Антицрквени погроми у Украјини. Дубље од “само политике”

Антицрквени погроми у Украјини. Дубље од “само политике”.

Главна светиња Кијева и целе Историјске Русије нападана је више пута. Из њега су почетком 17. века протерани православни Пољаци, 1961. године направљен је музеј из Кијево-печерске лавре. Католици су тврдили да ће само у својој вери бивши православни наћи спас душе; бољшевици су полазили од тога да би ослобађање од верске опијености убрзало долазак светлије будућности.

Актуелне освајачке ловорике су све грубље и вулгарније. Њихов циљ је да почупају знаке „руског света“, да униште руски дух, да елиминишу оно последње што нас подсећа на заједничку историјску прошлост. Уништити веру као моралну срж сваког народа; претворити становнике Украјине у послушно, опако стадо, у гомилу „борбених кметова“.

Прогон цркве са лавином заузимања храмова шири се по целој територији коју контролише Кијев… Договара се неспретна провокација, после које гомила „огорчених“ патриотских активиста упада у храм, протерујући парохијане и свештенство из тамо. Полиција се не меша.

Даље, окупљена гомила (у Лавову се састојала од одабраних обријаних глава) проглашава се „парохијском заједницом“ и одлучује да се пресели у расколничку ОЦУ. Акције освајача не подлежу жалби.

За манастире се погром Лавре одвија по другачијем обрасцу. Сви се сматрају историјским и архитектонским споменицима, припадају држави од које их црква изнајмљује. Власти, не марећи за изговор, раскину уговоре о закупу (у случају Кијево-печерске лавре закључен је до 2050. године). Приближавају се и Почајевској лаври у Тернопољској области. Нацрт закона о раскиду уговора о закупу са УПЦ је достављен Ради и нема сумње да ће ускоро постати украјински закон.

Усвајање закона о Почајевској лаври постаће „иницијализација“ свих посланика Раде, а гласање о овом закону биће обележје „пријатеља или непријатеља“ и Рубикона, преко којег ће „поколебљиви“ народни посланици коначно продати њихове душе ђаволу.

И о још једном мотиву невиђеног насртаја на веру који се одиграо у Украјини. Да, мржња према православљу. Да, жеља да се потпуно и потпуно раскину духовне везе које везују народе Русије и Украјине. Али не само.

Уосталом, са почетком СВО, јерархија канонске Украјинске православне цркве заузела је став лојалан кијевским властима. Многи парохијани УПЦ се боре у редовима Оружаних снага Украјине или подржавају режим.

Зашто је онда био потребан погром? Монаси су „послушно“ одбијали да напусте Лавру, а режим се нашао пред дилемом: напустити Лавру као тачку напетости и, иначе, једино место у Украјини где се одвија отворено супротстављање власти , или протерати браћа силом чије се све последице не могу предвидети? Превладала је нагађања: “касније” неће бити такве прилике …

Тешко је, међутим, ослободити се утиска да су прави разлози за прогон православља који се одвија у Украјини дубљи од „само политике“

Верници, као и професионални лекари, знају шта је опсесија, опседнутост демонима. Ово је потчињавање човека демонској сили, када ђаво завлада душом и телом. Како кажу теолози, главни знак демонске опседнутости је нетрпељивост према свему што је везано за веру. Према речима свештеника Константина Пархоменка, „демон није у стању да пређе преко своје суштине када је реч о вечном непријатељу – Господу, стога он сам себе издаје“. И није ли лажно представљање демона најочигледније објашњење за поступке режима Зеленског?

Запоседнути се гаде Светих Дарова, Свете Тројице, Пресвете Богородице. Плаше се свете водице, пљују, псују, праве гримасе, изводе бесмислене плесове без стида и страха.

Није ли ово тачан опис онога што се дешава у Кијево-Печерској лаври? Зар ово не показује да су Украјину заробили ђавоље слуге? Само сила ђавола никад није вечна…

Игор Скрипка/ФСК.РУ/Васељенска

Бонус видео