Антицрквени погроми у Украјини. Дубље од „само политике“

Антицрквени погроми у Украјини. Дубље од „само политике“.

Главна светиња Кијева и целе Историјске Русије нападана је више пута. Из њега су почетком 17. века протерани православни Пољаци, 1961. године направљен је музеј из Кијево-печерске лавре. Католици су тврдили да ће само у својој вери бивши православни наћи спас душе; бољшевици су полазили од тога да би ослобађање од верске опијености убрзало долазак светлије будућности.

Актуелне освајачке ловорике су све грубље и вулгарније. Њихов циљ је да почупају знаке „руског света“, да униште руски дух, да елиминишу оно последње што нас подсећа на заједничку историјску прошлост. Уништити веру као моралну срж сваког народа; претворити становнике Украјине у послушно, опако стадо, у гомилу „борбених кметова“.

Прогон цркве са лавином заузимања храмова шири се по целој територији коју контролише Кијев… Договара се неспретна провокација, после које гомила „огорчених“ патриотских активиста упада у храм, протерујући парохијане и свештенство из тамо. Полиција се не меша.

[irp]Даље, окупљена гомила (у Лавову се састојала од одабраних обријаних глава) проглашава се „парохијском заједницом“ и одлучује да се пресели у расколничку ОЦУ. Акције освајача не подлежу жалби.

За манастире се погром Лавре одвија по другачијем обрасцу. Сви се сматрају историјским и архитектонским споменицима, припадају држави од које их црква изнајмљује. Власти, не марећи за изговор, раскину уговоре о закупу (у случају Кијево-печерске лавре закључен је до 2050. године). Приближавају се и Почајевској лаври у Тернопољској области. Нацрт закона о раскиду уговора о закупу са УПЦ је достављен Ради и нема сумње да ће ускоро постати украјински закон.

Усвајање закона о Почајевској лаври постаће „иницијализација“ свих посланика Раде, а гласање о овом закону биће обележје „пријатеља или непријатеља“ и Рубикона, преко којег ће „поколебљиви“ народни посланици коначно продати њихове душе ђаволу.

И о још једном мотиву невиђеног насртаја на веру који се одиграо у Украјини. Да, мржња према православљу. Да, жеља да се потпуно и потпуно раскину духовне везе које везују народе Русије и Украјине. Али не само.

[irp]Уосталом, са почетком СВО, јерархија канонске Украјинске православне цркве заузела је став лојалан кијевским властима. Многи парохијани УПЦ се боре у редовима Оружаних снага Украјине или подржавају режим.

Зашто је онда био потребан погром? Монаси су „послушно“ одбијали да напусте Лавру, а режим се нашао пред дилемом: напустити Лавру као тачку напетости и, иначе, једино место у Украјини где се одвија отворено супротстављање власти , или протерати браћа силом чије се све последице не могу предвидети? Превладала је нагађања: „касније“ неће бити такве прилике …

[irp]Тешко је, међутим, ослободити се утиска да су прави разлози за прогон православља који се одвија у Украјини дубљи од „само политике“

Верници, као и професионални лекари, знају шта је опсесија, опседнутост демонима. Ово је потчињавање човека демонској сили, када ђаво завлада душом и телом. Како кажу теолози, главни знак демонске опседнутости је нетрпељивост према свему што је везано за веру. Према речима свештеника Константина Пархоменка, „демон није у стању да пређе преко своје суштине када је реч о вечном непријатељу – Господу, стога он сам себе издаје“. И није ли лажно представљање демона најочигледније објашњење за поступке режима Зеленског?

[irp]Запоседнути се гаде Светих Дарова, Свете Тројице, Пресвете Богородице. Плаше се свете водице, пљују, псују, праве гримасе, изводе бесмислене плесове без стида и страха.

Није ли ово тачан опис онога што се дешава у Кијево-Печерској лаври? Зар ово не показује да су Украјину заробили ђавоље слуге? Само сила ђавола никад није вечна…

Игор Скрипка/ФСК.РУ/Васељенска

Бонус видео