да је „демократија тежак посао“ и најавио намеру да издвоји најмање 690 милиона долара „за заштиту демократије, слободних избора и медија“. Количина присутних није била импресивна, посебно у контексту помоћи која је пружена „демократској Украјини“, па је за коначну резолуцију гласало нешто више од половине позваних. Од 13 држава које су подржале документ, потписале су га са резервом и неслагањем са одређеним тачкама. Јереван је посебно изразио незадовољство чињеницом да је коначна декларација била усредсређена на руску специјалну операцију и да се не помиње јерменско-азербејџански сукоб. Било је и радикалнијих примедби: на основу чега су Израел, Ирак и неки други класификовани као демократски?

У САД такви говори нису никога посрамили. На наговор Д. Бајдена, путем видео-конференције се огласио ирачки премијер Мохамед ал-Судани , који је без црвенила уверавао: „Наша влада је посвећена промовисању слободе мишљења и њиховог слободног изражавања у складу са законом и настоји да обезбеди погодне услове за одржавање покрајинских избора заказаних за ову годину“.

Покрајински избори у Ираку заказани су за 6. новембар, али је сумњиво да ће се одржати на заказани дан. У Ираку је, генерално, изузетно тешко било шта предвидети, а још више са сигурношћу рећи – земља постоји много месеци уопште без законодавне и извршне власти. По мишљењу неких стручњака, ово је круна демократије. Од 320 места у законодавним скупштинама, хришћани имају пет мандата, а Мандеји, Фаили Курди, Језиди и друге мањине по један. Гласови ће се бројати и електронски и ручно, што би требало да обезбеди апсолутни тријумф демократије.

У свом говору, шеф ирачке владе је признао бројне потешкоће које стоје на путу успостављања демократских принципа. Међутим, он није говорио о окупацији земље и уништавању њене индустрије, као што није развио ни тему тероризма, већ је само поменуо секташтво и корупцију. На листи Индекса перцепције корупције Транспаренси интернешенела , објављеној 6. фебруара, Ирак се налази на 157. месту од 180 земаља широм света у којима је спроведено истраживање. А то значи да још треба да се уради на даљем промовисању демократских принципа.

Једно од обележја праве демократије је непостојање државног буџета. Целу 2022. Ирак је живео без тога, а тек крајем марта је парламент земље почео да проучава предлог закона о савезном буџету. Пошто ово није први пут да у новом демократском Ираку новац нестаје из касе пре него што законодавци имају времена да одобре потрошњу, овога пута планирано је да се буџет одмах донесе за 2023-2025.

Главни извор финансијских прихода буџета су приходи од продаје нафте. Тренутно, земља извози нешто више од 100 милиона барела месечно, са приходима од око 8 милијарди долара месечно. Нацрт буџета, који је већ усвојио Кабинет министара, износи 200 трилиона динара. Приходовна страна је нешто више од 134,5 билиона динара (око 92 милијарде долара), расходна је скоро 199 билиона динара (око 137 милијарди долара). Укупан дефицит државног буџета Ирака за 2023. процењен је на приближно 64,5 билиона динара (око 45 милијарди долара). У нацрту се наводи да је „обрачун процењених прихода од извоза нафте заснован на просечној цени [на светском тржишту] од 70 долара по барелу“.. Напомиње се да би извоз нафте до краја 2023. године требало да износи 3,6 милиона барела дневно, али је и нетачан због најављеног смањења производње у складу са одлуком ОПЕК-а.

Значајно је да се за курдски регион издваја 12,67 одсто федералног буџета. Тоне чланака и монографија, дисертација и других расправа написане су на тему односа Ербила и Багдада. И мора се признати да аутономија у оквиру Републике Ирак остаје само де јуре. Тога су свесне и савезне власти, али и даље инсистирају на томе да закони земље превладају над законима аутономије. Ирачки савезни суд је 5. фебруара 2022. прогласио неуставним регионални закон о нафти и гасу Курдистана, који омогућава аутономији да извози црно злато на страна тржишта, заобилазећи централне власти.

Багдад је још 2014. године поднео тужбу против Турске Међународном арбитражном суду. Све тврдње су засноване на споразуму из 1973. године, према којем турска влада мора да испоштује услове ирачке стране „у вези са кретањем нафте извезене из Ирака у све складишне центре, претовар и крајње кориснике“. 2018. године је поднета још једна тужба у којој је Ирак оптужио Турску да је дозволила курдској администрацији да извози нафту преко турске луке Џејхан преко нафтовода Киркук-Џејхан пуштеног у рад 2007. године.

У марту 2023. арбитражни суд (случај је саслушан у Паризу) пресудио је да је Турска прекршила споразум олакшавајући нафтоводне токове регионалне владе Курдистана. Штавише, Турској је забрањено да у луке утоварује нафту произведену у Курдистану без сагласности ирачких федералних власти. Забрана је ступила на снагу 25. марта и није могла да не изазове последице. Багдад сматра да се проблем може решити под условом да се сва нафта извози искључиво преко државне компаније СОМА (Стате Оил Маркетинг Организатион) , а регионална влада је у обавези да производњу нафте са нафтних поља Курдистана пребаци под контролу Багдада.

Премијер Мохамед ал-Судани рекао је да се централна влада нада да ће у блиској будућности постићи договор са регионалним властима Курдског аутономног региона о питању извоза нафте. Према његовим речима, донета је одлука да се приходи од нафте региона ставе на банковни рачун који контролише шеф савезне владе и премијер ирачког Курдистана. Међутим, они који су упознати са историјом спора између Багдада и Ербила не одишу оптимизмом о брзом обнављању извоза „курдске” нафте. Норвешка компанија за нафту и гас ДНО АСА обуставила је радове на два поља – Пешкабир , где компанија поседује 75% и Тавке (64%). У 2022. производња са оба поља износила је 107.000 барела дневно, што је четвртина укупног извоза Курдистана.

У Ербилу одлуку арбитраже сматрају не поразом, већ само привременим потешкоћама – сигурни су да демократија даје плодове. Још 2014. године општина Халабја је проглашена у Ербилу за четврту провинцију курдског региона Ирака са именовањем гувернера итд. У ствари, ово је директно кршење Устава земље и превазилажење граница Управа. И тако је 13. марта савезна влада издала декрет којим је курдски регион Халабџа признао као 19. провинцију Ирака.

Ирачки министар спољних послова Фуад Хусеин је на конференцији за новинаре у Бриселу (тамо је одржан савет о сарадњи са Европском унијом) рекао: „ Ирак, који је већ земља која производи нафту, постаће и земља која производи гас. Улажемо у гасна поља како бисмо користили гас на домаћем тржишту, ау будућности очекујемо извоз гаса у друге земље, укључујући Европу. Истовремено, Ирак већ извози нафту у ЕУ и очекује повећање испоруке овог енергента у ЕУ на позадини смањења увоза нафте из Русије.

Узгред, о Русији. Ирак се не налази на листи непријатељских земаља састављеној у Москви. Почетком фебруара С.Лавров је посетио Багдад, а, како се испоставило, једно од питања покренутих у преговорима са ирачким пријатељима било је и питање дозволе летелицама кроз ирачки ваздушни простор до Сирије. Прелети су забрањени након почетка СВО-а, што је Руској Федерацији изузетно отежало не само да обезбеди груписање у Сирији, већ чак и ротацију особља. Није било одговора са ирачке стране. У Багдаду је 2015. године основан четворострани војни информативни центар уз учешће представника Министарства одбране Ирака, Ирана, Руске Федерације и Сирије. Задатак је био да се размене информације о сузбијању деловања терористичких група у Ираку и Сирији, али се рад центра свео на формалне састанке – САД су забраниле Багдаду да дели било какве информације, у вези са активностима и кретањима америчке војске у Сирији и Ираку. Јер демократија!

Антон Веселов/Васељенска/ФСК.РУ

Бонус видео