Реч-две о томе како је “господин Ђилас” “откачио” “екстремну десницу”

Реч-две о томе како је “господин Ђилас” “откачио” “екстремну десницу”

Пре свега, честитамо “А. Илићу”, уколико није реч о псеудониму, који се потписао на овај текст, за разлику од сличних који су му претходили, иза којих је до сада стајала “Редакција Ало”.

Е, сада, мора се приметити да А. Илић није онај баш “класични новинар”, који жели да пренесе информације свом читалаштву. Не, у складу са новим медијским трендовима, у питању је још један од оних, који би читаоцима радије да тумаче реалност, него да преносе информацију.

У интерпретацији врлог Илића, Драган Ђилас је на својој конференцији за медије “откачио десничаре”, тиме што је одбио било какву могућност сарадње са њима. Све би то било у реду, да су му назначени “екстремни десничари”, било када у животу поставили такво питање (не улазимо у проблематику претходних колаборација). Међутим, овога пута, питање поставља новинар Н1, па сада не можемо, а да се и ми не запитамо, да ли аутор овог текста, А. Илић, заиста верује да новинар Н1 говори у име “екстремних десничара”, па да негативан одговор који је дат њему, аутоматски значи да постоји сукоб између “екстремне деснице” и “господина Ђиласа, режимски кооперативног”. Наиме, уколико новинар Н1 говори у име некакве екстремне деснице, из тога би ваљда следило да и Н1 припада тој екстремној десници. Ствар би ту била утолико чуднија због сложене власничке структуре Н1, и разних пословних веза између господина Шолака и господина Ђиласа.

Зли језици би чак рекли да је можда сам Ђилас себи поставио питање, преко медија с којима је посредно повезан, како би себи тако дао прилику да на њега одговори. Све је ово разумљиво, али је нејасно због чега уважени А. Илић даље пројектује овај својеврсни унутрашњи дијалог на нашу политичку реалност. Притом, овај храбри новинар износи “сазнања свога листа”, како су симпатизери тих (екстремно десних?) странака, по наређењима која су “стигла”, написали неколико коментара на друштвеним мрежама.

Па видите, драги Илићу, симпатизери тога што Ви и Ђилас називате екстремном десницом, нису чланови Председништва СНС, па да по наређењу твитују било какву будалаштину која им се из Централе наложи. Коментари које сте цитирали у Вашем изванредном тексту, заправо су веома добра илустрација овог унутрашњег дијалога између Драгана Ђиласа и с њим блиско повезаног медија, утолико више ако узмемо у обзир да је његова коалиција у оно време док је Скупштина још заседала у Србији, већ почела да гласа за предлоге владајуће коалиције и да то оправдава “државним интересима”.

Тако, када покушавате да објашњавате да су “односи у опозицији лоши”, онда би можда било новинарски професионално, да приметите да те односе помало квари однос какав нека од странака опозиције има према владајућем режиму или однос који тај режим има према њој. Наиме, ако “опозициона” странка почне да подржава одлуке владајућег режима, па чак и да отворено навија за потписивање неуставног и срамног ултиматума, можда је то разлог кварења односа, пре него оно што су ваши “добро обавештени извори, блиски опозицији”, “открили” о томе да су странке “екстремне деснице” остале без једног од својих “многобројних финансијера”.

Добро, господине А. Илићу, да ли сте Ви свесни шта сте овде написали? Према овој тврдњи, испада да је племенити Драган Ђилас раније финансирао екстремну десницу, а сада то више неће да ради, па је то довело до “љутње”. Чак сте имали дрскости да конкретно наведете следеће:

“Али је такође итекако познато да је Ђилас поприлично финансирао Двери и Заветнике и ДСС.”

Ваши непознати саговорници, који су Вам ову тврдњу изнели као “добро познату”, можда би на неки начин могли да се потруде и да је на неки начин мали и докажу? У супротном, деловало би као да Ваш текст баш и није претерано објективан, него је на њега можда помало утицао и неко из владајуће странке. То би било утолико жалосније сада, када се однос режима толико променио према господину Ђиласу, који се одједном преобразио у пожељног политичког партнера. Замислите онда колико би глупо изгледало када би господин Ђилас случајно помислио да Ваше гласило није озбиљан медиј, него режимски мегафон, који њега поново ставља у контекст финансирања екстремне деснице, макар то било и у некој прошлости, за коју се сада покајао.

Што се тиче парламентарних странака, које на сопствену срамоту називате екстремном десницом, ми само можемо свима да пожелимо срећу у том новом политичком браку између владајуће коалиције и коалиције “господина Ђиласа”, које су ионако одувек делиле идентичне друштвене вредности, и само су на природан начин завршиле у заједничкој политичкој постељи.

Верујте нам, ми ту брачну идилу не желимо да нарушавамо на било какав начин и са задовољством им препуштамо уживање у њиховом меденом месецу, без било каквих намера да у садашњости или било каквој будућности, са њима имамо било какве релације.

Драгана Миљанић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: